Žene i muškarci
Režija: Rodžer Kambl; Uloge: Kameron Dijaz, Kristina Eplgejt, Selma Bler, Parker Pouzi, Tomas Džejn
Okej. Znam koliko je nepopularno proturati mutant-formule ovog tipa, ali, kako bi rekao Džon Malkovič u znate kom filmu, „It’s beyond my control„. Dakle: Nešto najslađe je kao Seks i grad u režiji braće Fareli. Samo sa Kameron, Kristinom i Selmom. Onda opet, i Porodično blago sa Kameron, Kristinom i Selmom bilo bi remek-delo našeg doba. Pa makar i u režiji Zorana Čalića. Dobro, možda…ne…baš.
Kambl, međutim, nije Čalić. Ali – nije ni Fareli. Mada jeste najbolji prijatelj. Farelijevima, to jest. Iz čega, prisetimo li se i njegovog stilski sumnjivog rediteljskog debija Cruel intentions, slede ne preterano veseli fakti: u nedostatku svežeg, ne recimo „originalnog“, ali recimo „specifičnog“ pogleda na svet i film, Kambl kopa po tuđim baštama. Budući valjda lenj po prirodi, ne da mu se nešto ni da pruži korak, nego mu dobro preko komšijskog plota. Sad jeste, voleli bi još poneki da su im baš braća F. komšije. Te, na kraju, ne ispade ni loše. Čijom god krivicom.
A jedna od optuženih svakako je Nensi Pajmental, scenaristkinja hilarične serije South Park, koja, za razliku od Kambla, ima dugu istoriju bolesti, pardon… – bavljenja – temama, motivima i strahotama o kojima je reč. Kao što je nečija sperma na nečijoj pozajmljenoj haljini odneta na čišćenje kod nečijeg porodičnog prijatelja /!/. Kao što je masovno ispipavanje nečijih silikona u ženskom toaletu /?/. Kao što je nečiji pirsing sa sve inkriminisanim komadom tela, zaglavljen u nečijem grlu /!?/. Kao što je nečija modrica na oku, kao rezultat nečijeg zavirivanja kroz rupu na zidu muškog toaleta/!?!/. O čemu je reč, znaju, međutim, dosta dobro ljubitelji sick–flick hitova There’s something about Mary ili Me, myself and Irene. I, ukoliko im, s tim u vezi, neka od navedenih epizoda zvuči kao replika dragih im scena iz Marije, odnosno Irene, to je samo zato što to i jeste.
Ali, koliko god se Kambl družio s Farelijevima, najbitnija ličnost iza kamere u ovom slučaju nije on. A koliko god ONA bila manijak koji stoji iza jedne od najbolesnijih i najbolesnije divnih tvorevina našeg vremena kao što je, bez sumnje, Južni park, Nensi Pajmental je pre svega žena. A kao žena, ona je u bizarno-vulgarni okean zaronila u najnovijem modelu haute–couture bikinija sa srcastim dezenom. Drugim rečima, nije propustila da „otprati“ Seks i grad s tugom u srcu. I napisala je sequel. S boljim nogama, s luđim ženama i s boljim glumicama. Koje, redom, imaju svoje „prethodnice“ u pomenutoj seriji. Pa je Dijaz u stvari savršena Keri. Eplgejt je izbezumljujuća Samanta. A Bler je najslađa Šarlot. Miranda doduše nedostaje, ali nije je nemoguće prepoznati kao pohisterisalu mladu, u tumačenju još jedne bolesno talentovane osobe u ovom filmu, imenom Parker Pouzi.
Logično: kao posledica jedne od najboljih ženskih skupina na filmu ikad, u sklopu s ljubavnom temetikom u kontekstu podžanra „drugarice“, za filmom Nešto najslađe vuče se chick–flick rep. Zanimljivo: autori od toga ne samo da nisu bežali već su, suprotno, naslovom naglasili upravo taj aspekt filma. Neočekivano: muškarci su se navukli. I, rastrzani starom željom da otkriju šta to žene rade kad nisu s njima, kupili su OVO kao odgovor.
I koliko su se samo žene smejale shvativši šta sada o njihovim šopinzima, pidžama-partijima i putovanjima s drugaricama misle njihovi muškarci.
Koji se pitaju kako to da im se dopao ženski film. Dok je ženama, normalno, bezveze da im otkriju da je to zato što je u pitanju muški film. Zgodno.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
