Izložba
Dado Đurić prvi put u Beogradu
Prva retrospektivna izložba Miodraga Dade Đurića otvorena je u Galeriji SANU. Amaret Zidon, autorka izložbe i umetnikova ćerka, odabrala je 50 radova od kojih se mnogi od njih prvi put prikazuju
Ministar kulture Nikola Selaković je u Skoplju na sastanku ministara kulture rekao da je budžet za kulturu Srbije u porastu. Evo nekih zanimljivosti na tu temu
U Skoplju, na nedavnom Ministarskom sastanku Platformi Zapadnog Balkana za obrazovanje i obuku, istraživanje i inovacije i kulturu, učestvovao je i ministar Nikola Selaković. Između ostalog, na sastanku se govorilo i o budžetima za kulturu.
Kasnije, ovde u Srbiji ministar Selaković se pohvalio da je kolegama u Skoplju predočio da Srbija, za razliku od drugih evropskih zemalja, nema problema da iz budžeta izdvoji sredstva za kulturu.
„Ulažemo ozbiljno novac u kulturu“, rekao je, i naveo da „od 2016. godine, tada je predsednik Vučić došao na čelo vlade, do danas budžet Ministarstva kulture Srbije je iz godine u godinu veći.“
Ova i prošla godina
Budžet Srbije za kulturu za 2024. je manji od 1 posto ukupnog budžeta – 15,15 milijardi dinara.
Prošle godine ukupan budžet Srbije je bilo za milijardu veći od prethodne, pa ipak, iznos za kulturu je umanjen za skoro tri miliona evra. Iznosio je 14.070.101.000 dinara. To je bilo 0,87 odsto ukupnog budžeta.
Na sastanku Odbora za kultura i informisanje Narodne skupštine na kome je usvojen taj predlog budžeta, Siniša Kovačević, predsednik Odbora rekao je da je to tek malo više od pola procenta, odnosno 170. deo od ukupnog budžeta, što je za nešto „što bi trebalo da bude stub nosilac identiteta svih građana jedne države –uvredljivo“.
On je tada naveo da se po svetskim standardima država koja izdvaja za kulturu koliko Srbija, smatra se državom koja nema kulturnu politiku, nego je kultura „svedena na nivo incidenta“.
Prema analizi trošenja javnog budžeta za kulturu koju je izvršila Asocijacija nezavisne kulturne scene Srbije, godišnji budžet Srbije i budžet kulture se jesu povećavali poslednjih godina (možda je ministar Selaković o tome govorio?), ali između njih nije postojala srazmera, niti je procenat koji država izdvaja za kulturu bio blizu 1%.
Pre dve godine
Maja Gojković, bivša ministarka kulture je rekla da je budžet za 2022. godinu „16 odsto veći nego prethodne godine“, naglasivši da „kada je reč samo o sredstvima za kulturu, bez informisanja, ona iznose više od jedan odsto, što znači da smo dostigli evropski minimum izdvajanja za kulturu od jedan odsto.“
Mediji su međutim izračunali da je 2022. zbog povećanja ukupnog državnog budžeta, sve ostalo gotovo na istom nivou od prethodne godine, iako je kultura dobila dve milijarde dinara više.
Region
Istovremeno, u Hrvatskoj je 2023, a u odnosu na godinu pre te, budžet za kulturu uvećan za 115 miliona evra.
Crna Gora je prošle godine za kulturu izdvajala 0.9 odsto, odnosno, budžet je bio povećan za 5,9 miliona evra više nego što je bio 2022. Najmanji budžet u ovom veku Crna Gora je imala 2021. godine – 0,8 posto.
Slovenija sada izdvaja za kulturu šest i po puta više od Srbije.
Pre pet godina, asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije pokrenula je kampanju „1% za kulturu“ za promenu politike finansiranja kulture u Srbiji kojom se zalaže pre svega za povećanje fonda koji se izdvaja za kulturu, ali i za način kako će taj novac biti utrošen. Cilj još uvek nije ni blizu da bude ostvaren.
Prva retrospektivna izložba Miodraga Dade Đurića otvorena je u Galeriji SANU. Amaret Zidon, autorka izložbe i umetnikova ćerka, odabrala je 50 radova od kojih se mnogi od njih prvi put prikazuju
Aleksandra Zantaki specijalna izvestiteljka UN za oblast kulturnih prava, tražila je od Vlade Srbije odgovore povodom zabrinjavajućih informacija o Generalštabu, Savskom mostu, Sajmu i Kalemegdanskoj tvrđavi
Radove za izložbu „Šta da kupim“ birali su kustosi s namerom da se uključe u kulturni dijalog, ali i da istaknu činjenicu da umetnici moraju od nečega da žive
Na festivalu Horor filma obeleženo je 40 godina od premijere filma „Davitelj protiv davitelja“. Branislav Zeremski, čija je glumačka karijera tada počinjala, podelio je nekoliko uspomena na to vreme
Kopola je bio usred neverovatno plodnog kreativnog perioda kada je snimao ovaj film. Nakon što je 1972. godine pretvorio bestseler Marija Puza u iznenađujući kritički i komercijalni hit, Kopola je 1974. snimio film Prisluškivanje (The Conversation), koji je osvojio Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu, a zatim se brzo vratio da snimi ovaj nastavak, ponovo napisan u saradnji s Puzom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve