Devojko, uskoro ćeš biti žena

I’ve become invisible, stuck here in my palace
I’m so fucking miserable in my rabbit hole, yeah, I’m Alice
And I’m expected to be nice picking up the pieces
What is it you sacrifice? I’m protecting you from your secrets

(Lily Allen, Let You W/In)

...

Ovog oktobra dve slavne žene, po jedna sa svake strane Atlantika, opisale su svoje aktuelne živote na novim pločama. Prva je gladijatorska stadionska mašina i sa nepunih trideset šest godina mogla je sebi da priušti čak dvanaesti studijski album. Druga je proletos napunila četrdeset i detaljno obrazložila raspad svog braka na tek petom solo ostvarenju. Naziv prve ploče je The Life of a Showgirl i ona čitava kipti od smernog kič seksepila, što je očigledno uvod u dugoočekivanu bračnu sreću. Druga ploča, pod imenom West End Girl, svedoči padu u ponor bračne prevare, besciljnog samozavaravanja i, konačno, gorkog obračuna sa sudbinom. Ah da, našoj prvoj junakinji ime je – pogađate već, Tejlor Svift. Druga je samo Lili Alen.

Diskografski okršaj – jedne pomalo sredovečne engleske cure sa dva braka za sobom i rujne američke devojke što ovog časa ponosno korača oblacima vereništva nakon svih svojih kratkotrajnih, usputnih veza – realno ne postoji. Lili Alen nije, naravno, nikakva tržišna pretnja rođenoj pobednici Tejlor Svift. Dve ploče potpuno slučajno našle su se pred javnošću u isto vreme, doduše sa drugačijim razlozima, namerama i ishodima. Dok album Tejlor Svift kosi vaš vid nadrealnim brojem prvih mesta na praktično svim relevantnim top listama u svetu, dotle je postignuće Alenove u toj utakmici neuporedivo skromnije. Ono pak u čemu Lili nadmašuje Tejlor jesu kritički osvrti koji su joj, svi bez izuzetka, mnogo naklonjeniji, pozdravljajući njenu novootkrivenu snagu pred mučnim životnim porazom i odajući nepodeljeno priznanje brutalnoj smelosti jedne žene da svesno razruši zidove svog doskorašnjeg porodičnog gnezda, pozivajući nas da zajedno s njom pogledamo sirove “prizore iz bračnog života”.

We had an arrangement
Be discreet and don’t be blatant
There had to be payment
It had to be with strangers
But you’re not a stranger, Madeline

(Lily Allen, Madeline)

Lili Alen napravila je tužnu osvetničku ploču iz stvarne muke, dok se osvajačici prestola Tejlor Svift smeši zvezdano venčanje. Album West End Girl prenosi agoniju svoje autorke u direktnom prenosu, a agonija obuzima i vas tokom slušanja, naročito ako ste i sami žena. S druge strane, The Life of a Showgirl uglavnom neprimetno promiče vašim sluhom kao upeglani šum, premda ume i da iritira svojom ambicionom prazninom: iako na ovoj ploči zapravo ništa nije upadljivo loše ili pogrešno, već samo površno i nedotičuće, nedostatak doživljaja povremeno baš zaboli.

U svetu šoubiznisa pojam inspiracije danas je zaista veoma rastegljiva kategorija.

Ali, hajde da se sad uozbiljimo. Godinu i po dana nakon svog prethodnog albuma The Tortured Poets Department, Tejlor Svift odlučila je da ipak nije raspoložena za preveliki rizik u svojoj perfektnoj karijeri globalne kraljice maturske večeri. Ako je na pomenutom izdanju ona još uvek iznosila svoju ogorčenost zbog bivših veza, razotkrivala mračnu stranu slave i ispoljavala sklonost ka bar donekle nefiltriranoj verziji svoje napaćene estradne svakidašnjice, na The Life of a Showgirl sve je postalo strogo kalkulisana kontrola eventualne štete po vlastiti imidž i trezor ličnog muzičkog preduzeća. Rečju, svaki gest ove planetarne pop miljenice verovatno ima dugoročne posledice po privredu i muzičku industriju, a s tim se zbilja ne treba šaliti.

