Sastavni deo Bitefa, Bitef Polifonija, ima 25 godina. Bilo je to vreme namenjeno pozorišnim umetnicima i njihovoj ulozi u radu s mladima, kao što će i biti i u buduće, priča Ljubica Beljanski Ristić zbog koje Bitef Polifonija i postoji
Bitef Polifonija je tradicionalni prateći program Bitefa, poznat kao Bitef za mlade. U utorak, 1. oktobra, počeće 25. put.
Tim povodom, Ljubica Beljanski Ristić koja je osnovala Bitef Polifoniju, kaže za „Vreme“ da se „u poslednje vreme u programski tim kao autori, učesnici, organizatori i producenti Bitef Polifonije pojavljuju mladi saradnici koji su vršnjaci Bitef Polifonije. To je neverovatan doživljaj neposrednog suočavanja sa programskim vremenom kao živim bićem u njegovom trajanju kroz pogled na te mlade ljude, rođene kada je nastala Bitef Polifonija, koji stoje tu pred vama i sada udruženo sa Bitef Polifonijom kreću u avanturu novih stvaralačkih i istraživačkih izazova.“
Da nam bude bolje
Polifonija je nastala kako mladi, za razliku od odraslih, probleme ne bi rešavali nasiljem. Bilo je to u vreme neposredno nakon rata.
„Pre dvadeset i pet godina Bitef festivalu se, u njegovom 34-om izdanju sa sloganom Pozorište i zlo, pridružila prva Polifonija sa programom pod zajedničkim nazivom Umetnost za društvene promene – Igrom protiv nasilja“, kaže Ljubica Beljanski Ristić. „Važno je istaći da je ovaj program bio namenjen pozorišnim umetnicima i njihovoj ulozi u radu s mladima u uslovima krize, sukoba, ratova…. Fokus je bio na osnaživanju kroz pozorište.“
„Cilj je bio ponovno uspostavljanje vrednosti i značaja saradnje u regiji, posebno u odnosu na prostore koji su bili zahvaćeni nasiljem, ratnim sukobima i izbeglištvom. Čvrsto se verovalo da kreativna aktivnost koja direktno angažuju mlade predstavlja napredan model pozitivnog društvenog i umetničkog eksperimenta, model koji obećava.“
Ljubica Beljanski priča da je „posle prvih deset godina postojanja, postalo očigledno da je Polifonija krenula putem otkrivanja, prezentovanja i praćenja ne samo novih pozorišnih tendencija u odnosu na ulogu pozorišnih umetnika u radu sa, za i od mladih, već da je kao prateći program Bitef festivala bilo više nego normalno i očekivano da jezikom umetnosti progovori o velikim i nimalo lakim temama vezanim za decu i mlade, njihovo odrastanje, probleme i dileme u odnosu na „ja, drugi, svet“ i nije bilo niti smo osećali da se smatra da to nije za decu. Čak naprotiv.“
Polifoni koncept
S druge strane, Bitef Polifonija je u veliki i poznat svet Bitefa unela „polifoni koncept i važnost i vrednost procesa otvorenosti za zainteresovane da se iz godine u godinu na razne načine aktivno uključuju u programe i prihvate postojanje pratećih programa koji u saglasju sa glavnim, grade i otvara nove prostore za mlade kao aktivne učesnike.“
„Traganje za polifonim konceptima u svetu igre, drame i pozorišta, postao je prepoznatljiv znak Bitef Polifonije, tih čudnih petlji koje ističu spajanje i preplitanje različitih oblasti, autora, profesija, generacija, društvenih kategorija, posebno tema iz života, često „gorućih“ i smatranih tabu temama.“
Ovogodišnji program jasno govori da je Polifonija ostala dosledna i inicijalnoj ideji i konceptu sve ove godine, ali i da je tema nasilja i dalje oko nas.
