Katmandu: Maoisti napadaju
Početkom meseca najmanje 15 pobunjenika maoista ubijeno je u više odvojenih sukoba sa nepalskom vojskom. Prošle nedelje poginula su najmanje 34 nepalska policajca i vojnika u dva odvojena napada maoističkih pobunjenika, izjavili su nepalski zvaničnici. Ranije ove nedelje, maoisti su pozvali stanovništvo na generalni štrajk. U napadu na policijsku stanicu u distriktu Gorka, 150 kilometara zapadno od Katmandua, poginule su najmanje 22 osobe. U drugom napadu, čija je meta bila Džumla, glavni grad istoimenog distrikta 600 kilometara severozapadno od Katmandua, ubijena su najmanje tri vojnika, kao i devet policajaca. Prema zvaničnim izvorima ranjeno je 20 pripadnika snaga bezbednosti. „Veruje se da su i pobunjenici imali velik broj poginulih, ali ne mogu trenutno da potvrdim koliko“, rekao je jedan neimenovani zvaničnik. Isti sagovornik je dodao da su pobunjenici krenuli u poteru za maoistima, koji su, kako je rekao, nosili sa sobom svoje mrtve i ranjene. Nepalski pobunjenici, koji se već šest godina bore za ukidanje monarhije, prošlog meseca zarobili su i članove slovenačke himalajske ekspedicije.
Tripoli: Azil za porodicu
Irački predsednik Sadam Husein je, prema pisanju londonskog „Tajmsa“ prošlog vikenda, bio spreman da plati milijarde dolara Libiji koja bi za uzvrat odobrila politički azil njegovoj porodici i nekolicini najbližih saradnika, u slučaju da Irak zarati sa SAD. Prema pisanju ovog lista, ponuda za uplatu sume od 3,5 milijardi dolara u libijske banke važila bi i u slučaju izbijanja državnog udara u Bagdadu i svrgavanja Sadama Huseina. Navodno, irački predsednik bi u Libiju sklonio članove porodice, kao i desetak najbližih saradnika, među kojima su potpredsednik vlade Tarik Aziz i šef diplomatije Nadži Sabri. Prema britanskim diplomatskim izvorima, Sadam Husein ne traži politički azil za sebe i najstarijeg sina Udaja. Porodica i saradnici Sadama Huseina stigli bi do Libije kopnenim putem preko Sirije. O tim detaljima je, prema pisanju „Tajmsa“, bilo reči početkom novembra tokom posete Tripoliju generala Hasana al Madžida, rođaka iračkog predsednika, i u oktobru kada je u Damasku boravio jedan drugi Huseinov izaslanik. Libija je demantovala navode britanske štampe, a portparol libijskog ministarstva inostranih poslova Hašuna Čauč izjavio je u subotu uveče da njegova vlada zadržava pravo da tuži britanski „Tajms“ zbog toga što je objavio članak u kome se navodi da je Sadam ponudio Libiji 3,5 milijardi dolara za pružanje utočišta njegovoj porodici i vodećim iračkim zvaničnicima. „Ti izveštaji su potpuno neosnovani. Oni su izmišljeni“, naveo je portparol u saopštenju koje je prenela zvanična libijska agencija Jana.
London: Štrajk vatrogasaca
Lider britanskog sindikata vatrogasaca, koji se do kraja prošle nedelje nalazio u štrajku, poručio je danas da će se taj sindikat izboriti za povećanje zarada od 40 odsto, iako je vlada već odbila taj zahtev. Predsednik Sindikata vatrogasaca Endi Gilhrst izjavio je tokom susreta sa predstavnicima vladajuće Laburističke partije da vlada neće pobediti u ovom sporu i da je sindikat rešen da prekine sa praksom niskih zarada u toj javnoj službi. „Više nismo spremni da rizikujemo naše živote za nešto više od šest funti po satu. Ne vidim da ima išta nerazumno ili nerealno u zahtevu da se zarada poveća na osam i po funti po satu“, rekao je Gilhrst. Sindikat je prekinuo dvodnevnu obustavu rada, ali namerava da
seriju od tri osmodnevna štrajka počne sledećeg petka i završi na
Božić. Vlada premijera Tonija Blera mogla bi se součiti i sa dodatnim
teškoćama za vreme Božića, budući da su jednodnevne štrajkove
najavili i pripadnici obezbeđenja i vatrogasnih službi na sedam
aerodroma u Britaniji, među kojima su i londonski Hitrou i Getvik.
Stupanje u štrajk razmatraju, takođe, sindikat poštanske službe i sindikat prosvetnih radnika, pa su se već pojavila poređenja sa neslavnom „Zimom nezadovljstva“ 1978. godine, posle koje je tadašnja laburistička vlada pala, a laburisti prešli u opoziciju na sledećih 18 godina. Bler je, međutim, juče poručio da ostaje čvrst u svom stavu da ne bude povećanja plata i pozvao sindikat vatrogasaca da odustane od nastavka štrajka.
Berlin: Smanjenje penzija političara
Vodeći predstavnici vladajuće koalicije i konzervativne opozicije zatražili su smanjenje penzija političara zato što ekonomska kriza u Nemačkoj poprima sve ozbiljnije razmere. Šef parlamentarne grupe stranke Savez 90/Zeleni Katrin Gering-Ekart ocenila je da ministri, državni sekretari i
poslanici Bundestaga ne mogu da budu pošteđeni mera štednje koje
pogađaju čitavo stanovništvo. Savez 90/Zeleni je stranka koja kao manji koalicioni partner u Berlinu vlada zajedno sa Socijaldemokratskom partijom Nemačke (SPD) kancelara Gerharda Šredera. U posleratnoj nemačkoj istoriji nikad se nije desilo da novoizabrana vlada za samo dva meseca posle izbora tako drastično izgubi naklonost birača kao što se desilo Šrederovom kabinetu.
Dve trećine punoletnih Nemaca smatra da su bili obmanjivani u predizbornoj kampanji. Kad bi se izbori održavali sada, SPD bi dobio samo 26, umesto 38,5 odsto glasova koliko je osvojio 22. septembra. Zeleni su zadržali iste simpatije birača. Predsednik bavarske vlade i Šrederov protivnik na proteklim izborima
Edmund Štojber zatražio je takođe temeljne izmene u penzionom sistemu koji važi za ministre i druge visoke državne službenike. On se u potpunosti razlikuje od načina po kojem se određuju penzije za ostale zaposlene. Ministar finansija Hans Ajhel će tako već sa 55 godina steći pravo na penziju od 11.635 eura i to uprkos činjenici da je (do sada) srazmerno najmanji deo radnog staža proveo kao savezni ministar. Istovremeno, na primer, 31-godišnji državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede već sada, nakon dve godine rada, ima obezbeđenu penziju od skoro 3200 eura. Građanin sa prosečnim primanjem nakon 45 godina radnog staža može da se nada penziji od 1163 eura.
