Sastavni deo Bitefa, Bitef Polifonija, ima 25 godina. Bilo je to vreme namenjeno pozorišnim umetnicima i njihovoj ulozi u radu s mladima, kao što će i biti i u buduće, priča Ljubica Beljanski Ristić zbog koje Bitef Polifonija i postoji
Bitef Polifonija je tradicionalni prateći program Bitefa, poznat kao Bitef za mlade. U utorak, 1. oktobra, počeće 25. put.
Tim povodom, Ljubica Beljanski Ristić koja je osnovala Bitef Polifoniju, kaže za „Vreme“ da se „u poslednje vreme u programski tim kao autori, učesnici, organizatori i producenti Bitef Polifonije pojavljuju mladi saradnici koji su vršnjaci Bitef Polifonije. To je neverovatan doživljaj neposrednog suočavanja sa programskim vremenom kao živim bićem u njegovom trajanju kroz pogled na te mlade ljude, rođene kada je nastala Bitef Polifonija, koji stoje tu pred vama i sada udruženo sa Bitef Polifonijom kreću u avanturu novih stvaralačkih i istraživačkih izazova.“
Da nam bude bolje
Polifonija je nastala kako mladi, za razliku od odraslih, probleme ne bi rešavali nasiljem. Bilo je to u vreme neposredno nakon rata.
„Pre dvadeset i pet godina Bitef festivalu se, u njegovom 34-om izdanju sa sloganom Pozorište i zlo, pridružila prva Polifonija sa programom pod zajedničkim nazivom Umetnost za društvene promene – Igrom protiv nasilja“, kaže Ljubica Beljanski Ristić. „Važno je istaći da je ovaj program bio namenjen pozorišnim umetnicima i njihovoj ulozi u radu s mladima u uslovima krize, sukoba, ratova…. Fokus je bio na osnaživanju kroz pozorište.“
„Cilj je bio ponovno uspostavljanje vrednosti i značaja saradnje u regiji, posebno u odnosu na prostore koji su bili zahvaćeni nasiljem, ratnim sukobima i izbeglištvom. Čvrsto se verovalo da kreativna aktivnost koja direktno angažuju mlade predstavlja napredan model pozitivnog društvenog i umetničkog eksperimenta, model koji obećava.“
Ljubica Beljanski priča da je „posle prvih deset godina postojanja, postalo očigledno da je Polifonija krenula putem otkrivanja, prezentovanja i praćenja ne samo novih pozorišnih tendencija u odnosu na ulogu pozorišnih umetnika u radu sa, za i od mladih, već da je kao prateći program Bitef festivala bilo više nego normalno i očekivano da jezikom umetnosti progovori o velikim i nimalo lakim temama vezanim za decu i mlade, njihovo odrastanje, probleme i dileme u odnosu na „ja, drugi, svet“ i nije bilo niti smo osećali da se smatra da to nije za decu. Čak naprotiv.“
Polifoni koncept
S druge strane, Bitef Polifonija je u veliki i poznat svet Bitefa unela „polifoni koncept i važnost i vrednost procesa otvorenosti za zainteresovane da se iz godine u godinu na razne načine aktivno uključuju u programe i prihvate postojanje pratećih programa koji u saglasju sa glavnim, grade i otvara nove prostore za mlade kao aktivne učesnike.“
„Traganje za polifonim konceptima u svetu igre, drame i pozorišta, postao je prepoznatljiv znak Bitef Polifonije, tih čudnih petlji koje ističu spajanje i preplitanje različitih oblasti, autora, profesija, generacija, društvenih kategorija, posebno tema iz života, često „gorućih“ i smatranih tabu temama.“
Ovogodišnji program jasno govori da je Polifonija ostala dosledna i inicijalnoj ideji i konceptu sve ove godine, ali i da je tema nasilja i dalje oko nas.
Pitanja
Pod sloganom „Četvrt veka moći nemoći“ urednica programa Irena Ristić u uvodniku piše da Bitef Polifonija ponovo okuplja i prepliće glasove misleći na decu u ratu, prisećajući se polifonih metoda i pristupa koji su se tokom prethodnih decenija suočavali s ratom, tražili načine da se o ratu govori i da se sa njim izađe na kraj jezikom umetnosti i stvaranja a ne razaranja. Ističe kako su se polifoni tokovi uplitali katkad slučajno, možda i neočekivano, ali nikada bez osetljivosti da se spletovi prepoznaju i daljim delovanjem osnaže.
Postavlja pitanje: Deca u ratu. Mi u miru?! Poziva na radionice, dijaloge i predstave koji će nas voditi u ovoj godini kroz ovo pitanje dok se spremamo za novih četvrt veka.
Ljubica Beljanski Ristić podseća da je „prošlogodišnju dvadeset i četvrtu Bitef Polifoniju, svom težinom pritisnuo događaj koji je sve promenio i bitno uticao na sva naša ubeđenja i stavove u odnosu na iskustva i prakse verovanja da se neke stvari ne mogu desiti, Ali, desio se masakr u školi. Šok, neverica, pokušaji da se prevlada situacija, uglavnom su još više otežali sve. Bitef Polifonija se kroz metaforu „Dvorište, šuma, džungla“ otvorila za ta pitanja, za probijanja uvida o težini zadatka, mogućnostima delovanja i snage bez odustajanja – od fatalnih nesigurnosti do novih početaka.“
Program
Ovogodišnji program Polifonije ima samo sa samo dve predstave: Ne idi daleko Dečjeg pozorišta Subotica i Jedanaest košulja , ispitnu predstavu treće godine pozorišne režije u klasi profesora Egona Savina i Kokana Mladenovića.
Ali, kaže Ljubica Beljanski Ristić, zato ima „veći broj mogućnosti da se sretnemo jedni sa drugima, mi autori, učesnici, prijatelji i publika od prve do ove nove dvadesetpetogodišnje Bitef Polifonije, da više razgovaramo, preispitujemo i razmenimo pitanja, iskustva, razmišljanja i osećanja… Tako da ovogodišnja Polifonija jeste kraća u danima, ali je istovremeno šira i produbljenija u odnosu na međusobnu interakciju onih koji su je stvarali i onih koji je nasleđuju“.
Nedavno otvoren Muzej Viminacijum izuzetan je u državi jer se nalazi na samom lokalitetu. Arheologija i zaštita nepokretnog kulturnog nasleđa prioriteti su Ministarstva kulture, rekao je ministar Selaković. Međutim, za Belo brdo nema novca u ovogodišnjem budžetu, a Generalštabu je oduzet status kulturnog dobra
Zbog projekta Prestonica kulture, Leskovac će ove godine u svoju kulturu uložiti najviše do sad, a Ministarstvo kulture je osiguralo potpuno nova sredstva, od kojih će biti podignut i spomenik kralju Milanu
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
