foto: sgsu.org.rs
Tokom prvih desetak dana ovog meseca javljeno je o tri postavljenja na rukovodeća mesta u ustanovama kulture. Sva su izazvala reakciju javnosti zbog osnovane sumnje da razlozi nisu opravdani
Najnovija vest tiče se odluke Gradskog veća Subotice da predloži razrešenje Nele Tonković, direktorke Savremene galerije u Subotici, uz obrazloženje da joj je istekao mandat. Na njeno mesto predlažu Arpada Blaška. Razlog za smenu nije sporan: Neli Tonković je istekao četvorogodišnji mandat prošlog meseca, ali po mišljenju javnosti sporno je to što izostanak podrške da ona u još jednom mandatu vodi ovu instituciju kulture znači još jedno „tragično loše kadrovsko rešenje u subotičkoj kulturi“, kako je formulisano u Otvorenom pismu grupe umetnika protiv ove odluke gradske vlasti.
Nela Tonković je ugledna istoričarka umetnosti i kustoskinja, u Savremenoj galeriji radi poslednjih osam godina. Argumenti iz pomenutog pisma su: „u desetinama izložbi uspela je da građanima približi savremenu umetnost, vrlo često stranu i nerazumljivu publici. Neke od tih izložbi su nagrađivane, a jedna je proglašena izložbom godine u Srbiji. Odabirom autora iz zemlje i inostranstva, koji kroz svoju umetnost imaju šta da kažu, koji kritički sagledavaju svet oko sebe, njihovim vođenjima kroz izložbe i tumačenjem svojih dela, Savremena galerija je sticala i profilisala publiku.“ Arpad Blaško (1965) završio je master studije na odseku za grafičke komunikacije Akademije umetnosti u Novom Sadu, a jedno od njegovih poslednjih radnih mesta je pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu Vojvodine zadužen za kulturu nacionalnih manjina i nacionalne zajednice, što je u pomenutom pismu prokomentarisano na sledeći način: „Danas su na ceni odani, verni, poslušni… I ono što je najvažnije: obavezno moraju biti ‘naši’. A tu, unutar ograda nacije ili stranke, nema mesta kritičnosti, takmičenju, za iskorake u novo, za urbano i savremeno. Na jedan poseban način tu nestaje potreba za kulturom.“ Poslednja rečenica je aluzija na činjenicu da je prošle godine na mesto direktora Art bioskopa „Aleksandar Lifka“ postavljena osoba sa diplomom agronoma.
Nešto stariji primer tiče se Skupštine grada Beograda koja je imenovala za novog direktora Centra beogradskih festivala (CEBEF) Damira Handanovića, kompozitora i producenta, muzičkog urednika Siti rekordsa i TV Pinka. CEBEF u svojoj nadležnosti ima organizaciju gotovo polovine manifestacija u oblasti kulture od značaja za glavni grad. Handanović, koji će u naredne četiri godine voditi CEBEF, dakle i Međunarodni filmski festival – FEST, Međunarodni muzički festival klasične muzike – Bemus, Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, Međunarodni letnji festival ambijentalnih umetničkih pozorišnih, plesnih, muzičkih i vizuelnih programa – Belef i druge važne manifestacije za kulturu Beograda, poznat je po hitovima koje je komponovao za estradne zvezde poput Svetlane Ražnatović i Nataše Bekvalac.
Koliko je poznato, Damir Handanović nije ponudio program po kome će raditi i po kome će voditi CEBEF. Nešto od toga je, istina, nagovestio u „Večernjim novostima“ jednom rečenicom: „Godinama sam organizator raznih muzičkih i multimedijalnih dešavanja u Beogradu, i drago mi je što svojim radom mogu da pomognem Beograđanima da se dobro provedu, da svoje slobodno vreme odvoje za zabavu i razonodu, a to ćemo sada još više unaprediti.“ Dodao je i da ga za novu funkciju nije preporučilo pripadanje političkoj partiji na vlasti, iako je politički opredeljen: „Ponosan sam što sam član SNS-a i podržavam politiku koju predstavlja predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Saglasan sam sa svim što on i njegova stranka rade za našu državu u zemlji i u svetu.“ Toliko o tome.
Važno je znati i da se imenovanju Damira Handanovića na mesto čelnika velikih kulturnih manifestacija niko od prisutnih na toj sednici Skupštine grada (29. jun) nije usprotivio, pa ni prisutni predstavnici opozicije. Reagovala je javnost, ali samo u medijima, a ne nekim zajedničkim i javno iskazanim stavom.
