Izdavačka kuća Laguna predstavila se na Sajmu 18. put sa svojom celokupnom produkcijom koja je nastajala u prethodne dve decenije. Oko 3000 naslova bilo je na raspolaganju čitaocima. Od tog broja, samo od oktobra 2014. do danas objavljeno je 354 novih naslova, a ukupno 552 knjige sa ponovljenim izdanjima, među kojima su dela klasika srpske i svetske književnosti, ali i najvažnijih savremenih pisaca.
Tokom osam sajamskih dana na štandu Lagune uvek je bilo užurbano, ali gužva nije bila ometajući faktor. Čak 36 vodećih srpskih i regionalnih pisaca potpisivalo je svoje knjige. Filip David, Svetislav Basara, Dragan Velikić, Vladimir Kecmanović, Vedrana Rudan, Miljenko Jergović, Dejan Stojiljković, Ljubivoje Ršumović, Uroš Petrović i mnogi drugi upoznavali su lično svoje čitaoce i stvarali priče za neke buduće generacije.
Miljenko Jergović je istakao da je koncepcija Beogradskog sajma knjiga dobitna kombinacija. „Ja svake godine strepim od kad je kriza počela da će se Sajam pokazati kao propast i da ću se razočaran i očajan vratiti kući, ali eto, to nikako da se dogodi. Zapravo, Sajam je odličan. I ja na ovom Sajmu volim sve i ne smeta mi ništa od onog što mnogim ljudima smeta, to da je Sajam jedna velika knjižara, jedan veliki vašar. Sajam i treba da bude vašar. Veoma je lijepo vidjeti toliko novih knjiga, a onda i toliko ljudi koji se okreću i vrve između tih knjiga. Meni je Sajam super.“ Na to se Svetislav Basara nadovezao: „Malo mi je smešno – pre 20, 30 godina pronela se vest da se književnosti bliži kraj. Sve ostalo je propalo, a književnost i dalje traje. I to je dobro.“
Vedrana Rudan je na ovogodišnjem Sajmu knjiga predstavljala svoju knjigu Zašto psujem. „Ovo je vjerojatno jedini Sajam u svijetu gdje ljudi u ovolikoj mjeri kupuju knjige i to je piscu najljepše što mu se može dogoditi. I pritom ne mislim na kupovanje mojih knjiga, nego na kupovanje knjige uopće. U cijelom svijetu postoji teorija kako knjiga umire, a Beogradski sajam je živi svjedok da se knjiga opet rađa iz pepela.“
Ministar Selaković je najavio obnovu zgrade Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu uništene u bombardovanju 6. aprila 1941. Tragovi o njoj, govore da je bila izuzetna
Sindikat glumaca Narodnog pozorišta u Beogradu podneo je TOK-u krivičnu prijavu protiv ministra kulture Nikole Selakovića, predsednika Upravnog odbora Dragoslava Bokana i v. d. upravnika Dragoljuba Bajića. Razlog: štetno delovanje po kolektiv
Krajem februara Ministarstvo kulture je objavilo 11 konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi, uz nekoliko nejasnoća. Na primer, kad će biti završeni svi prošlogodišnji
Filmski centar Srbije je odlučio da ne raspisuje konkurse, zato što filmovi kojima je dao 13 miliona evra još nisu završeni. Ovom odlukom, FCS gubi svoju misiju i razlog zašto postoji
Nagradu „Pavle Vasić“ dobila je Una Popović za tekst u monografiji „Goranka Matić“
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
