Zimske olimpijske igre održane 1984. u Sarajevu imale su veliki uticaj na primenjenu umetnost. O tome priča izložba otvorena u beogradskom Muzeju primenjene umetnosti
Zimske olimpijske igre održane 1984. u Sarajevu, jedinstvene su po mnogo čemu: bile su prve Igre na Balkanu u modernom dobu, prve zimske Igre održane u socijalističkoj zemlji i na govornom području slovenskih jezika, a veoma su važne su kulturu uopšte i umetnost ponaosob.
Bio je to razlog i povod da Muzej primenjene umetnosti u Beogradu priredi izložba plakata Olimpijske igre u Sarajevu: 40 godina posle i prikaže 35 plakata izuzetne umetničke, istorijske, a recimo i – kolekcionarske vrednosti kreiranih na temu ZOI.
Postavku čine plakati koje su uradili značajni umetnici i grafički dizajneri svetske reputacije, kao što su Milton Glejzer, Hokni, Vazareli, Hamaguči, Hundertvaser i drugi.
Među njima se izdvajaju višestruko nagrađivani plakati prof. Ismara Mujezinovića, iz serije posvećene olimpijskim disciplinama, koji su ubrajani među najbolje plakate ove vrste u svetu. Zastupljeni su i nezaobilazni plakati sa proslavljenom maskotom Vučkom i Pahuljom, zvaničnim znakom manifestacije.
Poseban deo kolekcije čini 16 plakata iz kolekcije „Umetnost i sport“, u kojoj su dela Vorhola, Mura, Pistoleta, Rosenkvista, Kolara, Paladina,Tvomblija…
Elem, kao što je rečeno, XIV Zimske olimpijske igre važne su zbog grafičkog materijala kreiranog u slavu i sa ciljem promocije Igara. One su veoma važne za primenjenu umetnost.
Smatra se da je to pre svega zasluga članova Organizacionog tima Muhameda Karamehmedovića, Ismara Mujezinovića, Mladena Kolobarića, Mersada Berbera, Ismeta Dizdarevića i drugih uglednih umetnika, koji su znali šta treba da se uradi i koga da pozovu da to uradi.
„Jugoslovenski olimpijski odbor Zimskih olimpijskih igara Sarajevo 1984. želeo je da ovoj manifestaciji dâ određeni kulturno-umetnički akcenat. Iako je danas česta praksa da upravo plakati budu najveća umetnička veza sa Olimpijskim igrama, i organizacioni komiteti Olimpijskih igara angažuju priznate umetnike da ih dizajniraju, Sarajevo 1984. ostavilo je izuzetan pečat obimom i kvalitetom svojih grafičkih radova. Nije čest slučaj da toliki broj umetnika, kao ni toliki broj istaknutih svetskih imena, dâ svoj doprinos jednoj manifestaciji kao što se to ovde dogodilo, čime je izgrađeno izuzetno umetničko i kulturno nasleđe Igara, samog Sarajeva i cele Jugoslavije“, ističe se u tekstu kataloga izložbe.
Verovatno da najviše pažnje privlače plakati sa maskotom ZOI, sa Vučkom, koji je stekao međunarodnu slavu i popularnost; a ništa manje ni prikazi zvaničnog znaka igara – Pahulje, kao i plakat sa prikazom staza i olimpijskih borilišta.
Beogradski dizajner i arhitekta Radomir Vuković je osmislio čuveni sistem piktograma olimpijskih disciplina. Mnoštvo drugih umetnika je učestvovalo u različitim sferama dizajna – kostim, scenografija, akreditacije, diplome, poštanske marke…
Izloženi plakati su deo Midcentury Belgrade, kolekcionara koji je iinicirao izložbu. Osim njih i Muzeja primenjene umetnosti, koorganizator izložbe je i Ambasada Bosne i Hercegovine.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U Užicu je u toku 20. književni festival „Na pola puta“ koji okuplja pisce jugoslovenskih prostora. Ni Ministarstvo kulture ni Grad ne učestvuju u njegovoj realizaciji
Zaposleni Narodnog pozorišta dobili su predlog repertoara za decembar, ali im njegov sadržaj nagoveštava da ni sledećeg meseca neće biti na svojoj sceni
Po Vladimiru Đukanoviću Đuki ključni razlog zašto ljudi ne idu u pozorište je politički i ideološki stav njihovih glumaca. Prema podacima RZS, ljudi idu u pozorište, čak i više nego pre
Bijeljina planira restauraciju zapuštene nemačke Evangelističke crkve, dajući tako primer drugima u regionu kako se štiti kulturna baština i ako pripada narodu koji više tu ne živi
Mislim da je Generalštab nešto što bi trebalo da nas ujedini, jer to je posao za sve - kaže Ćuta povodom inicijative da se sudbina ovog kulturnog dobra odluči referendumom
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
