img
Loader
Beograd, 18°C
Vreme Logo
  • Prijavite se
  • Pretplata
0
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzleter
  • Podkast
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzletter
  • Podkast

Latest Edition

Dodaj u korpu

Pozorište

Mnogo uloga, malo razloga

15. mart 2023, 19:35 Marina Milivojević Mađarev
foto: jakov simović
Pre nego što počnemo
Copied

Tijana Grumić: Pre nego što počnemo režija Jug Đorđević Hartefakt

Hartefakt fond pokrenuo je svoje sobno pozorište u kome se pozorišni umetnici i aktivisti bave temama kojima se retko bave institucionalna pozorišta. Posebna sfera interesovanja su prava i sudbine pojedinaca i pojedinki iz manjinskih zajednica u našem društvu. Prostor sobnog pozorišta je veoma pogodan za intimne priče koje su često u fokusu njihovih projekata. Zato što su ostvarili dobar spoj repertoarske politike i prostora, Hartefakt kuća je vrlo brzo prepoznata kao jedno sasvim posebno pozorišno mesto u Beogradu. Najnovija njihova predstava je Pre nego što počnemo koja je premijeru imala u subotu 11. marta.

Reč je o predstavi dramaturškinje Tijane Grumić i reditelja Juga Đorđevića u kojoj oni govore o razvoju zajedničkog umetničkog projekta posvećenom LGBT+ zajednici od prve inicijative do predstave. Njihova ideja je bila da u jednoj predstavi prikažu povezanost njihovog ličnog i umetničkog sazrevanja i umetničke saradnje do ovog projekta, problem umetničke interpretacije društveno osetljivih tema generalno i posebno na primeru transrodnih osoba, problem položaja osobe sa manjinskim identitetom u Srbiji, sa posebnim osvrtom na problem LGBT +zajednice i transrodnih osoba unutar te zajednice. Kada se sve teme ovako poređaju jasno je da predstava ima više tema i pod-tema i to je najava problema.

Na sceni gledamo glumicu Emu Muratović i transrodnog muškarca Matiju Stefanovića koji igraju različite uloge. Ema igra dramaturškinju Tijanu Grumić, taksistu, članicu Hartefakt tima… Matija igra reditelja, članicu Hartefakt tima, sebe, druge transrodne osobe… Igrati toliko različitih uloga bi bilo glumački izuzetno zahtevno kada bi glumac sproveo proces transformacije za svaku od uloga. Međutim, Ema i Matija sve uloge rade bez prelaza ili sa minimalnim razlikama tako da ih mi u publici i ne doživljavamo kao Matiju koji igra Juga i Emu koja igra Tijanu već kao muškog i ženskog naratora komplikovane priče u kojoj se stalno prepliću lično i profesionalno. Jasno nam je da su i dramaturškinja i reditelj hteli da budu sasvim pošteni i iskreni i prema predmetu svog istraživanja (transrodnim osobama) i prema nama u publici i prema samima sebi. U želji da istraže različite aspekte rodnih uloga i umetničke prakse nepotrebno su iskomplikovali priču predstave i propustili da odrede glavni tok.

U predstavi učestvuje Matija Stefanović koji je ovde kod nas promenio pol, promenio identitet u ličnoj karti, izašao u javnost pre koju godinu, otvoreno govorio o promeni pola i postao je aktivista… Ako je sistemski omogućeno da Matija Stefanović promeni pol i svoja dokumenta u kom smislu onda sistem ne prepoznaje transrodne osobe? Odgovor na ovo pitanje je jako važan ne samo za ovu predstavu već i za društvo u celini. Zašto Matija, koji je po sopstvenim rečima preboleo tri bezuspešna pokušaja da upiše glumu, u ovoj predstavi igra reditelja Juga Đorđevića i čitav niz drugih likova? On kao glumac nije ubedljiv, a kada smo prvi put u javnosti čuli njegovu ličnu priču to je zvučalo veoma ubedljivo, iskreno, hrabro i potresno. Za ideju projekta veoma je značajno što se Matija Stefanović uključio, ali se značaj te činjenice izgubio u igranju brojnih uloga. Njegova partnerka na sceni je Ema Muratović koju smo kao sasvim mladu glumicu gledali u predstavi Beton mahala koja govori o nacionalnim netrpeljivostima u njenom rodnom gradu. To je bio samo početak njenog aktivističkog rada kao glumice i šteta je što ona jedina u ovoj predstavi nije imala svoj glas. Scenska potentnost susreta aktiviste koji je želeo da bude glumac i glumice koja bi htela da bude aktivistkinja nam je sasvim promakao u moru drugih tema.

