Izgleda da u pop kulturi svaka generacija mora imati svoje žrtve vazdušnih nesreća koje su se mogle izbeći. Najnoviji u nizu heroja koji su pali na zemlju jeste Oliver Tree Nickel, američka alternativna pop zvezda. No, njegovo stradanje u padu helikoptera u Rio de Žaneiru u Brazilu ima elemente retke bizarnosti, tačno onakve kakva mu je bila i karijera.
Sa Oliverom je potpisnik dva puta bio u prilici da provede neke čudne i lepe trenutke – prvi put kad je Oliver u jesen 2022. rasprodao salu “Amerikana” Doma omladine Beograda, drugi put kad je uz ovacije nastupio na Main Stageu Exita 2024. Oba puta se dešavalo nešto neobično, čega smo svi bili svesni – oko Olivera je postojala aura, svojevrsni magnetizam koji je uvlačio ljude u njegov otkačeni svet.
Satirični univerzum Olivera Treeja bio je produžetak razornog TV humora “Beavisa & Buttheada” i “South Parka” muzičkim sredstvima. Uživo je razbijao sve pop klišee. Evo primera: nastup u Beogradu proglasio je završenim posle samo dve numere i potom objavio da je sve ostalo – bis (predstava je ipak potrajala normalnih sat i po). Članovi benda su nastupali u dresovima koji su ličili na dresove hokejaške reprezentacije Sovjetskog Saveza. Za vreme koncerta inscenirao je svađu na sceni i potom tuču sa svojom grupom. Šou je završen stvarnim izbijanjem pola zuba Oliveru, koga je udario scenski rekvizit bačen iz publike. Granica između realnosti i performansa kod njega nije postojala. Tako je voleo.
Rođen 1993. u Santa Kruzu u Kaliforniji – manjem obalskom gradu, danas poznatom po turizmu – Oliver je došao iz porodice putujućih cirkuskih umetnika. Od malih nogu bio je okružen instrumentima i brzo je pokazao muzički talenat i potencijal vunderkinda – navodno je prvi album komponovao sa šest godina. No, kako je sam kasnije govorio, zbog smrti bliskog rođaka udaljio se od familije i škole, te krenuo uličarskom stranputicom, na ivici sitnog kriminala i beskućništva. Srećom, na vreme se trgao i posvetio studiranju produkcije i snimanja muzike, što mu je obezbedilo ozbiljan zanat koji je kasnije obilato koristio u unapređenju svoje karijere do–it–yourself sredstvima. Često je radio sa minimalnim budžetom, ali je uvek uspevao da postigne maksimalan efekat.
Glavna kreacija mu je bila pop ličnost pod imenom Oliver Tree. Život je bio njegov šou-program, bez obzira na to da li se radilo o non-stop pojavljivanjima na društvenim mrežama, u spotovima ili na koncertima. U docnijim intervjuima uvek je napominjao kako je tinejdžersko iskustvo izopštenosti iz društva inspirisalo stvaranje antisocijalnog “turbo” lika koji kao da je izašao iz crtanog filma, te da “svesno koristi predimenzioniranu vizuelnu estetiku kao štit, jer je lično ranjiv”. Namerno je izabrao da bude lakrdijaš koji je savršeno razumeo pop kulturu.
Prvi veliki ugovor potpisao je za Atlantic Records 2017, pošto je njegova numera “When I’m Down” postala viralna na internetu. Debi album programskog naslova “Ugly Is Beautiful”, izdao je jula 2020, zabeleživši nekoliko hitova (“Alien Boy”, “Hurt”, “Miracle Man” i “Let Me Down”). Mada utemeljen u hip-hopu i elektronici, Oliver Tree je već tada pokazao da su njegovi koreni u alternativno-kulturnom pogledu na svet – na meti su mu bili svi stereotipi, a žanrove naprosto nije priznavao: u njegovoj estetici sve je moglo da se iskombinuje sa svačim. Na taj način, sa osvežavajućom dozom anarhične genijalnosti i neobuzdane nepredvidljivosti, beskompromisno je rušio kulise pop kulture i ismevao društvenu mimikriju svake vrste. Zbog toga je odmah bio viđen kao miljenik klinaca generacije Z i mlađih, kojima je i tako bilo dosta kalkulatorskog sveta odraslih, a svoje su heroje sami pronalazili na društvenim mrežama. Upravo tim putem Oliver Tree je postao globalna underground zvezda.
Singlovi “Life Goes On” (2021) i “Miss You” (2022) učinili su ga svetski poznatim. Usledili su albumi Cowboy Tears (2022), Alone in a Crowd (2023) i konačno Love You Madly, Hate You Badly (2026), svaki kao nova epizoda u seriji o Oliveru. Beograd se vizuelno savršeno uklapao u njegov hipertreš stil, pa je tokom karijere u tom gradu snimio čak tri spota, a znao je da ih namerno beleži i na drugim nesvakidašnjim lokacijama širom planete. Često se činilo da je Oliver Tree sveprisutan, kao živi instragram story.
Upravo je zato, promovišući novi album, krenuo na do sad najambiciozniju turneju, tokom koje je bilo planirano da obiđe svih sedam kontinenata i svira u 70 gradova u 30 zemalja – sa ekrana bi izašao u svačiji komšiluk. Verovatno je njegova mladalačka ljubav prema ekstremnim sportovima doprinela osećaju da je neuništiv, te je u video-spotovima često padao sa velike visine i ostajao nepovređen. Nažalost, 14. juna u Rio de Žaneiru ispostavilo se da performans i život ipak nisu jedno te isto. U sudaru dva helikoptera, do koga je došlo ljudskom greškom, poginuo je na spektakularan način sa još pet osoba: letilica je pala na parking prodavca električnih automobila i eksplodirala izazvavši užasan požar.
Odmah posle ovog događaja, počele su da kolaju glasine da je Oliver Tree odglumio sopstvenu smrt – delovalo je uverljivo u prvi mah – ali je autopsija izgorelih ostataka nažalost pokazala da je, ovog puta, sve bilo stvarno. Biće sahranjen u rodnom gradu 25. jula uz livestream, a poslednja želja mu je bila da ništa od svojih prihoda ne prepusti porodici, nego da za sobom ostavi novčani fond za pomoć mladim talentima.
Oni koji su ga upoznali, svesni su da je Oliver Tree bio draga i zarazno pozitivna osoba, neisfolirana i direktna, uz ponašanje koje je pomalo van očekivanog, ali nikad zlonamerno. Štaviše, bilo je jasno da pred sobom imamo preosetljivog čoveka koji neku vrstu uspešne kompenzacije za svoje nedostatke pronalazi u stalnom dramatizovanju egzistencije. Umeo je da nasmeje svakog, smejući se najviše sebi. I zato je njegov prerani odlazak tako prokleto tužan.
Čoveku koji je nesrećnim spletom okolnosti ostavio svoj zub u Beogradu, možda ponešto dugujemo.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
