Frajle mogu da otpevaju i ugovor za Beograd na vodi (samo da je dostupan), a mi bismo jedva čekali da im se pridružimo u refrenu. Njihov koncert je bio potpuni trijumf ženskog principa, žilavog i optimističnog
Za nešto više od dve i po godine od svog prethodnog koncerta u krcatom Sava centru (do 4000 posetilaca, 8. mart 2013, „Vreme“ 1158), ova živopisna ženska četvorka izvela je značajan uspon s izrazitim ubrzanjem karijere. Na to je i bila spremna, posle dugogodišnje manje poznate pripreme (exMinistar Jednoklek rekao bi: predigre): od tin-uzrasta tzv. cover-bendovi, klupski nastupi, domaći pop-festivali, škole pevanja, studijski rad (prateći glasovi, reklame, džinglovi…), Firčijev EKV Revisited, Tairovićev Prvi srpsko-ciganski mjuzikl A Gipsy Prayer For The South koji dobacuje i do Fringe Edinburga – sve je to do 2009. i pojedinačno kalilo buduće članice Frajli. Prvi veliki koncert u Beogradu (Dom sindikata, proleće 2012, „Vreme“ 1117) i hitova pun debi-CD Naš prvi album s putovanja (2012, PGP RTS) poneko je još ‘tumačio’ pukim dosetkama, šarenilom/svaštarenjem, šarmiranjem i produkcijom (čega tu svakako ima, i u izobilju), ali usledila su izdanja zbog kojih konkurencija može samo da se zabrine. I(li) pridruži.
Doduše, brzina je uzela svoj danak u razbacanim snimanjima s raznim ekipama, pa je ishitrena A strana ljubavi (2014, PGP RTS) označena kao EP (eng. extended play – produženo sviranje; svega 7 numera/jedva 25 minuta trajanja), ali srećom zadržala kvalitet i donela neke novitete. Naime, od kolektivnog potpisivanja svojih pesama Frajle su prešle na preciziranje pojedinačnih doprinosa u raznim kombinacijama, gde prednjači Marija Mirković. Melodijski bogate, u odličnim aranžmanima (sa saradnicima) i produkciji i dalje zasnovanim na akustičnim instrumentima, nižu hitove (Ko se to meni zaljubio, Kad se ljubimo (Ne budali)) i sve ozbiljnije sentiše/balade (Nije valjda ovo sve, Sve ja to znam, Za kraj) koje vraćaju poverenju u termin šlager. Uživo, postale su prvorazredna koncertna atrakcija iako gotovo sve vreme sede na visokim (barskim?) stolicama, čak ne izlaze da se presvuku.
I novo izdanje, album opet sa starinskom referencom već u naslovu B strana ljubavi (2015, PGP RTS, dosad u prodaji samo u jednom/sponzorskom lancu drogerija) još uvek prijatno iznenađuje. Dal’ noćne il’ dnevne, Frajle uporno cvetaju. Među najavnim hitovima je njihovo Sarajevo, a u po običaju uvrštenim obradama – hit T. Proeskog Vo kosi da ti spijam, pa dalmatinska Imala je lijepu rupicu na bradi Runjića i M. Popadića, (Zvali su me) Nevolja G. Karana – paze na ex-YU ravnotežu, od Vardara do fonetskih detalja. Uostalom, s takvom muzikalnošću nije im teško da bar za pevanje ‘osvajaju’ jezike, otud latino-bonusi od kojih Je Suis Folle De Toi gitarski proštepa Stoc. Rosenberg. No glavni aduti opet su pesme koje pišu Frajle: nimalo šaljive Menjam dane, Tajna, Zašto ljubav mora da se krije, Moli me, moli i naravno Luda za tobom. Aranžmane i produkciju nepogrešivo vodi V. Aralica, ponegde (iz Zagreba) Ante Gelo, a koautorski su se upleli i Robert Pešut-Manjifiko iz Slovenije i veteran(ka) Alka Vuica iz Hrvatske… A taj opojni koktel devojačkih vokala, zanosnih melodija, tango-trzaja i zaraznog svinga, humora i čežnje u popularnoj muzici zove se Sestre Endrjuz.
