Nišvil džez festival ostao je bez podrške Ministarstva kulture i neće dobiti finansijska sredstva od države, saopštio je direktor tog festivala Ivan Blagojević. Organizatori Nišvila su početkom godine podržali studentske proteste
Direktor „Nišvil džez festivala“ u Nišu Ivan Blagojević saopštio je u ponedeljak (22. septembar) da taj festival nije dobio finansijska sredstva nakon konkursa Ministarstva kulture koji je bio raspisan u januaru, kao i da je to ministarstvo preporučilo lokalni status festivala, a ne nacionalni.
Blagojević je u saopštenju naveo da takva odluka Ministarstva nanosi štetu međunarodnom ugledu festivala.
„Ovogodišnji Nišvil organizovan u gotovo nemogućim uslovima sa 1.000 izvođača i 300 programa na 20 scena pred više od 200.000 posetilaca, probudio je našu nadu da će nam Ministarstvo kulture nakon 31 godine postojanja ponuditi 35 miliona i status Nacionalnog festivala, kako je to nedavno učinilo sa Nacionalnim festivalom filma i televizije na Zlatiboru“, istakao je Blagojević.
Telekom „ne može da pomogne“
Direktor Nišvila dodao je da je tom festivalu uskraćena podrška nakon 20 godina, a da je direktor Telekoma Vladimir Lučić njemu kazao u februaru ove godine da posle dugog niza godina „neće moći da pomogne festivalu (Nišvil je dobijao od Telekoma 17.000 evra godišnje)“ jer su su „prinuđeni da štede nakon kupovine SBB sportskih kanala“.
„Ovakav odnos Ministarstva kulture prema Nišvilu dolazi u posebno nezgodnom trenutku kada Nišvil pokusava da grad Niš stavi na UNESCO listu džez gradova za 2027 godinu. Kandidatura treba da bude podneta u novembru, a za tako nešto neophodna je preporuka Ministarstva kulture, kao i grada Niša“, saopštio je Blagojević.
Dodao je da ukoliko Nišvil ne dobije podršku Ministarstva kulture ili Vlade Srbije za 2027. godinu, festivalu „neće biti dovoljan status jednog od najboljih evropskih festivala“ niti podrška grada Niša, a Srbija i ceo region „propustiće jedinstvenu kulturološku, turističku i ekonomsku priliku“.
Nišvil džez festival je međunarodni festival koji se svakog avgusta održava u Nišu, a osnovan je 1995. godine.
Organizatori podržali proteste
Kako je pisalo „Vreme“ početkom ove godine, organizatori festivala Nišvil u januaru su pružili podršku studentskim protestima.
„Nišvil odaje priznanje studentskim protestima koji su doveli i do smene premijera Miloša Vučevića čijim radom je Nišvil bio izrazito nezadovoljan i to je više puta isticao ali bez rezultata“, rekli su tada iz organizacije džez festivala.
Promo cena kompleta karata za ovogodišnji Nišvil prestala je da važi 5. februara, osim za studente koji su mogli da koriste tu pogodnost do završetka protesta pokazivanjem indeksa.
Nijedan srpski ministar, niti premijer bilo koje Vlade Srbije u prethodnih 30 godina postojanja nije posetio Nišvil, rekli su iz ove organizacije.
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinalu će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
