▸ Dankan Šejk, Stiven Sater:
Buđenje proleća, po Francu
Vedekindu
▸ Igraju: Paulina Manov, Ivan
Tomić, Đurđija Cvetić, Dragan
Petrović
▸ Režija: Nebojša Bradić
▸ Beogradsko dramsko pozorište
Pitanje je afiniteta da li gledalac može da doživi dramsku književnost u muzičko-scenskoj formi kakav je mjuzikl. Sam razlog da se drama, koja podrazumeva tragički sukob i katarzu, pretoči u mjuzikl je želja za „olakšavanjem“ žanra. Mjuzikl je nužno sveden na sentimentalnu priču sa muzikom, što je u osnovi samog termina melodrama (drama sa muzikom). Kao i u svetu, i kod nas je, zbog toga, ova forma postala vrlo popularna, ne samo u Pozorištu na Terazijama, koje neguje isključivo komediju i mjuzikl, već i na scenama na kojima se ova pojava ne očekuje.
Autori pretakanja dramske radnje u mjuzikl odavno ne biraju sredstva da bilo koji tekst olakšaju muzičkim žanrom. U pozorištu na Terazijama se igra Glorija, po tekstu Ranka Marinkovića, u režiji Ive Milošević, drama koja problematizuje pitanje greha i oproštaja, dugo igrana na scenama bivše domovine kao tragična priča. Danas, nju gledalac može da popije spakovanu u muzičku ljubavnu priču između lepih mladih ljudi.
U Beogradskom dramskom pozorištu upravo je izvedeno Vedekindovo Buđenje proleća, komad s kraja devetnaestog veka, koji govori o odrastanju, buđenju seksualnosti i društvenom odgovoru na to. Drastičan, u Nemačkoj dugo zabranjivan Vedekindov komad, više puta viđen kod nas (trenutno se, kao drama, igra u Malom pozorištu „Duško Radović“, u režiji Anje Suše), u mjuziklu je fokusiran na ljubavnu priču, u kojoj dvoje tinejdžera, Vendla (Paulina Manov) i Melhior (Ivan Tomić) bivaju brutalno ubijeni reakcijom odraslih na njihovo „buđenje proleća“.
Nebojša Bradić, reditelj predstave, iskusnim rediteljskim rukopisom razvija na sceni priču o odjecima najtežeg doba u ljudskom životu, detinjstva. Nužno, kako zahteva žanr mjuzikla, radnja poprima preuveličane, groteskne motive. Đurđija Cvetić i Dragan Petrović Pele, kao roditelji, profesori, kao reprezenti skučenog, zlog sveta odraslih, nose kroz mjuzikl taj scenski znak pomerenog, iskrivljenog morala, što ima za posledicu propast njihove dece i učenika. No, središte Vedekindove drame, intimno osećanje izgubljenosti mladih u lavirintima nepoznatih osećanja, mjuzikl iznosi na videlo, čineći eksplicitnim ono što aristotelovsko pozorište pokušava da sakrije u zapretenu dramsku radnju. I sve je u mjuziklu očigledno i sračunato na efekat songa koji, opet, nema mogućnost da izazove emotivni odgovor kod gledaoca, pa ni katarzičnu reakciju.
Uživanje u mjuziklu je drugačije vrste: iako nije milozvučan, song u rok varijanti predstave, kakva je Buđenje proleća, situira dramski tekst u naše vreme, čini ga nužno savremenim i dopušta gledaocu, čak iako mu ta vrsta muzike nije bliska (muzički direktor Vladimir Pejković), da se oseti učesnikom u zaveri protiv ljubavi i, naročito, slobode.
Dankan Šejk (muzika) i Stiven Sater (tekst), autori mjuzikla Buđenje proleća, po tekstu Franca Vedekinda, nagrađenog sa osam Toni nagrada za 2007. godinu, Gremijem za 2008, i četiri „Olivije“ nagrade za 2009. godinu, i u originalnoj preradi teksta pomerili su njegovo značenje ka pitkijoj formi, sukobu generacija, bez pripadajućeg mraka očaja dece koja ne razumeju promenu sopstvenog bića. A beogradska varijanta mjuzikla Buđenje proleća je ukazala na mane ovdašnjih pogleda na slobodu izbora, bez obaveze da Vedekindovu dramu prebaci u dvadeset prvi vek.
Odlučeno je da se prihvate primedbe Beograđana, da se Hale 2 i 3 i poslovna zgrada Beogradskog sajma sačuvaju. Da li je kompanija „Beograd na vodi“ zbog ovog ustupka dobila nešto za uzvrat
Selekciona komisija koja odlučuje o srpskom predstavniku za filmsku nagradu Oskar, saopštiće svoju odluku, iz opravdanih razloga, 24. septembra
U Srbiji se dosta piše i izdaje, solidno se i čita – ali su prosečni tiraži mali. Takvi su onda i prihodi pisaca. Jedva da iko može da bude skroz „profesionalni“ pisac
Preminuo je Gabrijel Felc, koji je prethodnih osam godina bio šef-dirigent Beogradske filharmonije i učinio da ovaj orkestar stupi u novu razvojnu etapu
Izložba ikona savremenih autora iz 12 zemalja otkriva da savremeni i vizantijski umetnički pogledi, spojeni, daju nov nivo ove tradicionalne i pre svega crkvene umetnosti
Nezamislivo je da građani i studenti priznaju pobedu izvojevanu krađom. A sasvim je izvesno da će da krade. S druge strane da li iko veruje da bi Vučić, ukoliko izgubi izbore, priznao izbore? Naravno da ne bi, ali ovoga puta ne pita se on
Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
