Na mestu gde se od pre tri godine nalazi Gradski trg, bilo je stratište na kome je 1941. godine streljano 800 ljudi. Zbog mučne uspomene, Šapčani nisu koristili taj prostor, iako se nalazi u centru grada. Bio je zapušten. U vreme dok je korišćen kao parking, bio je maksimalno funkcionalan.
„Za celu zajednicu je važno da izađe iz uloge žrtve. Odlučili smo da Gradski trg više neće biti mesto stratišta, već mesto na kome se živi život. Tako je otvoreno novo energetsko polje grada“, kaže Igor Marsenić, slikar i član Gradskog veća. Žao mu je što ne možemo da vidimo najatraktivniji deo Trga – fontanu u nivou tla, zato što je zbog niske temperature zatvorena. „Ovim Trgom smo otvorili prvi participativni proces uređivanja javnih površina u gradu. Ovo što sada vidite nije stvoreno političkom odlukom već zahvaljujući partnerima grada, donatorima, internacionalnim kompanijama i porodičnim preduzećima. Na primer, ove klupe po Trgu uradio je jedan naš dizajner sa svojom porodicom. Na taj način smo povećali broj ljudi koji su dali doprinos gradu, a zbog toga se i ovaj Trg doživljava kao trg svih građana. Jedan deo Trga je prekriven hladno valjanom bojenom plastikom koju, osim Šapca, imaju samo Kopenhagen, Lisabon, Barselona i Bergam. Finska firma koja sarađuje sa fabrikom Zorka Šabac odlučila je da tu posebnu vrstu plastike napravi za nas, kod nas. Tako su dobili realizovan proizvod kojim mogu da se reklamiraju, a mi smo dobili jedinstvenu podlogu za Trg“, objašnjava Marsenić.
Trg jednim delom ograničava galerija na otvorenom. „Izložbeni panoi (u tom momentu je bila izložba Arhiva Šapca o istoriji grada od oslobođenja do otvaranja fabrike Zorka) dele i spajaju Trg, dakle novi deo grada i parcelu sa kućama iz 19. veka“, napominje Igor Marsenić. Zatim nam pokazuje Spomenik žrtvama Prvog svetskog rata, i naglašava da je autor Bojan Alimpić mladi umetnik. „U okviru programskog budžeta grada jasno je određena podrška savremenom stvaralaštvu. Svuda se priča o čuvanju nasleđenog, i to je bez svake sumnje neophodno. Ali se gotovo nimalo ne posvećuje pažnja savremenom stvaralaštvu. Šta će naša deca za 50 godina da čuvaju kao nasledstvo ovog vremena?“, kaže Marsenić.
Deo te teme su i murali koji su vidno promenili izgled centra. „Muralima smo odsustvo sadržaja, dakle ruinirane fasade, pretvorili u prisustvo sadržaja. Meni, kao umetniku, veoma je važno da estetski jezik postane deo svakodnevnog života. Po javnim prostorima naših gradova gotovo da i nema savremene umetnosti, što je po meni nedopustivo.“
Nekako baš u vreme objavljivanja ovog broja „Vremena“, u jednom od gradskih parkova, pored dečjeg igrališta, biće otvorena skulptura Memories Marka Crnobrnje. „Detinjstvo predstavlja nematerijalno blago koje u kontinuitetu dolazi i odlazi, a na nama odraslima je da taj period u sećanju najmlađih ostane kao lepa i dragocena uspomena. Skulptura slavi svet detinjstva, radost, igru, maštu, život“, rekli su u Kulturnom centru Šapca, u okviru čijeg Rezidencijalnog programa je skulptura realizovana.
Bes i protest srpskih studenata poslužio je kao inspiracija za skulpturu u parku u srcu Londona. Nju je izradio srpski umetnik Vladimir Lalić i tako postao prvi savremenik u Srba čija će skulptura ostati u Velikoj Britaniji
Radovi na četiri od šest muzeja čije je otvaranje najavljeno za Ekspo, trenutno su tek u početnoj fazi. Zato deluje kao nemoguća misija da će taj plan biti ostvaren
Kao da kultura ove godine nje ostala bez materijalne pomoći države, do kraja meseca u Srbiji se održava čak sedam festivala, od kojih su četiri međunarodna
Postoji rizik da se konkurs za spomenik žrtvama nadstrešnice koji je raspisao Novi Sad instrumentalizuje kao zamena za izostanak pravnog razjašnjenja, navode u Nezavisnoj kulturnoj sceni Srbije
Na isti dan kad je prošle godine Vlada Srbije donela odluku o ukidanju statusa kulturnog dobra sa kompleksa Generalštab, Katastar Savskog venca je to potvrdio, dodavši i zgrade Kasarne sedmog puka i Starog Generalštaba
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
