Foto: Promo/Berlinski filmski festival
U periodu stagnacije i produkcije i programa u kulturi, Beograd dobija novi festival - Balkanski festival filmske režije. „Režija nije samo zanatski postupak, već prostor autorske slobode i odgovornosti“, kaže Darko Bajić, jedan od osnivača
U periodu kad Sekretarijat za kulturu Grada Beograda otkazuje konkurse za sufinansiranje programa, kad Zrenjanin radi isto to sa Prestonicom kulture, kad se filmski i pozorišni festivali odlažu za jesen, i kad Ministarstvo kulture nikako da objavi šta namerava sa ovogodišnjim konkursima, najavljen je početak novog festivala. I to je, u ovom moguće nikad većem deficitu kulturnih programa, lepa vest.
Elem: prvi Balkanski festival filmske režije (BFFR) biće održan od 10. do 14. juna u tri bioskopa u Beogradu: u MTS dvorani, u Domu omladine Beograd i u bioskopu „Zvezda“. Otvoriće ga novi film slavnog rumunskog reditelja Radu Žudea „Kontinental ’25“ nagrađenog na Berlinskom festivalu za scenario.
Reditelj Darko Bajić, koji je 2008. osnovao Internacionalni filmski festival režije u Leskovcu i bio njegov umetnički direktor do prošle godine, sada je sa Urošem Tomićem i Darjom Bajić osnovao Balkanski festival filmske režije. Produkciju potpisuje Bajićeva filmska kuća „Magična linija“, generalni pokrovitelj je Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Republike Srbije, a institucionalna podrška je Elektrodistribucija Srbije.
Balkanski festival je stara ideja
Darko Bajić kaže za „Vreme“ da u „Magičnoj liniji“ odavno „razmišljaju da osnuju festival koji će istaći balkanske reditelje“, i koji će, „u vremenu televizijske hiperprodukcije, reafirmisati rediteljsku poziciju i promovisati novi balkanski film i njegove reditelje. Takođe, namera nam je da pokažemo da režija nije samo zanatski postupak, već prostor autorske slobode i odgovornosti.“
Cilj im je i vraćanje bioskopu koji, u vremenu turbulentnih društvenih dešavanja mora biti shvaćen kao prostor za dublje promišljanje, dijalog i drugačije poglede na svet.
Vreme minimalne kulture
Činjenicu da su festival osnovali baš sad, u vreme kad su kulturni programi i produkcija svedeni na minimum, Darko Bajić objašnjava argumentom da „umetnost i film postoje u svim društvenim okolnostima“ kao i da je „upravo bioskop ostrvo slobode u kome i umetnici i gledaoci mogu da dožive puls vremena u kome živimo.“
Najavljuje da su za prvo izdanje izabrali „filmove koji su nagrađivani u svetu i koji nas magnetski privlače sličnostima i razlikama naših tradicija i nama bliskim mentalitetima. Festival traga i za filmskim jezikom budućnosti kroz svetsku selekciju premijernih filmova, i žanr filmove koji privlače gledaoce.“
BFFR će imati tri programa po osam filmova, od kojih je 19 premijernih. Osim balkanskih ostvarenja u dva programa, čiji su selektori Darko Bajić i Vinko Brešan, BFFR će prikazati i filmove iz celog sveta po izboru Uroša Tomića.
Bioskop „Zvezda“
U cilju oživljavanja bioskopa kao prostora društvenog događanja, BFFR će biti prikazivan i u bioskopu “Zvezda“ koga Darko Bajić opisuje kao „jedinog preostalog od malih gradskih bioskopa u Beogradu“, kako bi ukazali na „poduhvat mladih ljudi koji su ga spasli propasti i godinama ga čuvaju. Mi ga uključujemo u festival kao deo naše večne priče o potrebi da Beograd ima bioskop u kome će se prikazivati domaći i filmovi sa Balkana“.
Industrijsko nasleđe je upitno u vremenu očigledne ugroženosti već zaštićenih i daleko poznatijih kulturnih i istorijskih objekata, kaže Dobrivoje Lale Erić učesnik regionalnog projekta koji promoviše vrednosti kulturnog, naučnog i industrijskog nasleđa
Posle trogodišnje pauze „Arhipelag“ opet organizuje Beogradski festival evropske književnosti i, u ovo vreme besparice po kulturu, pita - da li su kultura i književnost subverzivne
Država u okviru Ekspa gradi nekakav Centar muzikalnosti za koji niko ne zna šta je, dok novca za davno planiranu i obećanu zgradu Beogradske filharmonije nema
Već na početku mandata, novi predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije Pavle Pekić izdvojio se od svojih prethodnika time što je za Predsedništvo izabrao osam koleginica
Mostar je podijeljen u glavama onih koji ga dijele. Ja živim svoj život u punini. To je nešto za šta sam se sam izborio i zbog čega se smatram slobodnim čovjekom. I svima drugima želim da su slobodni, ali to je nešto što oni sami moraju isposlovati
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
