New Order su britanski bend. Međutim, ne treba ovu naizgled neodoljivo očiglednu tvrdnju odbaciti kao isto toliko banalnu. New Order su britanski bend na način na koji su to Pulp, Smiths, Suede, Blur, Robbie Williams, Spice Girls, Pet Shop Boys – svi zajedno. New Order su bend najmanje dopadljiv da bi se nazvao Beatlesima-namesto-Beatlesa, ali nakon dvadeset pet godina muzičkog života (na Joy ili New način) benda koji je objavio samo jedan sjajan album (Low Life), hrpu fenomenalnih singlova (od Blue Monday do Crystal), inspirisao jedan od najzanimljivijih muzičkih trendova u Britaniji (Madchester/Rave On/Acid House… kako god), članovi tog benda su manje-više vršnjaci Philla Collinsa, ali podjednako, ako ne i više, cool kao kad su bili mladi, u Joy Divisionu, malo stariji, u New Order, ili na saundtraku za film Plaža.
Ukoliko su Bernard Sumner i Peter Hook započeli karijeru kao pank-zaluđenici inspirisani koncertom Sex Pistolsa (priča kaže da su Iana Curtisa izabrali za pevača svoje grupe samo zato što je imao kul jaknu na kojoj je pisalo HATE), da bi se potom njihova muzika odvajala od gitare sve više (ali ne i sasvim) rotirajući ka elektronskoj muzici i sintisajzerima, da bi konačno u nekim pesmama sa albuma Republic (1993) stvar prešla u petshopboys-disco. Unajmljivanjem nekadašnjeg lidera američkih Smashing Pumpkins Billija Corgana, velikog fana benda još od pubertetskog uzrasta (da, toliko su matori New Order!), očekivalo se da bi stvari mogle otići natrag, u drugom pravcu.
Međutim, Get Ready je tapkanje u mestu koje je prethodni Republic poprilično ugazio, i još jedna potvrda da format albuma nije greatesthits teren za ove Mančesterce.
Osam godina je prošlo od poslednje pojave New Order. U međuvremenu, članovi benda posvetili su se svojim solo projektima (Sumners bendu Electronic sa Johnnijem Marrom, Hook projektu Monaco), ili porodicama (bračni dvojac Gilbert-Morris). Jedino izdanje benda bila je numera „Brutal“ koja se našla na saundtraku za film Plaža britanskog reditelja Dannija Boylea. U međuvremenu, u Britaniji a i šire, desio se trip-hop, drum’n’bass, Oasis, Verve (plus Coldplay i Travis), invazija boy i girl bendova.
Slušajući Get Ready, čovek ne može da se otme utisku da su New Order sve te godine i sva ta dešavanja saželi u jedan, ali nevažan, dan ili mesec, koji ih odvaja od sešna za album Republic. Na Get Ready su isti patetični, pevljivi refreni, u kojima su i sintisajzeri i gitare razmešteni da svima bude potaman. Epohalno Corganovo pojavljivanje do te mere je neprimetno kao da je na ploči radio Kurt Cobain, a ne Corgan Billy.
Drugim rečima, fanovi će voleti ovu ploču. Iz istih razloga kao i prethodne. Ali, njihov broj neće porasti.
S druge strane, od samog albuma daleko su zanimljivija tri slučaja sa Sumnersovom povraćkom (niko ne pije i ne povraća posle toliko kao on): jednom je Sumners povratio sam sebi u krilo, vozeći svoj BMW Z1 – bilo ga je sramota da otvori vrata jer bi ga svi videli. Drugi put je povratio u vazu sa cvećem i probudio se sa buketom na glavi. Treći put je povratio u kesu i pustio je na rentgen kontrolu na J.F.K. aerodromu.
Punk’s Not Dead. Barem, to.
