Sastavni deo Bitefa, Bitef Polifonija, ima 25 godina. Bilo je to vreme namenjeno pozorišnim umetnicima i njihovoj ulozi u radu s mladima, kao što će i biti i u buduće, priča Ljubica Beljanski Ristić zbog koje Bitef Polifonija i postoji
Bitef Polifonija je tradicionalni prateći program Bitefa, poznat kao Bitef za mlade. U utorak, 1. oktobra, počeće 25. put.
Tim povodom, Ljubica Beljanski Ristić koja je osnovala Bitef Polifoniju, kaže za „Vreme“ da se „u poslednje vreme u programski tim kao autori, učesnici, organizatori i producenti Bitef Polifonije pojavljuju mladi saradnici koji su vršnjaci Bitef Polifonije. To je neverovatan doživljaj neposrednog suočavanja sa programskim vremenom kao živim bićem u njegovom trajanju kroz pogled na te mlade ljude, rođene kada je nastala Bitef Polifonija, koji stoje tu pred vama i sada udruženo sa Bitef Polifonijom kreću u avanturu novih stvaralačkih i istraživačkih izazova.“
Da nam bude bolje
Polifonija je nastala kako mladi, za razliku od odraslih, probleme ne bi rešavali nasiljem. Bilo je to u vreme neposredno nakon rata.
„Pre dvadeset i pet godina Bitef festivalu se, u njegovom 34-om izdanju sa sloganom Pozorište i zlo, pridružila prva Polifonija sa programom pod zajedničkim nazivom Umetnost za društvene promene – Igrom protiv nasilja“, kaže Ljubica Beljanski Ristić. „Važno je istaći da je ovaj program bio namenjen pozorišnim umetnicima i njihovoj ulozi u radu s mladima u uslovima krize, sukoba, ratova…. Fokus je bio na osnaživanju kroz pozorište.“
„Cilj je bio ponovno uspostavljanje vrednosti i značaja saradnje u regiji, posebno u odnosu na prostore koji su bili zahvaćeni nasiljem, ratnim sukobima i izbeglištvom. Čvrsto se verovalo da kreativna aktivnost koja direktno angažuju mlade predstavlja napredan model pozitivnog društvenog i umetničkog eksperimenta, model koji obećava.“
Ljubica Beljanski priča da je „posle prvih deset godina postojanja, postalo očigledno da je Polifonija krenula putem otkrivanja, prezentovanja i praćenja ne samo novih pozorišnih tendencija u odnosu na ulogu pozorišnih umetnika u radu sa, za i od mladih, već da je kao prateći program Bitef festivala bilo više nego normalno i očekivano da jezikom umetnosti progovori o velikim i nimalo lakim temama vezanim za decu i mlade, njihovo odrastanje, probleme i dileme u odnosu na „ja, drugi, svet“ i nije bilo niti smo osećali da se smatra da to nije za decu. Čak naprotiv.“
Polifoni koncept
S druge strane, Bitef Polifonija je u veliki i poznat svet Bitefa unela „polifoni koncept i važnost i vrednost procesa otvorenosti za zainteresovane da se iz godine u godinu na razne načine aktivno uključuju u programe i prihvate postojanje pratećih programa koji u saglasju sa glavnim, grade i otvara nove prostore za mlade kao aktivne učesnike.“
„Traganje za polifonim konceptima u svetu igre, drame i pozorišta, postao je prepoznatljiv znak Bitef Polifonije, tih čudnih petlji koje ističu spajanje i preplitanje različitih oblasti, autora, profesija, generacija, društvenih kategorija, posebno tema iz života, često „gorućih“ i smatranih tabu temama.“
Ovogodišnji program jasno govori da je Polifonija ostala dosledna i inicijalnoj ideji i konceptu sve ove godine, ali i da je tema nasilja i dalje oko nas.
Pitanja
Pod sloganom „Četvrt veka moći nemoći“ urednica programa Irena Ristić u uvodniku piše da Bitef Polifonija ponovo okuplja i prepliće glasove misleći na decu u ratu, prisećajući se polifonih metoda i pristupa koji su se tokom prethodnih decenija suočavali s ratom, tražili načine da se o ratu govori i da se sa njim izađe na kraj jezikom umetnosti i stvaranja a ne razaranja. Ističe kako su se polifoni tokovi uplitali katkad slučajno, možda i neočekivano, ali nikada bez osetljivosti da se spletovi prepoznaju i daljim delovanjem osnaže.
Postavlja pitanje: Deca u ratu. Mi u miru?! Poziva na radionice, dijaloge i predstave koji će nas voditi u ovoj godini kroz ovo pitanje dok se spremamo za novih četvrt veka.
Ljubica Beljanski Ristić podseća da je „prošlogodišnju dvadeset i četvrtu Bitef Polifoniju, svom težinom pritisnuo događaj koji je sve promenio i bitno uticao na sva naša ubeđenja i stavove u odnosu na iskustva i prakse verovanja da se neke stvari ne mogu desiti, Ali, desio se masakr u školi. Šok, neverica, pokušaji da se prevlada situacija, uglavnom su još više otežali sve. Bitef Polifonija se kroz metaforu „Dvorište, šuma, džungla“ otvorila za ta pitanja, za probijanja uvida o težini zadatka, mogućnostima delovanja i snage bez odustajanja – od fatalnih nesigurnosti do novih početaka.“
Program
Ovogodišnji program Polifonije ima samo sa samo dve predstave: Ne idi daleko Dečjeg pozorišta Subotica i Jedanaest košulja , ispitnu predstavu treće godine pozorišne režije u klasi profesora Egona Savina i Kokana Mladenovića.
Ali, kaže Ljubica Beljanski Ristić, zato ima „veći broj mogućnosti da se sretnemo jedni sa drugima, mi autori, učesnici, prijatelji i publika od prve do ove nove dvadesetpetogodišnje Bitef Polifonije, da više razgovaramo, preispitujemo i razmenimo pitanja, iskustva, razmišljanja i osećanja… Tako da ovogodišnja Polifonija jeste kraća u danima, ali je istovremeno šira i produbljenija u odnosu na međusobnu interakciju onih koji su je stvarali i onih koji je nasleđuju“.
"Ibi i njegova supruga Mama Ibi sami po sebi nisu ni posebno moćni, ni posebno genijalni, ali njihov jeftini, do apsurda doveden populizam i demagogija vrte i zavode građane nestvarno efikasno“, kaže Staša Koprivica, rediteljka nove verzije „Kralja Ibija“
S obzirom na to da je Skupština grada odbila predlog Odbora Bitefa da Andraš Urban sačini program ovogodišnjeg festivala, da li to znači da Odbor zapravo nije na čelu Bitefa kao što piše u odluci te iste Skupštine grada
Predstava „Neoplanta“ u petak (13. febraur) u Novosadskom pozorištu stoti put otvara priču o čoveku, gradu i istoriji, ali i o mestu pojedinca u svetu koji se stalno menja
Razmena iskustava, zajednički rad i neformalni razgovori postaju integralni deo umetničke prakse. Fokus se pomera sa proizvoda na proces, sa individualne afirmacije na kolektivno promišljanje. U vremenu u kom su umetnici primorani da stalno proizvode dokaze sopstvene relevantnosti, “Mokrin House Art Colony” predstavlja pomak s jasnom političkom težinom
Fedor Šili, Oda radosti; režija Gordan Kičić; igraju Gordan Kičić, Milica Mihailović, Milica Trifunović, Stefan Bundalo, Marija Liješević, Đuro Brstina, Tamara Dragičević; Atelje 212
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
