Sastavni deo Bitefa, Bitef Polifonija, ima 25 godina. Bilo je to vreme namenjeno pozorišnim umetnicima i njihovoj ulozi u radu s mladima, kao što će i biti i u buduće, priča Ljubica Beljanski Ristić zbog koje Bitef Polifonija i postoji
Bitef Polifonija je tradicionalni prateći program Bitefa, poznat kao Bitef za mlade. U utorak, 1. oktobra, počeće 25. put.
Tim povodom, Ljubica Beljanski Ristić koja je osnovala Bitef Polifoniju, kaže za „Vreme“ da se „u poslednje vreme u programski tim kao autori, učesnici, organizatori i producenti Bitef Polifonije pojavljuju mladi saradnici koji su vršnjaci Bitef Polifonije. To je neverovatan doživljaj neposrednog suočavanja sa programskim vremenom kao živim bićem u njegovom trajanju kroz pogled na te mlade ljude, rođene kada je nastala Bitef Polifonija, koji stoje tu pred vama i sada udruženo sa Bitef Polifonijom kreću u avanturu novih stvaralačkih i istraživačkih izazova.“
Da nam bude bolje
Polifonija je nastala kako mladi, za razliku od odraslih, probleme ne bi rešavali nasiljem. Bilo je to u vreme neposredno nakon rata.
„Pre dvadeset i pet godina Bitef festivalu se, u njegovom 34-om izdanju sa sloganom Pozorište i zlo, pridružila prva Polifonija sa programom pod zajedničkim nazivom Umetnost za društvene promene – Igrom protiv nasilja“, kaže Ljubica Beljanski Ristić. „Važno je istaći da je ovaj program bio namenjen pozorišnim umetnicima i njihovoj ulozi u radu s mladima u uslovima krize, sukoba, ratova…. Fokus je bio na osnaživanju kroz pozorište.“
„Cilj je bio ponovno uspostavljanje vrednosti i značaja saradnje u regiji, posebno u odnosu na prostore koji su bili zahvaćeni nasiljem, ratnim sukobima i izbeglištvom. Čvrsto se verovalo da kreativna aktivnost koja direktno angažuju mlade predstavlja napredan model pozitivnog društvenog i umetničkog eksperimenta, model koji obećava.“
Ljubica Beljanski priča da je „posle prvih deset godina postojanja, postalo očigledno da je Polifonija krenula putem otkrivanja, prezentovanja i praćenja ne samo novih pozorišnih tendencija u odnosu na ulogu pozorišnih umetnika u radu sa, za i od mladih, već da je kao prateći program Bitef festivala bilo više nego normalno i očekivano da jezikom umetnosti progovori o velikim i nimalo lakim temama vezanim za decu i mlade, njihovo odrastanje, probleme i dileme u odnosu na „ja, drugi, svet“ i nije bilo niti smo osećali da se smatra da to nije za decu. Čak naprotiv.“
Polifoni koncept
S druge strane, Bitef Polifonija je u veliki i poznat svet Bitefa unela „polifoni koncept i važnost i vrednost procesa otvorenosti za zainteresovane da se iz godine u godinu na razne načine aktivno uključuju u programe i prihvate postojanje pratećih programa koji u saglasju sa glavnim, grade i otvara nove prostore za mlade kao aktivne učesnike.“
„Traganje za polifonim konceptima u svetu igre, drame i pozorišta, postao je prepoznatljiv znak Bitef Polifonije, tih čudnih petlji koje ističu spajanje i preplitanje različitih oblasti, autora, profesija, generacija, društvenih kategorija, posebno tema iz života, često „gorućih“ i smatranih tabu temama.“
Ovogodišnji program jasno govori da je Polifonija ostala dosledna i inicijalnoj ideji i konceptu sve ove godine, ali i da je tema nasilja i dalje oko nas.
