Naslovi prikladni aktuelnom trenutku

Nekako pred Sajam knjiga u Beogradu, izdavačima je  Ministarstvo kulture  potvrdilo da će im ova godina  biti gora i teža od prethodne. Rečeno im je da će  država za biblioteke otkupljivati samo one knjige koje su štampane ćirilicom.

Novac koji izdavači Srbije obijaju od otkupa knjiga za biblioteke jedini je novac koji dobijaju od države. To nikako nije veliki novac, za većinu znači neznatan deo godišnjeg budžeta, ali je manje-više jedini na koji mogu sigurno da računaju.

Prema nekim proračunima samo 10 odsto izdavača objavljuje knjige na latinici. Ovi ostali su izjavili da latinicu neće zameniti za ćirilicu samo zato što ih Ministarstvo prisiljava na to.

Šta će oni da rade? Da li mogu da planiraju 2025? Odgovorili su: sve isto što i do sad, i – da, naravno da mogu da planiraju. Evo šta su rekli:

Clio

„Izdavačima je zaprećeno da će naredna 2025. godina biti prva ćirilična, a Sajam knjiga poslednji“, kaže za portal „Vremena“ Zoran Hamović glavni urednik izdavačke kuće Clio.

„Još uvek se sećamo slogana ’Reč je slobodna’ koji je okupio izdavače, autore, čitaoce  minulog oktobra pod prepoznatljivim kupolama . Za neke bio je to cinizam, za neke šala, a najviše je onih kojima je do slobodne reči taman koliko do lanjskog snega …“

Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović

U takvom ambijentu Clio se, kaže Hamović, „kako bi drug Tito rekao, sprema kao da će biti sto godina mira, a radi kao da će sutra biti rat“.

Zato su za 2025. odabrali „optimističke i vedre, skoro vragolaste knjige: Rat Entoni Kliford Grejlinga, Autokratija En Ejplbaum, Singularitet se bliži – Kada se spojimo sa veštačkom inteligencijom Reja Kurcvajla, Kako se suprotstaviti diktatoru Marije Resa, i Kao bogovi među ljudima – Kako se organizovani kriminal pretvara u bogatstvo Guida Alfanija“.

Hamović najavljuje i dolazak „nobelovaca Darona Asemoglua i Džejmsa Robinsa autora veoma popularne knjige Zašto narodni propadaju koja je rasprodata i uskoro izlazi drugo izdanje. Očekujemo krajem godine dolazak i Džastina Hikela autora knjige Manje je više koja je uzbudila mnoge čitaoce u Srbiji“.

Na kraju Zoran Hamović naglašava da je „ovo samo delimičan izbor aktivnosti redakcije IP Clio, preduzeća koje ove godine obeležava 35 godina postojanja“.

Službeni glasnik

Od velikih izdavača, i privatnih i državnih, samo se „Službeni glasnik“ odazvao našem pozivu da najavi nekoliko važnih naslova i projekata u ovoj godini.

Izdvojili su osam naslova:

Monografiju Pionir robotike Miomir Vukobratović, koju je priredio Ivan Stanić. To je sveobuhvatni prikaz života i dela naučnika, akademika, pionira robotike Miomira Vukobratovića. Dokumentovani su egzaktni podaci iz njegovog ogromnog stvralačkog opusa, i prikazani su detalji Vukobratovićeve svestrane ličnosti.

Tokom 2025. godine „Glasnik“ pokreće novu ediciju dečjih edukativnih knjiga s ciljem da se našim najmlađim čitaocima kroz interaktivan i multidisciplinaran pristup, moderan i atraktivan dizaj, približe naučna znanja. Prve dve  knjige ove edicije su Gde se krije materija Tanje Kandić koja otkriva šta je materija i kako dolazi do našeg tela, dok  Srbija u srednjem veku Miljana Garčevića približava vreme Nemanjića, a akcentom na njihove zadužbine.

Zatim, dvotomna, prva potpun biografija Vitolda Gombroviča –  Gombrovič. Ja, genije Klementine Suharov počinje mnogo pre piščevog rođanja 1904. To je, osim kroz biografiju velikog mislioca, i putovanje kroz poljske komplekse, književnost, istoriju, tradiciju, etiku.

Još jedan, sedmi roman Olge Tokarčuk – Dnevna kuća, noćna kuća, najznačajnije poljske književnice srednje generacije i dobitnice Nobelove nagrade za 2018. godinu.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

U kolekciji „Noar“ koja postoji već petu godinu i u kojoj su objavljeni prevodi američkog izdavača Akašik buks, biće objavljena antologija 14 originalnih krimi priča Beograd noir koju je uredio Milorad Ivanović. Njihova radnja se odvija u različitim četvrtima Beograda,a autori vode čitaoca u tajanstvenu, jezovitu i zlokobnu dušu grada.

