Novi Sad se promenio. Obavijen je istovremeno i tugom zbog izgubljenih života, ali i angažovan, odlučan i brži nego inače – kaže Marija Medenica glumica Srpskog narodnog pozorišta čija se monodrama, prikladno ovim danima, zove „Neodustajanje“
Početak septembra je, priprema se nova pozorišna sezona, nova stvaralačka sezona svakog glumca, pa ipak predstave i premijere se ne nameću kao tema.
Marija Medenica, glumica Srpskog narodnog pozorišta kaže da je to jedno novo iskustvo, i da koliko god da se čovek odupire stvarnosti, ona mu uvek odnekud iskoči.
Jer, kako da prođete pored Gradske kuće a da vam se ne vrate slike onih momaka koji su upali među mirne građane i počeli da je razbijaju ili da prođete kampusom a da ne pomislite na ono što se desilo pre neku noć ispred Filozofskog.
Kaže da se zbog svega toga „oseća poraženo“ i da u njoj „svakodnevno preovladuje neka do sad nepoznata forma anksioznosti.“
„Suviše vremena provodim na mrežama pokušavajući da sagledam dešavanja u našoj zemlji tako da kritičko mišljenje bude vodilja i kriterijum. To je neobično teško. Ovo je svakako vreme u kom će vrhunac veštine života biti moć prepoznavanja istine.“
Čini joj se, kaže, da je „većina ljudi izgubila mir. Košta me jednako i izlazak na ulicu, i odlazak na posao i slobodno vreme.“
„Poslednjih meseci, Novi Sad se promenio. Obavijen je istovremeno i tugom zbog izgubljenih života, a sa druge strane pušten je neki ’duh iz boce’ koji do sad nisam imala prilike da sretnem. Angažovan, odlučan i brži nego inače“. kaže Marija Medenica.
Monodrama koju je napisala, režirala i koju izvodi, zove se „Neodustajanje“. I to je ono što oseća, i želi da prenese drugima.
Živimo u periodu institucionalizovanog ćutanja, gde se pravila i uredbe ne donose da bi uredili rad, već da bi stvorili zvanični jezik tišine. Najnoviji primer je Narodno pozorište u Beogradu
Narodno pozorište ima nov Pravilnik o radnoj disciplini koji se od prethodnog razlikuje samo po članu kojim se definiše kazna zbog javnog izražavanja političke opredeljenosti. Kazna je otkaz
Jelena Gvozdenac Martinov direktorka Narodnog muzeja u Zrenjaninu, odlučila je da likovnim umetnicima oduzme prostor Galerije. Bez objašnjenja. I to u vreme dok je Zrenjanin prestonica kulture
“Samo u završnoj fazi ‘trke za Trst’, od 1. ožujka 1945. do završetka operacija, Jugoslaveni su imali oko 2000 mrtvih i ranjenih. Impresivna je i količina naoružanja: 366 topova, 622 minobacača, 80 tenkova, haubica i oklopnih vozila, te 4184 mitraljeza i puškomitraljeza. Četvrtom armijom zapovijedao je general Peko Dapčević, a među vojnicima su bili i oni koji će kasnije ostvariti važne karijere, poput Milke Planinc i Većeslava Holjevca”
Upravo stoga što je bio, ili se znao nametnuti, kao odjek zajedničke ideologije (kako u “karađorđevićevskoj”, tako i u Titovoj Jugoslaviji), Andriću je bilo “dozvoljeno” odabrati kome i kako pripada. Jednostavno je bio osoba takva kova i stoga mu je kao “zajedničkom jugoslavenskom duhovnom blagu” uspje(va)lo biti “i njihov i naš”, što Desnici, također klasiku hrvatske i srpske, dakle jugoslavenske, ali nedvojbeno i svjetske književnosti, nije bilo dozvoljeno
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
