Izložba „Magi – Kad krenem ka“, posvećena jedinstvenoj Margiti Magi Stefanović donosi do sada neviđene fotografije iz života članice kultne Ekatarine Velike
Izložbu posvećenu Magi Stefanović – jednoj od prvih velikih junakinja jugoslovenske autorske rokenrol scene – postavljaju Zorica Kojić i Dragan Ambrozić. Podržava je Dom omladine, povodom šest decenija od svog osnivanja.
Izložba će biti otvorena ispred Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu u četvrtak (25. april) u 18 časova, a predstaviće 113 fotografija izuzetnih fotografa: Goranke Matić, Srđana Vejvode, Gorana Vejvode i Aleksandra Kujučeva.
Mnoge od njih će prvi put biti ekskluzivno pred očima javnosti, dajući novi uvid u život i karijeru Margite Magi Stefanović, od perioda pre njenog ulaska u grupu Katarina II godine 1982, do poslednjeg albuma slavne Ekatarine Velike „Neko nas posmatra“ iz 1993. godine.
Ljubav i rokenrol u objektivu
Margitin mladić iz perioda neposredno pre ulaska u bend kao i tokom najranijih dana rada sa grupom bio je Srđan Vejvoda, u to vreme novinar i prevodilac iz ugledne porodice diplomate Ive Vejvode.
Vejvoda je za novi broj „Vremena“ govorio o Margitinoj posvećenosti, izvrsnom obrazovanju i radoznalom duhu. Zajedno sa bratom Goranom bio je deo tadašnje novotalasne scene, što je zabeleženo na vrednim fotografijama, koje će se uz radove Goranke Matić i Aleksandra Kujučeva naći na ovoj izložbi.
Rođena sa muzikom u sebi
„Magi je bila svestrano zainteresovana za sve umetnosti i znala je vrlo dobro da brzo proceni ono što je zaista vredno i da to unese u sebe, tu ‘poruku’ koju bi određeno umetničko delo nosilo u sebi“, kaže Vejvoda.
„Za muziku ne treba mnogo da govorim jer je muzika bila suštinski deo nje same“, dodaje Vejvoda. Opisuje Magi kao osobu sa apsolutnim sluhom, sa klasičnim muzičkim obrazovanjem i natprirodnim talentom za klavir.
„Muzika je bila njen prirodni svet, kao da se već rodila sa muzikom u sebi“, kaže Vejvoda.
Od tri knjige najnovijeg nobelovca za književnost koje su prevedene na srpski jezik, u knjižarama je dostupna samo jedna „Ide svet“. Laslo Krasnahorkai je dolazio u Srbiju i kao gost nekoliko festivala
Dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost Laslo Krasnahorkai je poznat po svojim dugim, vijugavim rečenicama, distopijskim i melanholičnim temama
Znam da me dio ljudi politički ne voli zbog mog novinarstva, pa se to s ovom knjigom sigurno neće promijeniti ni nabolje ni nagore. Jedan ekstremni desni nedeljnik prošlog je tjedna objavio naslovnicu sa slikama nas sedam i naslovom: “Sedam novinara batinaša”. Nekako ne vjerujem da jedna knjiga može to puno promijeniti. Ali – imam svoju publiku, i novinsku i knjišku. Knjiga se u Hrvatskoj izvrsno prodaje, što znači da dio ljudi ima potrebu za ovakvim usložnjavanjem stvari
Zdenino najbolje djelo je roman Glupača, u kojem ima autobiografskih elemenata i koji je postao kultnom knjigom mnogih čeških generacija, kako onih u egzilu tako i u domovini, jer se knjiga raznim podzemnim kanalima masovno krijumčarila u Čehoslovačku. Glupača se danas smatra jednom od temeljnih knjiga češke kulture i spada među najbolja prozna ostvarenja češke literature dvadesetog stoljeća
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
