U Rači kod Bajine Bašte, tamo gde se u srednjem veku čuvala pismenost i književnost, uređuje se Muzej ćirilice s namerom da istoriju srpskog pisma predstavi najnovijom tehnologijom
Zgrada nekadašnje škole u Rači kod Bajine Bašte postaće Muzej ćirilice. Portal RINA izveštava da su u decembru okončani radovi na kompletnoj rekonstrukciji zgrade, kako bi se prilagodila budućoj nameni.
Siniša Spasojević, inicijator i rukovodilac ovog projekta objašnjava za „Vreme“ da je Rača pravo mesto za ovakav muzej.
„Projekat je zasnovan na priči o prepisivačkoj školi u manastiru Rača za vreme Osmanlija, kad je tu boravio najveći broj monaha prepisivača koji su, prepisujući ih, sačuvali veliki broj vrednih srednjovekovnih knjiga. Čuven je Kiprijan Račanin koji je sastavio Bukvar slovenskih pismena 1717. godine i stvorio prva pravila srpske versifikacije.“
Siniša Spasojević podseća da je za vreme Drugog svetskog rata u manastir Raču sklonjeno „Miroslavljevo jevanđelje“, rukopis najlepše srpske ćirilice, što je „takođe razlog da baš mi napravimo ovaj muzej“.
Najavljuje da će buduća postavka muzeja obuhvatiti „celu istoriju ćirilice u kojoj će akcenat biti upravo na tradiciji prepisivačke škole, planiramo da priča o tome ima poseban prostor u muzeju“. O svemu će se, kaže, „konsultovati sa profesorima i akademicima iz Nacionalnog saveta za kulturu“.
Novac za Muzej ćirilice, 17 miliona dinara, dobijen je na konkursu Ministarstva kulture „Gradovi u fokusu“, Spasojević kaže da je projektna dokumentacija za drugu fazu radova već spremna i da je Opština Bajina Bašta konkurisala i za nastavak, „kako bi ove godine izgradili amfiteatar, tematski park s info tablama i kako bismo nabavili potrebnu opremu za Muzej“.
„Planiramo da postavka u što većoj meri bude prilagođena potrebama savremenih posetilaca i da uz korišćenje najnovijih tehnologija Muzej ćirilice bude pored kulturne institucije, sa posebnim programima okrenut deci i mladima”, navodi Siniša Spasojević.
„Brine, baš brine ta snažna potreba za podelama, koja zapravo samo služi zamagljivanju odgovornosti. Predstava "Njih više nema" glasno, baš glasno poziva na slušanje. Sve je u njoj posvećeno slušanju drugog, i to je mislim ono što nam je bas potrebno“
„Nevidljivi svet“ je izložba fotografija u Narodnom muzeju namenjena svima, a posebno slabovidima. „Kao slepi umetnik i pevač, i te kako razumem koliko je važno da kultura i umetnost budu dostupni svima, bez obzira na ograničenja“, poručio je Nemanja Crnatović
Svaki pokušaj kroćenja umetnosti je autogol za onoga ko to radi, ali postavljanje Bokana u Narodno pozorište je deo strategije vlasti da svakodnevno plasira neki senzacionalizam ili provokaciju – rekla je rediteljka Tatjana Mandić Rigonat za serijal „Kvaka 23“
Vlast Aleksandrovca preti ukidanjem „Bucinih dana“, jedinog pozorišnog festivala u okrugu, zato što su glumci svake večeri iznosili barjak Studenata Župe. Sve dok ga neko nije ukrao
Nebrojene su negativne reakcije povodom izbora Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta. Udruženje pozorišnih kritičara traži od Vlade Srbije odgovor na pitanje čime se Bokan nametnuo za to mesto, a SRCE kaže da je vlasti bitniji ćaćilend od kulture
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Pretnje Aleksandra Vučića i njegovi pokušaji da obeshrabri građane da se priključe Vidovdanskom protestu zvuče kao zviždanje u mraku
Zaposleni u prorežimskim propagandnim glasilima osnovali su svoje udruženje – Asocijaciju novinara Srbije, još jednu tvorevinu paralelnog kosmosa odlazećeg režima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