Ostaje nejasno i zašto se u drugoj polovini predstave uključuje plesač Aleksander Zain. Šta on treba da nam “kaže” svojim plesom? Gde je on u ovoj priči i koga predstavlja? Pred kraj predstave reditelj i dramaturškinja tvrde da nisu mogli da završe svoje istraživanje. Taksista koji je trebalo da bude predstavnik običnog građanina u susretu sa transrodnim identitetom je iznenada odustao od projekta. Međutim, čini nam se da im taj taksista i nije bio potreban, jer su oni uspeli da oko projekta, na sceni i u publici okupe transrodne osobe, umetnike i običnu publiku. Mi smo bili zajednica koja je svedočila duševnim patnjama i društvenim problemima sa kojima se suočavaju trans osobe. Razumeli smo da su oni naše komšije koji strašno pate jer ne mogu da budu to što osećaju da jesu, da im je potrebno naše razumevanje i da ako pomognemo njima možda možemo bolje razumeti i sopstveni identitet. Bilo je dirljivo kada smo u finalu predstave slušali autentične iskaze transrodnih osoba o njihovoj patnji, o nerazumevanju sredine, o borbi i neizvesnoj budućnosti. Ipak, reditelju Jugu Đorđeviću i dramaturškinji Tijani Grumić promaklo je za pozorište najpotentnije pitanje: Transrodna osoba menja pol da bi ga usaglasila sa rodnim identitetom u životu, a glumac igra različite identitete na sceni, u čemu je dodirna tačka te dve transformacije?

Copied

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Više iz rubrike Kultura

In memoriam

30.avgust 2025. S.Ć.

Preminuo je šef-dirigent Beogradske filharmonije Gbrijel Felc

Preminuo je Gabrijel Felc, koji je prethodnih osam godina bio šef-dirigent Beogradske filharmonije i učinio da ovaj orkestar stupi u novu razvojnu etapu

Staro i novo

29.avgust 2025. S.Ć.

Izložba ikona: Spoj vizantijske tradicije i savremenih traganja

Izložba ikona savremenih autora iz 12 zemalja otkriva da savremeni i vizantijski umetnički pogledi, spojeni, daju nov nivo ove tradicionalne i pre svega crkvene umetnosti

Država i film

29.avgust 2025. Sonja Ćirić

„Vreme“ saznaje: Za srpskog kandidata za Oskara javila se samo dva filma

Selekciona komisija za odabir srpskog kandidata za nagradu Oskar ove godine odlučivaće samo o dva kandidata. Tako nešto se još nikad nije desilo, a govori o opštem bojkotu u kulturi prema pravilima i uslovima koje nameće vlast

Država i film

29.avgust 2025. Sonja Ćirić

Otkazan festival „Sedam veličanstvenih“: Gost u Beogradu više nije bezbedan

Ovog septembra neće biti održani 21. „Sedam veličanstvenih“ zato što, kažu osnivači ovog filmskog festivala Svetlana i Zoran Popović, ne žele da daju legitimitet lažnoj normalnosti, i ne žele da gosti vide Beograd kakav je sad

Muzika

28.avgust 2025. S.Ć.

BEMUS je okupio nacionalne orkestre

Bemus će biti održan po starom, od 16. do 25. oktobra, i prvi put na muzičkoj sceni okupiće nacionalne orkestre Srbije

Komentar

Pregled nedelje

Čovek zvani Afera

Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke

Filip Švarm

Komentar

Srbija ima što niko nema: Festivali bez ljudi

Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu

Sonja Ćirić

Komentar

Vučićeva sirotinja

Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda

Nemanja Rujević
Vidi sve
Vreme 1808
Poslednje izdanje

Predsednik i razgovor

Nema pregovora sa otmičarem Pretplati se
Duboka kriza u Republici Srpskoj

Slučaj građanina Dodika

Intervju: Nenad Tasić, advokat

Politička vlast sprečava krivično gonjenje za nadstrešnicu

Roman

Krici i šaputanja

Intervju: Jelena Lengold

Osluškivanje uglova naših bića

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve
Vreme 1808 28.08 2025.
Vreme 1807 21.08 2025.
Vreme 1806 14.08 2025.
Vreme 1804-1805 31.07 2025.
Vreme 1803 24.07 2025.
Vreme 1802 16.07 2025.
Vreme 1801 09.07 2025.
Vreme 1800 02.07 2025.
Vreme 1799 25.06 2025.
Vreme 1798 19.06 2025.
Vreme 1797 11.06 2025.
Vreme 1796 04.06 2025.

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Vreme Logo
  • Redakcija
  • Pretplata
  • Marketing
  • Uslovi korišćenja
  • Njuzleter
  • Projekti
Pratite nas:

© 2025 Vreme, Beograd. Developed by Cubes

Mastercard Maestro Visa Dina American Express Intesa WSPAY Visa Secure Mastercard Secure