Javna rasprava o Nacrtu zakona o autorskom i srodnim pravima počela je 16. marta i trajaće do 6. aprila.
Ovim zakonom se uređuju prava autora književnih, naučnih, stručnih i umetničkih dela, prava interpretatora, proizvođača fonograma, audiovizuelnog dela, emisija, kao i pravo izdavača štampanih izdanja i prvog izdavača slobodnog dela kao prava srodna autorskom pravu.
A gde su filmadžije
Kao razlog za donošenje novog Zakona navedena je potreba da se domaći propis uskladi sa propisima EU i to sa Direktivom EU 2012/28 o određenim dozvoljenim korišćenjima autorskih dela čiji autor nije poznat i Direktive EU 2014/26 o kolektivnom ostvarivanju autorskog i srodnih prava i o ustupanju internetskih prava na muzičkim delima za više državnih teritorija na unutrašnjem tržištu.
Implementacija te dve direktive zahteva veliki broj novih normativnih rešenja i intervencija u više od polovine članova važećeg zakona, pa je kako je navedeno u obrazloženju, odlučeno da se pristupi izradi novog Zakona o autorskom i srodnim pravima.
Međutim, ispostavilo se da je taj Nacrt zakona nepovoljan po filmske stvaraoce, plus, da nisu ni bili uključeni u njegovo nastajanje.
Predlagač ovog zakona je Ministarstvo privrede Srbije (MPS). Osim njihovog predstavnika, u radu na pripremi Nacrta zakona učestvovali su i predstavnici Ministarstva pravde, Zavoda za intelektualnu svojinu, Privredne komore Srbije, Narodne biblioteke Srbije, Organizacije muzičkih autora Srbije (SOKOJ), Organizacije proizvođača fonograma Srbije (OFPS), Organizacije za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora (PI) i Inicijative Digitalna Srbija.
Nije pozvan niko od filmskih stvaralaca. Oni smatraju da je to nedopustivo.
Zastarela EU pravila
Njihove osnovne zamerke na Nacrt su da se novi Zakon oslanja na direktive Evropske unije iz 2012. i 2014, iako je EU još 2019. godine usvojila nova pravila. To znači da bi srpski autori i dalje stvarali i radili po pravilima starim četrnaest godina, dok njihove evropske kolege uživaju širi obim zaštite i koriste mehanizme koji našim autorima nisu dostupni.
Ukoliko Zakon ostane na starim direktivama EU, između ostalog, naši autori ne bi mogli da koriste pravo na pravičnu naknadu. Pravična naknada postoji u zakonima o autorskim pravima u celoj Evropi, ona je jedan od osnovnih načina kako zaštiti rad filmskih autora, a odnosi se najčešće na dobijanje tantijema za reemitovanje filmskih dela. Bitni su i nepovoljni ugovori kojima autori producentima ustupaju sva imovinska prava, a oni dobijali jednokratnu isplatu.
Pravična naknada služi i za socijalni program, za egzistenciju autora kojima se dešava da po pet i više godina ne snimaju film, za pomoć autorima koji su u finansijskim problemima, penzionisanim kolegama koji više ne mogu da rade…
UFUS AFA zaštita vodi računa o preko petsto članova, ima podatke o svakom emitovanom filmu, sa listingom, i transparentno svakom članu uplaćuju tantijeme. Pa ipak, oni nisu pozvani u radnu grupu koja je pisala Nacrt.
Bez AI
Interesantno je i da u srpskom Nacrtu zakona o autorskom i srodnim pravima nema ni reči o veštačkoj inteligenciji. Filmski stvaraoci kažu da je to očekivano, zato što je ovaj Nacrt gotovo identičan onom iz 2023. godine, kad AI nije bila ovoliko aktuelna i prisutna koliko je danas.
Filmski stvaraoci traže ravnopravan položaj naših autora u odnosu na kolege iz Evrope, kao i zakon koji će prepoznati stvarne izazove savremenog stvaralaštva. A pre svega traže da budu uključeni u rad zakona od koga zavisi njihova egzistencija.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