Roman Gavranov paradoks Lazara Jovanovića  je uzbudljivi nastavak Šifre Rajs, sa pretenzijama da postane novi “blokbaster” u žanru trilera, donedavno zapostavljenog na našim prostorima.

Tri toma epskih pesama iz ciklusa o Marku Kraljeviću sabrao je i priredio Vladan L. Kuzmanović, a predgovor je napisao Nenad Ljubinković. U njima će biti objavljeno ukupno narodno stvaralaštvo balkanskih naroda o ovom univerzalnom južnoslovenskom epskom junaku.

Leksikografski opus „Glasnik“ će ove godine obogatiti leksikonom Osamnaest rimskih careva s prostora Srbije, koji objedinjuje sve informacije o njima.

Akademska knjiga

Izdavač iz Novog Sada „Akademska knjiga“ u ovu godinu ulazi zadovoljan prošlom: objavili su 72 naslova, njihove knjige su nagrađivane, a zadovoljni su i njihovim tiražima.

Iz plana za ovu godinu izdvajaju:

Partizani slovenačkog istoričara i akademika Joža Pirjeveca, monumentalna knjiga o partizanskom pokretu otpora protiv nacista i fašista te njihovim domaćim pomagačima na području raskomadane jugoslovenske države u Drugom svetskom ratu.

Istorija mora istoričara i pisca Alesandra Vanolija koja govori o geologiji, ribama i drugim morskim bićima, ljudima sa obala, otkrićima, brodovima, ratovima, mitovima, snovima, legendama, nestalim morima i velikim katastrofama, civilizacijama, ekološkim krizama, topljenju leda i o vezi čoveka sa morem kroz istoriju.

Književna dela Ismaila Kadarea General mrtve vojske i Prelomljeni april; roman Kamela Dauda Hurije, koji je uzdrmao arapski svet, a za koji je Daud dobio Gonkurovu nagradu 2024; hronika Žal zemlje. Priča o Bufalo Bilu Kodiju Erika Vijara, dobitnika Gonkurove nagrade.

Naučne monografije domaćih autora: Futurofantastika slaviste Dejana Ajdačića i anglistkinje Zorice Đergović-Joksimović, u kojoj autori predlažu različite mogućnosti pristupa književnim tekstovima o budućnosti, uključujući i one u kojima se uviđa odnos između minule ili tekuće stvarnosti i zamišljene slike budućnosti.

Njegoš i italijanska kultura Vesne Kilibarde; Između vere i nacije: pokret Mladi muslimani 1939–1990 Ivana E. Kostića; naučne studije Antipolitika Dušana Spasojevića, Ravnoteža moći od Kautilje do Trampa Stevana Nedeljkovića i Savremena spoljna politika Srbije – kontinuitet i/ili preobražaji Dragana Đukanovića, Milana Krstića i Marka Dašića.

Izdanja nedovoljno poznatih memoarskih zapisa Vladka Mačeka i Slobodana Jovanovića, koja će nam iz potpuno novog ugla predstaviti istoriju najturbulentnijih godina na ovim prostorima.

Kontrast izdavaštvo

Za kraj ovog pregleda, moguće najatraktivnije izdanje ovogodišnjeg izdavaštva: Sloboda memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel koje je pisala u saradnji sa svojom najbližom saradnicom Beatom Bauman. Objavljena u novembru 2024. na nemačkom i engleskom jeziku, knjiga je prodata već u blizu milionskom tiražu.

Ovaj, još uvek mladi izdavač najavljuje i romane 2091: Bilo bi jednom u Jugoslaviji Marka Božića, utopijsku priču čija se radnja odvija 100 godina nakon raspada Jugoslavije; Deca mrtvih Elfride Jelinek, fantazmagorično remek delo Nobelovke koje se hrabro suprotstavlja lažnom legatu na račun nevinih žrtava; The Emperor of Gladness Oušna Vuonga o izabranoj porodici, neočekivanom prijateljstvu i pričama koji nam pomažu da preživimo.

U Teorijskoj biblioteci koju su otvorili prošle godine čuvenim delom Hane Arent Izvori totalitarizma, „Kontrast“ najavljuje Habermasa, Adorna, Bloha, Frojda, Hajdegera, kao i Platona, Seneku,…

Niko od naših sagovornika, a to nisu samo ovi čije smo planove za 2025. pomenuli u ovom tekstu, još uvek ne pominje prelazak na ćirilicu ili makar povećanje ćiriličnih izdanja. Takođe, deluju i kao da su prihvatili činjenicu da nisu među prioritetima države u kojoj rade.