Pitanja
Pod sloganom „Četvrt veka moći nemoći“ urednica programa Irena Ristić u uvodniku piše da Bitef Polifonija ponovo okuplja i prepliće glasove misleći na decu u ratu, prisećajući se polifonih metoda i pristupa koji su se tokom prethodnih decenija suočavali s ratom, tražili načine da se o ratu govori i da se sa njim izađe na kraj jezikom umetnosti i stvaranja a ne razaranja. Ističe kako su se polifoni tokovi uplitali katkad slučajno, možda i neočekivano, ali nikada bez osetljivosti da se spletovi prepoznaju i daljim delovanjem osnaže.
Postavlja pitanje: Deca u ratu. Mi u miru?! Poziva na radionice, dijaloge i predstave koji će nas voditi u ovoj godini kroz ovo pitanje dok se spremamo za novih četvrt veka.
Ljubica Beljanski Ristić podseća da je „prošlogodišnju dvadeset i četvrtu Bitef Polifoniju, svom težinom pritisnuo događaj koji je sve promenio i bitno uticao na sva naša ubeđenja i stavove u odnosu na iskustva i prakse verovanja da se neke stvari ne mogu desiti, Ali, desio se masakr u školi. Šok, neverica, pokušaji da se prevlada situacija, uglavnom su još više otežali sve. Bitef Polifonija se kroz metaforu „Dvorište, šuma, džungla“ otvorila za ta pitanja, za probijanja uvida o težini zadatka, mogućnostima delovanja i snage bez odustajanja – od fatalnih nesigurnosti do novih početaka.“
Program
Ovogodišnji program Polifonije ima samo sa samo dve predstave: Ne idi daleko Dečjeg pozorišta Subotica i Jedanaest košulja , ispitnu predstavu treće godine pozorišne režije u klasi profesora Egona Savina i Kokana Mladenovića.
Ali, kaže Ljubica Beljanski Ristić, zato ima „veći broj mogućnosti da se sretnemo jedni sa drugima, mi autori, učesnici, prijatelji i publika od prve do ove nove dvadesetpetogodišnje Bitef Polifonije, da više razgovaramo, preispitujemo i razmenimo pitanja, iskustva, razmišljanja i osećanja… Tako da ovogodišnja Polifonija jeste kraća u danima, ali je istovremeno šira i produbljenija u odnosu na međusobnu interakciju onih koji su je stvarali i onih koji je nasleđuju“.
Recentni događaji, uključujući reakciju vlasti na mirne proteste koji su doveli do ugrožavanja autonomije univerziteta – razlozi su zbog kojih je Evropska asocijacija arheologa otkazala godišnju konferenciju koja je trebalo da se održi ovog septembra u Beogradu
Prenosimo reagovanje Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina povodom teksta o početku godine Prestonice kulture ovog grada
Uslovi Konkursa za otkup knjiga su diskriminatorni, ugrožavaju funkcionisanje biblioteka, i navode ih da krše zakon – piše u saopštenju Plenuma Narodne biblioteke Srbije
„Možemo da zahvalimo Putinu i Trampu što su probudili Evropljane pitanjima: želite li da sačuvate svoju slobodu, želite li da sačuvate svoje demokratske ideje?”, kaže Andžej Volski, reditelj filma o intelektualcu i humanisti Jozefu Čapskom, koji će u sredu imati premijeru u Beogradu
Srbija tradicionalno, ni ove godine nema svoj štand na Sajmu u Bolonji, najvećem svetskom sajmu knjiga za decu. Njeno izdavaštvo predstavljaju samoinicijativno, „Kreativni centar“, „Laguna“ i „Pčelica“
Na mestu susreta privida i stvarnosti nalazi se nož u rukama građanke koja je skoknula do prodavnice po konzervu graška, pa onda tu konzervu, onako u mimohodu, hitnula na omraženi lik
Psihički labilna žena u Nišu nije napala slučajnog prolaznika, nego je napala ciljano. A ko je to mesecima crtao metu na čelu Natalije Jovanović i mnogih drugih?
Na isti način kao što je Arkan komandovao svojim gardistima, Vučić upravlja državom i naprednjačkim ministrima. Sličnostima ovdje nije kraj
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