Pitanja
Pod sloganom „Četvrt veka moći nemoći“ urednica programa Irena Ristić u uvodniku piše da Bitef Polifonija ponovo okuplja i prepliće glasove misleći na decu u ratu, prisećajući se polifonih metoda i pristupa koji su se tokom prethodnih decenija suočavali s ratom, tražili načine da se o ratu govori i da se sa njim izađe na kraj jezikom umetnosti i stvaranja a ne razaranja. Ističe kako su se polifoni tokovi uplitali katkad slučajno, možda i neočekivano, ali nikada bez osetljivosti da se spletovi prepoznaju i daljim delovanjem osnaže.
Postavlja pitanje: Deca u ratu. Mi u miru?! Poziva na radionice, dijaloge i predstave koji će nas voditi u ovoj godini kroz ovo pitanje dok se spremamo za novih četvrt veka.
Ljubica Beljanski Ristić podseća da je „prošlogodišnju dvadeset i četvrtu Bitef Polifoniju, svom težinom pritisnuo događaj koji je sve promenio i bitno uticao na sva naša ubeđenja i stavove u odnosu na iskustva i prakse verovanja da se neke stvari ne mogu desiti, Ali, desio se masakr u školi. Šok, neverica, pokušaji da se prevlada situacija, uglavnom su još više otežali sve. Bitef Polifonija se kroz metaforu „Dvorište, šuma, džungla“ otvorila za ta pitanja, za probijanja uvida o težini zadatka, mogućnostima delovanja i snage bez odustajanja – od fatalnih nesigurnosti do novih početaka.“
Program
Ovogodišnji program Polifonije ima samo sa samo dve predstave: Ne idi daleko Dečjeg pozorišta Subotica i Jedanaest košulja , ispitnu predstavu treće godine pozorišne režije u klasi profesora Egona Savina i Kokana Mladenovića.
Ali, kaže Ljubica Beljanski Ristić, zato ima „veći broj mogućnosti da se sretnemo jedni sa drugima, mi autori, učesnici, prijatelji i publika od prve do ove nove dvadesetpetogodišnje Bitef Polifonije, da više razgovaramo, preispitujemo i razmenimo pitanja, iskustva, razmišljanja i osećanja… Tako da ovogodišnja Polifonija jeste kraća u danima, ali je istovremeno šira i produbljenija u odnosu na međusobnu interakciju onih koji su je stvarali i onih koji je nasleđuju“.
Očekuje se da će samo verzija pesme „Stone Free“ Džimija Hendriksa, koja je prvobitno objavljena 1966. godine kao B-strana ikoničnog singla „Hey Joe“, na aukciji dostići cenu od najmanje 200.000 funti
Ministarstvo kulture nije izvestilo da se ministar Selaković u subotu sreo sa maestrom Zubinom Mehtom. Možda zato što je maestro hvalio arhitektonski projekat nove zgrade Beogradske filharmonije, a ministar je ne pominje kad govori o Ekspu
„Nismo mogli da snimimo film bez pomoći kladionice s obzirom na to da je radnja filma sport i klađenje“, kaže scenarista „Megdana“ Aleksa Balašević. „Moj lik je brojao do deset, ali je stao na pet“, kaže Viktor Savić koji tumači glavnog junaka ovog filma
Posle devet godina čekanja na rekonstrukciju, Dečje pozorište „Boško Buha“ 74. rođendan dočekuje s nadom da će jubilarni provesti u svoj kući
Pokret se dešava u trenutku i nestaje. Na Institutu za umetničku igru u Beogradu, spajanjem više medija, istražuju kako ga je moguće sačuvati
Samozvani „vrhovni komandant“ Aleksandar Vučić obećao je Mađarima, koji su se pobunili protiv služenja vojnog roka, da će za njih pronaći neko rešenje. A šta je sa drugim nacionalnim manjinama - Bošnjacima, Romima, Slovacima, Crnogorcima, Rumunima, Albancima. Hoće li u Vojsku Srbije ići samo Srbi
Sećate se čuvenih “dva jaja” ministra Momirovića? E pa, sva je prilika da su ta “dva jaja”, pre sniženja cene, bila u nekom od marketa koji je bio deo organizovanog nameštanja cena, kako tvrdi Komisija za zaštitu konkurencije
Demostat: Istraživanje javnog mnjenja
Zadovoljni životom, nezadovoljni vlašću Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
