Pred izložbu Tragom malih otkrića Aleksandra Zografa u Kulturnom centru Beograda
Printovi strip tabli i objekti koji su tematski sadržaj tih stripova izloženi su od danas, četvrtak, na izložbi Tragom malih otkrića Aleksandra Zografa u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda. Namera izložbe je, prema rečima kustoskinje Aleksandre Estele Bjelice, da se demistifikuje postojanje koncepta. Ona navodi Zografovu poruku publici: „Nemojte da verujete umetnicima koji vam, kiselog lica, obrazlažu nekakve teoreme“ i objašnjava da je Tragom malih otkrića izložba doživljaja, a ne apstraktnih artefakata.
„Tokom godina bavljenja stripom“, kaže Zograf, „shvatio sam da postoje događaji koji pokreću moju imaginaciju, tačnije, da priče koje sam želeo da ispričam često nisu uopšte bile deo mog mozganja i intelektualne kalkulacije. Ne! Češće je to bilo nešto sa čim sam se susretao, što sam pronalazio. Bio sam vrlo inspirisan slučajnim pronalascima, u kojekakvim starinarnicama, ili na ulici, ili još pre na buvljim pijacama. Posebno zadovoljstvo bio je sam proces traganja, radosnog otkrivanja. U tome je sadržana neizvesnost koja mami i oduševljenje kada do otkrića konačno dođe. Kao dete, uživao sam da gledam TV reportaže o istraživačima koji su se zaputili nekuda, bilo u prašumu da bi otkrili staništa neke retke zverke, ili možda na Mesec, da odatle donesu parče kamena. Oduševljavala me je ta posvećenost cilju, kao i zamisao da me ništa ne sprečava da to primenim u vlastitoj svakodnevici, tragajući za nekim možda ne tako bitnim, ali intrigantnim detaljima, koje bih zatim uobličavao u stripove. Tokom vremena, bio sam sve više uveren da su mala otkrića ponekad vrlo potentna, čak da mogu da budu od šire društvene važnosti. Kada sam na buvljoj pijaci u Pančevu pronašao fotografije iz aprila 1941, nastale tokom nacističkih egzekucija nad slučajno odabranim taocima, shvatio sam da je moguće nabasati i na istinska istorijska svedočanstva, dokumenta nad kojim se mogu zamisliti čak i ozbiljni učenjaci. Dok sam te nalaze proučavao, nastajali su stripovi koji su me vodili pravo u centar priče, među okolnosti koje je trebalo razumeti, domisliti. S druge strane, pokazalo se da nebitni predmeti kao što je mali drveni rezač mogu biti potencijalni izvor estetskog ushićenja, čak iako to nazovete oduševljavanjem nad nevažnim kič proizvodom.
Pripremajući izložbu Tragom malih otkrića, imao sam na pameti i činjenicu da su povodi ili pronalasci na osnovu kojih sam kreirao priče, ti predmeti nađeni na ulici ili u prašini srpskih (i inostranih!) buvljih pijaca, zapravo jednako važni i da ih treba prezentovati uz same stripove. Ipak, za mene je to izložba doživljaja, a ne apstraktnih artefakata. Način na koji sam do njih došao, proces kojim sam ih dokučivao, pa čak i sam rad na strip storiji koja ih je ovekovečila (što je često iziskivalo dodatno istraživanje), za mene je pre svega bio doživljaj. Želeo bih da neko ko posmatra te… nazovi eksponate, bude svestan njihove emocionalne vrednosti.“
Zaposleni Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda su iz „Vremena“ saznali da je njihov direktor Aleksandar Ivanović poslao Ministarstvu kulture nezakonit dokument kojim predlaže da se kompleksu Generalštab ukine status spomenika kulture. Sad se ograđuju od tog dokumenta
Pitam se koliko je umetnost bitna, koliko je bilo šta važno u odnosu na ovo što se dešava. Trenutno u Muzeju savremene umetnosti imamo izložbu Dejvida Hoknija, jednog od najvećih slikara današnjice. To je izložba godine. Baš sam razmišljao kako i dalje nisam otišao da je vidim, ali sam shvatio da je potrebna određena vrsta mira da bi se otišlo na izložbu. Da budeš tamo tri sata i da ne pogledaš na telefon kako bi proverio da li je ispred policija
U filmu svoje kćeri Džejn Mensfild prvi put dobija šansu da bude viđena kao stvarna žena od krvi i mesa, sa svim vrlinama i manama, a ne puka projekcija muških seksualnih fantazija o nezasitoj prsatoj plavuši. S druge strane, Ešli Ejpril i Amanda Lir na scenu izvode svoje višesmislene identitete, prihvatajući ih i odbacujući ih. Zapravo, poigravajući se njima
Jun Fose, Septologija; s norveškog preveo Radoš Kosović; Treći trg i Srebrno drvo, 2023–2024.
Drugo ime (I-II), Ja sam neko drugi (III-V), Novo ime (VI-VII)
Već od naslova, dakle, ulazi se u jedan kompleksan poetski i kulturnoistorijski dijalog, koji, međutim, umesto odgovora i objašnjenja nudi strepnje i nedoumice
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Srbija nije spremna za požare, oluje i poplave, ali je predsednik Aleksandar Vučić spreman da od svega napravi propagandu
Policajac i policajka su snimljeni dok su u pokušaju iznude studentkinju čupali za kosu. To je klasičan primer mučenja i torture, grubo kršenje zakona za koje bi morali da snose posledice
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
