Kada se u istoj nedelji nađu u medijima 8. mart, obeležavanje godine dana od ubistva Zorana Đinđića i tragedije u Madridu i Hilandaru, TV program postane pomalo kakofoničan. Danu žena je najveći prostor dao RTS u programima „Srbija danas“, gde smo videli džentlmene na delu. Šapčani su organizovali takmičenje u ljubljenju, u Valjevu su pumpadžije poklanjale damama cveće, a kragujevački cvećari su gledaocima objasnili osnove govora cvećem. U kasnim noćnim satima Nolle je na TV Košavi izveo prigodan erotski program sa peruškom za prašinu u rukama. I dalje se ovom danu pridaje nostalgičan ton sindikalnih putovanja, karanfila za drugarice i drugarskih večeri. Položaj žena u Srbiji danas nije nimalo cvetan, pa je tužno što je izostao suštinski smisao 8. marta. Odmah sutradan, podsetili smo se 9. marta, simbola savremene Srbije i prvih koraka ka demokratiji. Tu su mnogi imali štošta da kažu, mit o ovom danu postoji i kod vlasti i kod opozicije, a što se tiče zasluga – neka o tome sudi Istorija, kako reče gospodin Mićunović u specijalnoj emisiji TVB92.
Vrhunac političkog Amarkorda bile su emisije posvećene pokojnom premijeru Đinđiću. Pokazalo se da su njegove izjave potpuno aktuelne, a vizija takva da imamo par godina fore da kao društvo stignemo do nje. Ovi TV parastosi na gotovo svim televizijama uz prenose svečanih akademija, polaganja venaca i komemoracija pokazale su da u komunikaciji medija i publike u Srbiji odlično funkcioniše jedan posthumni model. O mrtvim političarima se govori s pijetetom, ili uz kritiku koja nikada ne prelazi granicu dobrog ukusa. Neverovatno je i tragično da je za profesionalno novinarstvo potrebno da tema vaše emisije ili priloga nije živa. U slučaju gospodina Đinđića, opet paradoksalno, izjave mrtvog čoveka deluju življe od pomalo letargične političke svakodnevice, a to je ovde dovoljno za stvaranje mita.
Veliki požar na Hilandaru je, baš kao i bombe u Madridu, TV tema bez konkurencije. Glavno pitanje vezano za teroriste bio je njihov identitet (ETA ili Al Kaida), dok smo sa Hilandara uglavnom dobijali tragične procene štete i retke TV snimke. Posle prvog šoka, očekivao sam objašnjenje o uzroku požara (pominjani su neispravni odžaci), ali danas imam utisak da ćemo teško saznati ko je za nesreću zaista odgovoran. Razumem da je ovakvo pitanje (pogotovu posle Kobasicijade i nervozne reakcije SPC-a) nezahvalno postavljati, niti mi je namera da bilo koga okrivljujem. Ako su na Hilandaru sve naše svetinje, onda je neophodna bolja zaštita da se ovakva tragedija nikada više ne ponovi.
Pošto je sećanje bilo ključna reč TV programa protekle nedelje, onda je njena dopuna – sreća i srećni dobitnici. Danas građane Srbije, izgleda, najviše raduju igre na sreću i pokloni. U moru koverata sa kesicama kafe plivali su poznati da bi izronili baš vaš koverat. Bake i deke pisma adresiraju na unuke ne bi li im obezbedili srećniju budućnost, ili računaju da su nevina deca taličnija od nas. Deljeni su mercedesi i stanovi, a sitnije nagrade će da izrone polako i bez kamera. Kada vidim popularnost ovih igara, osećam se kao na prepunom stadionu, ili na izborima. U stvari, pre na referendumu sa jasnim pitanjem. Stvar se komplikuje kada konkurentska kafa bude organizovala svoje izvlačenje, pa onda neko drugi zapliva u nekom drugom bazenu prepunom koverata. Pitanje je isto – da li imamo dovoljno sreće?
Slično se desilo sa poklon knjigama koje su dobili čitaoci „Večernjih novosti“. Umberto Eko je bukvalno preko noći postao najpopularniji pisac u Srbiji nadmašivši Dobricu, Vuka, Habjanovićku ili Radusinovićku. Sve se odigralo u ranim jutarnjim satima, a sudeći po prilogu TVB92 bilo je i nezadovoljnih, koji su pred redakcijom tražili svoj primerak knjige. Najbolji komentar su dali prodavci novina iznenađeni navalom čitalaca. Džabe je i sirće slatko, kažu, a poklon bi mogao da bude i crknuti miš. Želim da verujem da će neki primerci Imena ruže ipak biti pročitani i da neće završiti kod uličnih bukinista po sniženoj ceni. Naćuliću uši narednih nedelja, nadam se da će građani dodati poneku novu reč ili izraz u svakodnevnoj komunikaciji. Da zvučimo pametnije.
Šta je to toliko spektakularno u biografiji novog umetničkog direktora Drame Narodnog pozorišta Zorana Stefanovića koji je zaseo u "udobnu fotelju u Kući čuda". Valja je pažljivo čitati, moguće je pronaći i neke neistine
Nagrađeni glumci Narodnog pozorišta nisu došli po nagrade, jer ne odustaju od svog zahteva za smenu Uprave. Zato se javnosti i sindikalcima predstavio novi direktor Drame Zoran Stefanović
Prethodnu zaštitu okoline Žiče ukinulo je Ministarstvo kulture a ne kraljevački Zavod za zaštitu spomenika kulture, kako tvrdi ministar Selaković. I nema tamo nikakvog bazena, kaže direktorka ove institucije
Beogradska filharmonija je protiv da Bojan Suđić bude njihov v.d. direktor, podsećaju da je mandat na RTS-u završio sa sudskom odlukom, i da je vlasništvo nad privatnim orkestrom delio sa Bokanom
“Zootropolis 2” postao je najuspešniji animirani film Holivuda i deveti najprofitabilniji svih vremena. Koliko je zaradio? Kakvu to magiju šire jedna zečica policajka i lisac prevarant?
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
