Posle 116 godina u Parizu je ponovo izložena čuvena slika Sunce zalazi na Jadranu, jedino delo najkontroverznijeg autora u istoriji slikarstva
Slika koja više od jednog veka pobuđuje pažnju i radoznalost gledalaca ponovo je u Parizu. U Gran Paleu, 2. marta, otvorena je izložba pod nazivom „Karambol“, i na njoj, pored radova Rembranta, Đakometija, Man Reja i drugih, izložena je i slika Sunce zalazi na Jadranu, potpisana kao rad J. R. Boronalija, koja je na salonu Nezavisnih početkom 20. veka izazvala veliki skandal.
KAKO JE POČELO: U martu 1910. u popularnoj krčmi „Lapin agile“, u pariskoj četvrti Monmartr, gde su se u to vreme okupljali umetnici, mladi likovni kritičar Rolan Dorgele (Roland Dorgelès), organizuje randevu sa prijateljima. Prijatelji su bili kritičar i pisac Andre Varno (André Warnod) i ilustrator Žil Deraki (Jules Deraquit). Dorgele obaveštava vlasnika krčme koga su zvali Otac Frede, da će im tog popodneva biti neophodne usluge njegovog magarca po imenu Aliboron, poznat kao Lolo. Krčmar nije imao ništa protiv, pa je prvo dobro nahranio mlade umetnike, a onda otišao po svog Loloa. Kada je Lolo pristigao, Rolan postavlja na stolicu slikarsko platno na koje su već nanesene dve boje, boja neba i zemlja, kako kaže, inspirisane Klodom Moneom, i moli krčmara da za magarčev rep pričvrsti četku i umoči je u boju. Da bi Loloa odobrovoljili i naveli na kooperaciju, najpre su ga nahranili šargarepom i listovima duvana, što je oraspoložio magarca koji je zadovoljno zamahao repom i s nekoliko poteza stvorio slikarsko delo. Dorgele slici daje ime „Sunce zalazi na Jadranu“, a slikara potpisuju sa J. R. Boronali. Prezime Boronali je nastalo kao anagram magarčevog imena Aliboron, a inicijali J. R. odnose se na Joakima Rafaela – slikar je dobio identitet anonimnog mladog Italijana. Performans se ovde ne završava.
Nekoliko dana kasnije slika je prijavljena za salon „Nezavisnih“, koji je nastao od salona „Odbijenih“, najznačajnije izložbe na kojoj su izlagali pariski impresionisti. „Sunce zalazi na Jadranu“ nalazi mesto u sobi broj 22, a uz nju Dorgele prilaže i svoj tekst „Manifest preterivanju“, u kome izlaže principe slikarstva budućnosti. Slika je odmah podigla prašinu, prodata je za ondašnjih 250 franaka, a kritičari su diskutovali o neobičnom radu mladog Italijana. A onda Rolan Dorgele objavljuje u dnevnoj štampi da je sve u vezi sa slikom njegova šala, da je nepoznati slikar u stvari magarac Lolo, a da je njegova namera bila da se usprotivi prevelikom veličanju impresionista.
Magarac Lolo se u priči više ne pominje, on je nastavio da živi kod svog krčmara na Monmartru, a slika 1953. godine postaje vlasništvo ljubitelja umetnosti i kolekcionara koji se zvao Pol Bedu (Paul Bédu) iz malog mesta Mili la Fore (Milly-la-Forêt), jugoistočno od Pariza, blizu Fontenbloa. Bedu je u međuvremenu umro, zaveštavši prethodno kolekciju svom gradu koja je 25. jula 2000. godine otvorena za posetioce. Zvezda ove postavke koju čini preko sto dela je – „Sunce zalazi na Jadranu“.
KARAMBOL: Kada je počeo da priprema izložbu „Karambol“ koja je otvorena pre nekoliko dana u Parizu, kustos Žan Iber Martin je na njoj poželeo i magarčevo delo. Obratio se upravnicima kolekcije „Pol Bedu“ u želji da je pozajmi, ali su tu nastali problemi jer je Bedu u svom testamentu naglasio da ne želi da se slika više iznosi iz Mili la Forea, a uprava legata misli da ljudi u njihovo mesto dolaze najviše zbog Loloove slike iako je nedaleko odatle, na primer, i spomen-kuća kontroverznog Žana Koktoa.
Ali, posle višemesečnih rasprava, dozvoljeno je privremeno premeštanje jedinog rada J. R. Boronelija.
Izložba „Karambol“ u Gran Paleu okupila je 185 dela, različitih epoha, različitih tehnika, umetnika, i o izložbi se već govori da je „noga u nos“ tradicionalnom izlaganju. Kustos Žan Iber Martin kaže da je srećan što na svojoj izložbi ima rad kao što je „Sunce zalazi na Jadranu“, jer je to slika koja „demontira sistem“ i poredi je sa čuvenom „Fontanom“ Marsela Dišana.
Od tri knjige najnovijeg nobelovca za književnost koje su prevedene na srpski jezik, u knjižarama je dostupna samo jedna „Ide svet“. Laslo Krasnahorkai je dolazio u Srbiju i kao gost nekoliko festivala
Dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost Laslo Krasnahorkai je poznat po svojim dugim, vijugavim rečenicama, distopijskim i melanholičnim temama
Znam da me dio ljudi politički ne voli zbog mog novinarstva, pa se to s ovom knjigom sigurno neće promijeniti ni nabolje ni nagore. Jedan ekstremni desni nedeljnik prošlog je tjedna objavio naslovnicu sa slikama nas sedam i naslovom: “Sedam novinara batinaša”. Nekako ne vjerujem da jedna knjiga može to puno promijeniti. Ali – imam svoju publiku, i novinsku i knjišku. Knjiga se u Hrvatskoj izvrsno prodaje, što znači da dio ljudi ima potrebu za ovakvim usložnjavanjem stvari
Zdenino najbolje djelo je roman Glupača, u kojem ima autobiografskih elemenata i koji je postao kultnom knjigom mnogih čeških generacija, kako onih u egzilu tako i u domovini, jer se knjiga raznim podzemnim kanalima masovno krijumčarila u Čehoslovačku. Glupača se danas smatra jednom od temeljnih knjiga češke kulture i spada među najbolja prozna ostvarenja češke literature dvadesetog stoljeća
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
