Foto: Promo/Berlinski filmski festival
U periodu stagnacije i produkcije i programa u kulturi, Beograd dobija novi festival - Balkanski festival filmske režije. „Režija nije samo zanatski postupak, već prostor autorske slobode i odgovornosti“, kaže Darko Bajić, jedan od osnivača
U periodu kad Sekretarijat za kulturu Grada Beograda otkazuje konkurse za sufinansiranje programa, kad Zrenjanin radi isto to sa Prestonicom kulture, kad se filmski i pozorišni festivali odlažu za jesen, i kad Ministarstvo kulture nikako da objavi šta namerava sa ovogodišnjim konkursima, najavljen je početak novog festivala. I to je, u ovom moguće nikad većem deficitu kulturnih programa, lepa vest.
Elem: prvi Balkanski festival filmske režije (BFFR) biće održan od 10. do 14. juna u tri bioskopa u Beogradu: u MTS dvorani, u Domu omladine Beograd i u bioskopu „Zvezda“. Otvoriće ga novi film slavnog rumunskog reditelja Radu Žudea „Kontinental ’25“ nagrađenog na Berlinskom festivalu za scenario.
Reditelj Darko Bajić, koji je 2008. osnovao Internacionalni filmski festival režije u Leskovcu i bio njegov umetnički direktor do prošle godine, sada je sa Urošem Tomićem i Darjom Bajić osnovao Balkanski festival filmske režije. Produkciju potpisuje Bajićeva filmska kuća „Magična linija“, generalni pokrovitelj je Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Republike Srbije, a institucionalna podrška je Elektrodistribucija Srbije.
Balkanski festival je stara ideja
Darko Bajić kaže za „Vreme“ da u „Magičnoj liniji“ odavno „razmišljaju da osnuju festival koji će istaći balkanske reditelje“, i koji će, „u vremenu televizijske hiperprodukcije, reafirmisati rediteljsku poziciju i promovisati novi balkanski film i njegove reditelje. Takođe, namera nam je da pokažemo da režija nije samo zanatski postupak, već prostor autorske slobode i odgovornosti.“
Cilj im je i vraćanje bioskopu koji, u vremenu turbulentnih društvenih dešavanja mora biti shvaćen kao prostor za dublje promišljanje, dijalog i drugačije poglede na svet.
Vreme minimalne kulture
Činjenicu da su festival osnovali baš sad, u vreme kad su kulturni programi i produkcija svedeni na minimum, Darko Bajić objašnjava argumentom da „umetnost i film postoje u svim društvenim okolnostima“ kao i da je „upravo bioskop ostrvo slobode u kome i umetnici i gledaoci mogu da dožive puls vremena u kome živimo.“
Najavljuje da su za prvo izdanje izabrali „filmove koji su nagrađivani u svetu i koji nas magnetski privlače sličnostima i razlikama naših tradicija i nama bliskim mentalitetima. Festival traga i za filmskim jezikom budućnosti kroz svetsku selekciju premijernih filmova, i žanr filmove koji privlače gledaoce.“
BFFR će imati tri programa po osam filmova, od kojih je 19 premijernih. Osim balkanskih ostvarenja u dva programa, čiji su selektori Darko Bajić i Vinko Brešan, BFFR će prikazati i filmove iz celog sveta po izboru Uroša Tomića.
Bioskop „Zvezda“
U cilju oživljavanja bioskopa kao prostora društvenog događanja, BFFR će biti prikazivan i u bioskopu “Zvezda“ koga Darko Bajić opisuje kao „jedinog preostalog od malih gradskih bioskopa u Beogradu“, kako bi ukazali na „poduhvat mladih ljudi koji su ga spasli propasti i godinama ga čuvaju. Mi ga uključujemo u festival kao deo naše večne priče o potrebi da Beograd ima bioskop u kome će se prikazivati domaći i filmovi sa Balkana“.
Zaposleni Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda su iz „Vremena“ saznali da je njihov direktor Aleksandar Ivanović poslao Ministarstvu kulture nezakonit dokument kojim predlaže da se kompleksu Generalštab ukine status spomenika kulture. Sad se ograđuju od tog dokumenta
Pitam se koliko je umetnost bitna, koliko je bilo šta važno u odnosu na ovo što se dešava. Trenutno u Muzeju savremene umetnosti imamo izložbu Dejvida Hoknija, jednog od najvećih slikara današnjice. To je izložba godine. Baš sam razmišljao kako i dalje nisam otišao da je vidim, ali sam shvatio da je potrebna određena vrsta mira da bi se otišlo na izložbu. Da budeš tamo tri sata i da ne pogledaš na telefon kako bi proverio da li je ispred policija
U filmu svoje kćeri Džejn Mensfild prvi put dobija šansu da bude viđena kao stvarna žena od krvi i mesa, sa svim vrlinama i manama, a ne puka projekcija muških seksualnih fantazija o nezasitoj prsatoj plavuši. S druge strane, Ešli Ejpril i Amanda Lir na scenu izvode svoje višesmislene identitete, prihvatajući ih i odbacujući ih. Zapravo, poigravajući se njima
Jun Fose, Septologija; s norveškog preveo Radoš Kosović; Treći trg i Srebrno drvo, 2023–2024.
Drugo ime (I-II), Ja sam neko drugi (III-V), Novo ime (VI-VII)
Već od naslova, dakle, ulazi se u jedan kompleksan poetski i kulturnoistorijski dijalog, koji, međutim, umesto odgovora i objašnjenja nudi strepnje i nedoumice
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Srbija nije spremna za požare, oluje i poplave, ali je predsednik Aleksandar Vučić spreman da od svega napravi propagandu
Policajac i policajka su snimljeni dok su u pokušaju iznude studentkinju čupali za kosu. To je klasičan primer mučenja i torture, grubo kršenje zakona za koje bi morali da snose posledice
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