U Saopštenju povodom razrešenja Nele Tonković, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije apeluje da kulturna i šira javnost stane u odbranu struke i kvaliteta i da se usprotivi stranački motivisanim odlukama. Istovremeno podseća i na druge, novije slične primere: u Požegi je protivzakoniti obračun lokalnih vlasti sa direktorkom Kulturnog centra Požega završio odlukom kojom je ova ustanova likvidirana, pa pripojena sportskom preduzeću u novu sportsko-kulturnu ustanovu. Renome Gradske galerije u okviru KC Požega ubrzo je urušen novom, kvalitativno upitnom programskom orijentacijom, što je navelo čak i Ministarstvo kulture i informisanja u obrazloženju odbijanja podrške za finansiranje programa. U Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović“ u Čačku raspisan je konkurs za izbor direktora po isteku mandata i odlasku u penziju dugogodišnje direktorke Milice Petronijević. Čudnim spletom okolnosti ili zbog prijave same predsednice Upravnog odbora ove ustanove za mesto direktora, konkurs je poništen, a Skupština grada Čačka imenovala je v.d. direktora po političkom ključu, a ne iz redova kompetentnih stručnjaka koji bi mogli da vode tako važnu i respektabilnu ustanovu kulture.
I zbog Požege i zbog Čačka bilo je mnogo negativnih reakcija, pisama, javnih saopštenja, medijskih izveštaja, ali ništa nije pomoglo. Odluke onih koji u ovoj zemlji odlučuju o kulturi iako nisu u njoj, neprikosnovene su. Utisak je da su oni koji misle da su neprofesionalni kriterijumi, negativna selekcija i stranačko namirivanje interesa loša i opasna praksa, umorni i da polako ali izvesno dižu ruke u znak nemoći.
Poslednji primer julskih promena u ustanovama kulture ne navodimo zato što je negativan, već zato što se desio. Početkom jula javljeno je da će po odluci Upravnog odbora Sterijinog pozorja selektor narednog festivala biti Svetislav Jovanov, uz napomenu da je selektor proteklog festivala bio Boško Milin. Mandat selektora festivala Sterijino pozorje je jedna godina, uz mogućnost obnavljanja ugovora na još toliko. Milin je bio selektor nepunu godinu. Neobnavljanje ugovora selektoru nije neuobičajena pojava, recimo Sanja Glovacki, Ana Tasić i Tanja Mandić Rigonat selektovale su program samo jednu godinu. Zašto Milinu nije produžen ugovor, nije obrazloženo u odluci. Razlozi koji se pominju nezvanično, da na primer izbor selektora iz Novog Sada znači uštedu na troškovima za putovanje, nekako ne zvuče ljudski u vreme nemaštine. Iskustvo govori da je ipak pritisak pojedinih ljudi na Pozorje, kojima nije odgovarao Milinov radikalno drugačiji način razmišljanja i kriterijumi u selekciji, jeste bio onaj maleni ali odlučujući tas prilikom odlučivanja. Kvalifikacije i sposobnosti novog selektora nisu nimalo sporne: Svetislav Jovanov je jedan od naših najpoznatijih dramaturga i teatrologa, vezan za Pozorje kao njegov selektor od 1998. do 2000. godine, član žirija, urednik izdavačke delatnosti, dobitnik Sterijine nagrade za teatrologiju, predsednik žirija Nagrade „Borislav Mihajlović Mihiz“, nagrade koja podržava mlade dramske pisce. U Pozorju kažu da upravo zbog toga smatraju da će Jovanov nastaviti putem Boška Milina u promovisanju neafirmisanih i mladih autora.
„Vreme“ je imalo uvid u zahtev u kojem Bibliotekarsko društvo Srbije upozorava da OOPR protivzakonito vodi autorska prava pisaca, a i da nije osnovan po zakonu. OOPR na to oštro odgovara
Istorija je piščeva osnovna preokupacija, stopljena sa književnošću. Ne postoji svrsishodna i velika Istorija sa velikim slovom – postoji više malih, fragmentiranih istorija u kojima se okuplja nekakav smisao kroz mnoštvo delova: ”tek ponešto postaje istorija. A sve munjevito postaje prošlost: ‘senka senka, a potom ništaʼ”. To razgrađivanje, a zatim “lepljenje” priče je važan postupak Petkovićeve poetike, njegove istoriografske metafikcije, koju bismo jednostavnije mogli nazvati igrom, maštarijom, fantastikom
Sentiš-putešestvije jubilarnog BJF završilo se s manjom flekom, ali uspešno: svi ispoštovani, publika brojnija i mlađa no ranije
Ovaj Abasijev film je, čini se, dovoljno iskren i promišljen pokušaj da ukloni Trampove šake sa lica, i onda što uverljivije prikaže portret čoveka koji i kada sam pati, ne odustaje od mogućnosti (a koja nije tek odraz alfamužjačkih i kompetitivnih poriva) da patnju nanese i drugima, makar oni spadali i u krug njegovih najbližih “satelita”
Ksenija Radulović:
Otvaranje granica – stručna recepcija Bitefa u Srbiji;
Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, 2023.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