Na ovu besparicu, uz ulaznice po 1600–2000 d. Sava centar punio se nešto sporije, ali ipak napunio, a deca su prva poplavila parter pred pozornicom. Vrsne zabavljačice u punom naponu, bez problema su podigle raspoloženje i briljirale izvođenjem sopstvenih materijala, prošaranih ponekim domaćim standardom. Naglašenije ritmična Meni trebaš ti (Runjić za O’Dragojevića) bila je prvi vrhunac – Frajle mogu da otpevaju i ugovor za Beograd na vodi (samo da je dostupan), a mi bismo jedva čekali da im se pridružimo u refrenu. S pouzdanom, znalačkom pratnjom 6 Frajlera pod vođstvom pijaniste Filipa Gjuda, Nevena Buča i Marija Mirković još su bolje s akustičnim gitarama, ženski bećarac balaševićevsku potvrdu dobio je u Devojci sa čardaš nogama, a dinamika ne bi opadala ni bez gostiju. No, pojavile su se Tijana Dapčević za Negativ, pa A. Vuica a la F. Ka(h)lo, i Goran od-panka-do-klape Karan.
Frajle su pričale manje, ali više uglas no obično, izostali su duhoviti pasaži a bogami i raniji trenuci duhovnosti. U najboljim godinama, na ivici su da skliznu u ispraznu, podilazeću estradu upravo jer insistiraju da sve pokažu odjednom (varijacije na svim jezicima kojima barataju, solo-sevdah tačka Nataše Mihajlović…), gubeći šmek one osetljive ravnoteže Sex i grad bez cinizma, s romantikom. Ovakav pristup iz-sve-snage-na-sve-načine možda bi funkcionisao u pakovanju kabarea/mjuzikla sa ‘stajaćim’ serijskim angažmanom gde se samo publika smenjuje iz večeri u veče, no tako nešto još uvek nije održivo na Balkanu.
Stoga, vratimo se koncertu – koji je bio potpuni trijumf ženskog principa, žilavog i optimističnog. Pojava mlade košarkašice Nataše Kovačević, hodajuće lekcije borbenosti i preživljavanja, za deset sekundi zbrisala je sve specijalne goste. Teško je smisliti bolji razlog i priliku nego što su Frajle s njom napravile basket-petorku na terenu, i deo prihoda od ulaznica daju za Natašinu fondaciju. Erupciju oduševljenja pred kraj je izazvala i izvrsna obrada izvorne Kazuj krčmo džerimo (niko ne pomenu nedavno otišlu Usniju Redžepovu) za koju su Frajle poustajale. S bisevima, dva i po sata uživanja i malo brige.
U prestonici kulture Zrenjaninu, na izložbi o arhitekti Dragiši Brašovanu, dominira maketa Dunavske banovine koju je za 2,4 miliona dinara uradio studio koji je autor i makete za Ekspo, a koji se jedini javio na raspisani tender
U porti Petrove crkve u Novom Pazaru zida se objekat „kako bi se raško-prizrenskom vladiki ispunio hir da stoluje ovde, jer se izgleda kosovskog sedišta odrekao“, napisala je Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji
Od početka godine Vlada Srbije prosledila je Narodnoj Skupštini na usvajanje osam predloga za dobijanje statusa kulturnog dobra. Sve ih je predložilo Ministarstvo kulture, na čiji su predlog Vlada i Skupština ranije ukinule status kulturnog dobra Generalštabu
Dragan Jeličić, selektor Festa kaže da je program ovog festivala koji će biti u oktobru završen, dok će četiri filma tokom dvodnevnog Fest intra u februaru biti najava tog tek 53. a ne 55. Festa kao što bi trebalo da bude, da nije bilo „nedopustive pauze“ od dve i po godine
O istoj temi, o problemima savremene kinematografije, država je organizovala skup na Zlatiboru, a struka u Beogradu. Jasno je zašto nisu mogli zajedno
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