I upravo tu negde začula su se prva govorkanja da se slava Tejlor Svift odvojila kao zaseban fantomski entitet od njene realne persone, postajući veća od Tejlor same, a sada se već glasno napominje kako je njen novi album, pikantnog naziva The Life of a Showgirl, postao pop događaj godine i pre nego što se pojavio. Ukratko, Tejlor možda više ništa i ne mora da objavi, ali će svejedno trijumfovati. Ovo je vrsta privilegije koju nije uživala ni gospa Madona i to u vreme svog vrhunskog sjaja.

Ukoliko se fokusiramo na njene, nekad toliko inteligentne i duhovite stihove – pošto se o muzici definitivno nema ništa posebno reći, sem da je tek korektna i da stalno na nešto liči, verovatno na neku raniju verziju same Sviftove – možda je ipak mnogo bolje ne porediti ih sa onima iz recentne pesmarice Lili Alen. Tamo gde Lili iskreno ispoveda šokantna otkrića nečistog naličja svog braka – a reč je, podsetimo se, o nekada veoma ozloglašenoj devojci koja je svašta probala u životu, kao i svaki javni enfant terrible, ali je ponešto izgleda prešlo sve granice čak i njenih emancipovanih predstava o vezi između dvoje ljudi – tu Tejlor Svift, ređanjem besmislenih rima, valjda izražava zadovoljstvo uplovljavanja u bračnu luku sa američkim fudbalerom Travisom Kelsijem. Jer kako drugačije objasniti rečenice iz naslovne numere The Life of a Showgirl: “Her name was Kitty/ Made her money being pretty and witty/They gave her the keys to this city/ Then they said she didn’t do it legitly, oh”. Ili možda želite malo nevaljale Tejlor u pesmi Wood, koja je u celosti posvećena, hm, izvesnom formatu obdarenosti njenog verenika: “Forgive me, it sounds cocky/ He ah-matized me and opened my eyes/ Redwood tree, it ain’t hard to see/ His love was the key that opened my thighs”. Sekvoja?! Mislim, stvarno.

Look at my reflection,
I feel so drawn, so old
I booked myself a facelift,
wondering how long it might hold
I gave you all my power,
how I’m seen through your eyes
Through your eyes

But you,
you give me just enough
Hope to hold on to nothing

(Lily Allen, Just Enough)

Za to isto vreme, Lili Alen se grčevito čupa iz svog egzistencijalnog košmara majke dve tinejdžerke koja se ponadala boljem njujorškom životu sa čuvenim glumcem Dejvidom Harborom, najpoznatijim po ulozi Džima Hopera u veoma gledanoj Netfliksovoj seriji Stranger Things. I ono što vas drži prikovane za West End Girl jeste upravo taj zlokobni krah jednog disfunkcionalnog braka koji se nedvosmisleno dogodi još na samom početku ove krhke ploče. Sve što dalje sledi jeste marljivo prikupljanje miliona atoma Lilinog raznesenog bića kroz četrnaest numera koje briljantno prolaze sve faze opiranja stanju stvari sa kojim se zgranuta protagonistkinja suočava u samo jednom uvodnom, fatalnom telefonskom razgovoru.

Lili Alen meša svoje mesečarenje po životu prevarene supruge sa sećanjem na nekadašnje trenutke bračne sreće, kao i svim onim što će isplivati naknadno u hladnokrvnoj obdukciji leša jedne uništene ljubavi. Poput revolveraške osvetnice ona će ispaliti svoje kuršume već u numeri “Madeline”, ali će oni još dugo odjekivati u našoj pažnji tokom procesa napuštanja bračnog poprišta. Nije Lili pucala u ljubavnicu svoga muža, verovatno ni u njega samog, ponajmanje u sebe. Ali jeste u lažnu uljuljkanost da je žuđena ljubav moguća, ta sasvim jednostavna, blesava neophodna sitnica srca, u koju je dozvolila sebi da poveruje.

Mogla bi još veoma dugo da traje ova ekspertiza nemilosrdnog popa Lili Alen koji gutate proždrljivo kao mnogo čudniju stvar čak i od “Čudnijih stvari”, a takođe i one mnogo mekše i razdraganije verzije jedne Tejlor Svift koja prede na svojoj ploči kao samouverena ženka što tek treba da doživi bračnu krizu. Dve devojke koje su dobile obećanje kako će postati žene. I, bez obzira na međusobne razlike i naše afinitete, one su obe – pobedile. Bilo da stvari idu po zlu ili po dobru, žene uvek nekako nađu svoj pravi put.

BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom