O starim godinama

Eksponati na nedavno otvorenoj izložbi „Čestitamo“ u Muzeju „25. maj“ u Beogradu, na kojoj su izložene novogodišnje čestitke koje je primao i pisao Josip Broz Tito, jesu iz likovne zbirke Muzeja istorije Jugoslavije i arhiva Josipa Broza, u kome ima, kaže autor izložbe Ana Panić, „za svaku godinu po nekoliko kutija novogodišnjih čestitki adresovanih na Tita“. Slali su mu ih svetski državnici prošlog veka, političari, prijatelji i njegovi obožavaoci. Okosnicu izložbe čini segment od 19 čestitki koje pored lepih želja Maršalu sadrže originalne likovne radove jugoslovenskih poznatih umetnika. „Pošiljalac čestitke bi naručio prikladan rad, umetniku je to, pretpostavlja se, služilo na čast, i tako je nastala ova ne baš uobičajena primenjena umetnost“, kaže Ana Panić. Motivi umetničkih dela su prigodni: Ismet Mujezinović je temperom na papiru naslikao razdragane (barem bi trebalo da jesu) devojke u narodnoj nošnji kako nekuda hrle, Peđa Milosavljević je nacrtao Titovu rodnu kuću u Kumrovcu, a Boško Karanović kanjon Une. Lazar Vujaklija je ostao svoj: naslikao je akvarel pastelnih boja i prepoznatljivih motiva.

DRAGI STARI: „Želje su uglavnom tipske i gotovo oficijelne: želi se uspeh u radu i dobro zdravlje. Tekstovi počinju sa Dragi druže Tito, a samo je Moša Pijade napisao Dragi Stari. Takođe, u svakoj čestitki pomenuta je i Titova supruga Jovanka. Ima se utisak da su čestitke naših tadašnjih političara bile deo obaveznog protokola čak i kada ih upućuju u svoje ime“, kaže Ana Panić. Draža Marković, u vreme kada je bio predsednik Skupštine SFRJ, nije se čak potrudio da čestitku ispiše rukom već je u njegovo ime, uz grafiku Boška Đurića, poslat odštampan tekst. Tekst je složen latinicom koja nije imala slovo „ž“ pa umesto da „želi“, Draža Marković „zeli“ drugu Titu sve najbolje. Savka Dapčević je izabrala serigrafiju Otona Glihe da ilustruje tekst: „Želim Vama i drugarici Jovanki u svoje lično ime izraziti najtoplije čestitke za Novu 1970. godinu. Želim Vam mnogo dobrog zdravlja, puno inventivnosti na dobrobit naše Socijalističke Jugoslavije i mir u svijetu i više zadovoljstva sa svima nama.“ Ana Panić napominje da je „najviše čestitki iz nekadašnje Bosne i Hercegovine – kao i štafeta, uostalom“. Tako su, na primer, Novu 1975. godinu Titu čestitali članovi Skupštine Sarajeva, ilustrujući je grafikom svog grada nepoznatog autora, ali i Istaknuti građani BiH. Centralni komitet Bosne i Hercegovine odlučio se za Mersada Berbera, čestitku je prvi potpisao Cvijetin Mijatović, pa Nijaz Dizdarević, Džemal Bijedić i ostali. „Sretnu novu 1975. godinu, u svemu, u svakoj zamisli, u svakom poduhvatu, u svakoj želji, Vama i drugarici Jovanki želi Branko Mikulić“, uz pomoć grafike Dževada Hoze.

Posebna tema su čestitke radnih organizacija i takozvanih običnih građana Titove SFRJ. Poređane su hronološki. Iz ranih pedesetih godina su crno-bele, najčešće fotografije razdraganog pošiljaoca i njegove porodice uklopljene u tekst „srećna Nova godina“. Radne organizacije su slale motive vezane za delatnost koju obavljaju: ako je planinarsko drušvo, onda je fotografisan njihov planinarski dom; Preduzeće za proizvodnju dušeka i jorgana „Jorgan“ poslalo je crtež mladog muškarca kako isprobava mekoću dušeka; drvna industrija iz Slovenije je poslala čestitku sa fotografijom snimljenom prilikom Titove posete njihovom kolektivu uz objašnjenje: „Maršal Tito se zanima za naše kvalitetne izdelke“. Iz kasnijih pedesetih su industrijske čestitke u boji sa crtežom tri slatka punačka prasića, potkovicom ukrašenom detelinom s četiri lista, srećnom decom na jurećim sankama, i Deda Mrazom u punoj opremi. U šezdesetim je drugu Titu stigla čestitka sa nacrtanom devojkom u bikiniju kako izlazi iz čaše šampanjca dok, nasmejana i vragolasta, okružena mehurićima – nazdravlja. Najčešći tadašnji motivi asociraju na mir u svetu: venac od državnih zastava, rukovanje, i deca s cvećem u kosici. Na jednoj anonimnoj piše: „Vaše veličanstvo! Vama dragi oče i vašoj supruzi mnogo sreće i napretka u Novoj 1960. godini. Želim vam da vam se sve želje ostvare. Želi vam vaša omladinka koja vas mnogo vole.“ U sledećoj deceniji su bile moderne trodimenzionalne čestitke, nemoguće je ne uočiti devojku koja namiguje prilikom pomeranja čestitke, i idilični motivi zime i veduta. Krajem osamdesetih, slovenačko Gorenje je poslalo čestitku sa ekranom televizora svoje marke na kome je slika dame i džentlmena kako piju šampanjac u romantičnoj atmosferi foto-tapeta.

HAJLE SELASIJE: U vitrini s čestitkama stranih državljana su lepe želje Džona Kenedija i Žakline, Lindona Džonsona, Džimija Kartera, a Eleonora Ruzvelt koristi priliku da se zahvali na poslatom paketu i da još jednom izrazi divljenje Titovoj zemlji koju je imala prilike da poseti. Iz Istočnog bloka su stigle čestitke Leonida Brežnjeva, Elene i Nikolaja Čaušeskua. Pisali su i Fidel Kastro, Žorž Pompidu, Sandro Pertini, Janoš Kadar, Naser, Nehru, Indira Gandi, Ho Ši Min, Enver Hodža je poslao telegram na francuskom, zatim papa Jovan Pavle II, patrijarh srpski German i patrijarh grčki Makarije. Na čestitkama kraljevskih porodica su obavezne lične fotografije: holandski par se slikao sa celom mnogobrojnom familijom, jordanski sa decom, nepalski je ukomponovao pojedinačne fotografije kao za pasoš, samo je Hajle Selasije poslao pejzaž romantičnog jezera punog zelenila koje baš ne asocira na Etiopiju.

„Dragi Stari“ naslov je čestitke Moše Pijade, posle kojeg sve do potpisa sledi tekst ne-privatne sadržine: „Ulazeći u 1951. godinu kada ćemo imati da proslavimo desetogodišnjicu mnogih slavnih datuma vezanih za našu partiju i koji će večno ostati vezani za tvoje ime, želim ti da vreme prolazi pored tebe i da na tebe ne ostavlja nikakav trag. Večitu mladost, snagu, krepost, želi ti zajedno sa svojim ukućanima tvoj Moša.“ Milovan Đilas je poslao razglednicu iz Kaira, marka je iscepana za muzejsku zbirku: „Čestitam tebi i Jovanki Novu godinu“ – ne piše koju. Cvijetin Mijatović i Mira Stupica su poslali pismo-čestitku na A-4 formatu. I Miroslav Krleža je opširan, između ostalog želi: „Da nam poživiš u zdravlju i ličnom zadovoljstvu još dugo, dugo. To je jedina misao koja me zaokuplja u ovim danima punim briga koje ni približno nisu takve kao što su bile kad smo se na početku našeg puta sreli prije mnogo godina. Vjerujući u tvoju srećnu zvijezdu, primi puno pozdrava.“ Radmila Bakočević je uz svoju fotografiju u ulozi Norme iz istoimene opere napisala: „Dragi druže Tito, žao mi je što sam sprečena da Vama i Jovanki neposredno čestitam 1975. godinu i poželim sve najbolje. Profesionalna dužnost me odvela da večeras u milanskoj Skali na gala predstavi pevam naslovnu ulogu u operi Toska.“ Pavle Savić je otkucao svoje želje na ćiriličnoj mašini, a Branko Pešić – odštampan tekst.

„Moguće je da su na izložbi ipak najprivlačniji tekstovi koje je Tito pisao, koji su zatim prepisivani i slati državnicima“, napominje Ana Panić. U zaglavlju poruke Staljinu u kojoj mu na ruskom želi srećnu Novu 1945. godinu, Tito je, kao što to čine đaci prvih dana nove godine nesvikli na drugačiju brojku u datumu, zapisao „4. januar 1944“. Ruzveltu i Čerčilu je poslao isti tekst: „Srdačno vam čestitam novu 1945. godinu sa dubokim ubeđenjem da će ovo biti godina konačne pobede Ujedinjenih nacija nad fašističkim neprijateljem. Maršal Jugoslavije Tito.“ Ana Panić izdvaja izloženu čestitku objavljenu u dnevnim novinama – način da se Tito zahvali svim pošiljaocima: „Zamoljen od uredništva ‘Poročila’ da nešto kažem za njegove čitaoce, ja upućujem ovim putem njima i čitavom narodu Slovenije moje srdačne pozdrave i čestitke povodom Nove godine 1954. sa najboljim željama za svestrani procvat i sreću u narednoj godini.“ Uredništvo, izgleda, nije ni pokušalo da predsednikov tekst stilski uobliči.