"To je definitivno najvažniji plesni događaj u regionu", rekao je Edvard Klug za Beogradski festival igre
MILANSKA SKALA U BEOGRADU: Iz predstave Mediteran
Beogradski festival igre nije aprilska iluzija, on je postao znak raspoznavanja ove zemlje, jer predstave su počele da putuju i van Beograda, ili, kako jednostavno reče slovenački koreograf Edvard Klug, „to je definitivno najvažniji plesni događaj u regionu“.
Da nije tako, pitanje je da li bi Balet milanske Skale, od ukupno svoja dva gostovanja godišnje, jedno odredio baš za Beogradski festival igre. Na ovogodišnjem otvaranju, 4. aprila u Centru Sava, pored same činjenice da ćemo uživo gledati Balet milanske Skale, kao kuriozitet videćemo i Masima Muru, baletsku zvezdu, omiljenog igrača najvećih baletskih stvaralaca. Koreograf je Mauro Bigonceti, doskorašnji umetnički direktor Aterbaleta, trupe u kojoj je igrala Ašhen Ataljanc, i koja je gostovala kod nas ostavivši veoma snažne impresije. Kuriozitet je i sledeće: Bigoncetijeva predstava Mediteran u izvođenju Baleta milanske Skale, premijerno je bila prikazana 25. marta u Milanu, tako da ćemo mi biti druga publika zaredom koja će ovo izvođenje videti. Mediteran je inače slavni rad ovog koreografa još odranije, iz vremena kada je radio za Balet Toskane, i poznat je po lepoti svojih toplih tonova, ali prvi put u izvođenju Baleta milanske Skale.
Krenemo li dalje po programu ovogodišnjeg festivala, dolazimo do trupe iz Izraela. Opšti stav redovnih posetilaca festivala je da ne treba propuštati izraelske produkcije. One naprosto imaju sasvim poseban senzibilitet, nekad i teško dokučiv, ali su uvek neobjašnjive lepote i gotovo bolne dirljivosti. Videćemo da li će nam to priuštiti i trupa Inbal Pinto, poznate izraelske igračice. Predstava Šejker trebalo bi da gledaoca uvede u snežnu magiju, fantaziju, akrobatiku i neverovatan muzički eklekticizam, satkan, na primer, od Šopena, švedskog folka i muzike pedesetih u izvođenju japanskih umetnika.
Ove godine na festival će doći i kompanija iz Engleske. Henri Oguike je koreograf koga ćemo tek upoznati a za koga važe visoki standardi igre i savremeni ples percipiran najviše iz muzičkog ugla, iz njegove posvećenosti odnosu između žive muzike i pokreta.
Još se sećamo nastupa trupe Alias iz Švajcarske tokom trećeg Festivala igre koji je publiku takoreći ostavio bez daha. Bilo je to neverovatno vizuelno iskustvo (na primer, plivača na sceni), duhovita i cinična opaska o jednoj haotičnoj porodici i posve uzbudljiv plesni teatar koji je lako vodio do suštine priče i sasvim dobro komunicirao s publikom. Alias ponovo gostuje a njihova predstava Hvatanjeprašine najavljena je kao dosadna priča o dosadnom danu. Sudeći po iskustvu, jedino dosadu ne možemo očekivati.
Koreograf Šen Vei dolazi iz Amerike sa svoja dva rada: poznatim baletom Posvećenjeproleća na muziku Stravinskog, i komadom Slobodanpad. Šen Vei je, inače, iz Kine gde je dugo proučavao kinesku operu i ta znanja ugradio u koreografiju, igru, sliku i dizajn svojih predstava. Ova dva njegova rada predstavljaju intrigantan par, kontrastan i istraživački.
Roni Haver i Gaj Vajzman iz Holandije poznati su nam odranije jer su za SNP u Novom Sadu radili izvanrednu plesnu produkciju Jezikzidova. Njihova mala plesna kompanija Club Guy & Rony izvešće svoje Poetičneporaze. Kuriozitet ove predstave jeste učešće igračice s naših prostora Dunje Jocić, koja je član ove trupe.
Iz Rima na festival dolazi kompanija Spellboundance, za koju su tipične veoma zahtevne produkcije, zbog čega su angažovani vrhunski igrači savršene tehničke spremnosti. Estetika pokreta i neuhvatljiv koreografski crtež obeležavaju radove ove kompanije.
Već poznati gost na beogradskoj sceni Edvard Klug iz Slovenije, vodeći koreograf u regionu, odlučio je da njegov novi komad PretAPorter zaživi upravo na ovogodišnjem Beogradskom festivalu igre. Biće to prava premijera, u kojoj će autor ući u odnos muzike i igre, nezavisne dve dimenzije iz kojih se stvaraju vrhunske kreacije. Dinamična igra baletskih solista biće postavljena u svojevrstan odnos naspram živog klavirskog koncerta dvojice poznatih slovenačkih pijanista Milka Lazara i Bojana Gorišeka, što se odveć očekuje kao atrakcija perse.
Utopija za kraj. Nacionalni balet iz Marseja zatvoriće festival igre predstavom utopije MetapolisII, postmodernog grada, utemeljenog na slikama iz mašte, posmatranog kao tehnički crtež dopunjen ljudskim telima u pokretu. Koreograf Frederik Flaman i arhitekta svetskog renomea Zaha Hadid u ulozi dizajnera, stvorili su ultrasofisticiranu strukturu prostora u kojoj se neobično prožimanju arhitektura i igra. „Igra potvrđuje naše postojanje“, kaže Aja Jung, selektor festivala, „i zahteva neograničen prostor.“ Utopija umesto kraja i veličanstvena Zaha Hadid će to, pretpostavljamo, najbolje potvrditi.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Idite u bioskop. Bez straha da je ovo još jedan težak domaći film. Jugo florida uspela je da vrati film običnim ljudima, usamljenima, onima čiji problemi nikako da dođu na red
Narodno pozorište je pozvalo publiku na svoje predstave od 7. decembra, ali nije obavestilo da li je zgrada ponovo bezbedna, da li su otklonjene sve opasnosti od požara zbog čega je bila zatvorena više od dva meseca
Završen je 18. „Mali Joakim“ iako se do skora činilo da ove godine neće biti održan. Srećnom kraju najviše su se radovala deca, publika Narodnog pozorišta u Leskovcu
U projektu “Arheologija sećanja” fotografišem kuće u jednom kraju Beograda, potom ih monohromatski obrađujem, zatim štampam na glinenim pločicama i kasnije preko toga intervenišem crtežom. Proces izgradnje jednog sveta traje dugo, a mi smo skloni da ga u trenutku srušimo i zamenimo. Ja mislim da ima nešto u tome, u tim kućama... Opstati stotine godina, kao tajna. U tom urbanističkom vrtlogu susreću se razni paradoksi gradnje, kao i nemar u ophođenju prema prirodi koja je ranije tu bila dominantna
Za razliku od svoje supruge, nije potpisao glasovitu Havel-Patočkinu “Povelju 77”, zamjerajući joj da nije dovoljno oštra prema komunističkom režimu, što ga je izoliralo od disidentskih kružoka. Istovremeno se i on sve više udaljavao od kolega po peru, smatrajući kako nema smisla gubiti vrijeme na “jalove” političke akcije, već svoje nezadovoljstvo treba jasno kritički artikulirati u knjigama i drugim publicističkim tekstovima, jer im je doseg i veći i širi
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
