„Mestopriča“ je izložba kojom Mirjana Boba Stojadinović označava 25 godina rada. Njena tema je prostor, načini na koje prostor omogućuje kreativne, društvene i političke frekvencije svakodnevice
Naslov izložbe Mirjane Bobe Stojadinović, kovanica Mestopriča, govori o temi kojom se bavila prethodnih 25 godina rada. Izložba će biti otvorena 9. maja u beogradskoj Galeriji ULUS.
Mirjana Boba Stojadinović je izabrala devet radova koje objašnjava kao „čvorišta u kojima oseća da je zaokružila misaone i izvedbene procese u poslednjih 25 godina“.
Na prvoj samostalnoj izložbi 1998. godine u galeriji Studentskog kulturnog centra u Beogradu na drugoj godini studija Fakulteta likovnih umetnosti, predstavila je četiri „njena” grada:
Senke crvenih ljudi
„Beograd u kome sam rođena, Sombor odakle je moj tata, Sofija odakle je moja mama i Herceg Novi u kome smo porodično često provodili leta. Ova četiri grada mapirana su uličnim kockama koje sam intuitivno prikupljala godinama. Nasuprot svake kocke nalazila se zbirka nađenih dvodimenzionalnih predmeta, mojih crteža i tekstova koji su se odnosili na svaki grad, a ambijent je bio ispunjen gradskim zvukovima, tonovima, bukom, koje sam, takođe intuitivno, snimala u svakom od ovih mesta tokom niza godina“.
Stan
Ispostavilo se da se u tim okvirima odvijao i njen umetnički rad narednih 25 godina.
„Kroz umetnički rad bavim se prostorom i načinima na koje prostor stupa u interakciju i omogućuje kreativne, društvene i političke frekvencije svakodnevice. Prostor koristim kao način izražavanja i za intervencije“, a osnovna tematska okosnica njenog rada je „ mreža odnosa (ličnih, prostornih, društvenih)“.
Dodaje da je „Istraživanja gradova, putovanja, lične pripadnosti i neprekidnog uspostavljanja odnosa“ bio materijal koji je „uobličavala u prostorni ambijent često tek na licu mesta u galeriji“.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kultura sećanja treba da postoji ali da se obostrano ne koristi kao izvor novog narastajućeg nacionalizma, koji nije ništa drugo nego rađanje mržnje prema onom drugom. Tu malo mesta preostaje za ljubav. Kad svake godine sipate so na tu ranu, ta rana se sve više i više otvara. Ponavljam, postojalo je jedno vreme i u Hrvatskoj i u Srbiji kad su ljudi koji odlučuju nastojali da nekako taj život jednih pored drugih bude moguć. Sada to izgleda potpuno iracionalno, bezizlazno. Rat nije završen
Uprkos dužini koncerta Ansambl Kabarila ne iscrpljuje slučaoce. Naprotiv. Što je koncert duže trajao, bivao je sve uverljiviji. Projekat se pojavljuje jednom godišnje, traje neprekidnih pet sati i zatim nestaje u obliku dima. Krajnje neobično, čak i za Festival na kojem je neobičnost uobičajena
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
