Smatra se da Šabac ima najlepšu i najuređeniju gradsku biblioteku u Srbiji
Nećemo o istoriji, osnovno piše na zaista odlično opremljenom sajtu Biblioteke šabačke. Pomenimo samo kao ilustraciju tradicije čitanja u ovom gradu, da je Čitalište u Šapcu otvoreno 1847. godine i da je odmah imalo 200 članova.
Danas se Biblioteka šabačka nalazi u jednoj od najlepših i najvrednijih arhitektonskih uspomena ovog grada, u Vladičanskom dvoru, i u jednoj od najprostranijih ulica Šapca, Masarikovoj, naspram Muzeja Šapca i Šabačke gimnazije. Prošle godine je otvoren Aneks, prvi namenski prostor u istoriji Biblioteke i kulturnog života grada, kao nastavak Vladičanskog dvora, spoj starog i novog.
„Ovim Aneksom možemo da pariramo evropskim bibliotekama“, kaže Kristina Aleksić, saradnik za programe kulture i pedagoški rad sa mladima, i pokazuje nam Aneks: Odeljenje za decu sa čitaonicom i radionicom, Odeljenje periodike i Zavičajno odeljenje sa zajedničkom čitaonicom, i višenamenska Dvorana Vinaver. Odeljenje za decu je prostor pozitivne i kreativne atmosfere pun knjiga primamljivih korica za svaki uzrast, poređane su na policama lepih boja tako da mogu da ih dohvate i oni najmanji. U čitaonici su dobrodošli i roditelji sa decom, da im pomognu oko domaćeg zadatka ili nečeg drugog. Kristina Aleksić naglašava da imaju i deo za bebe u okviru projekta „Rođeni za čitanje“ namenjen deci od rođenja do treće godine. „Svako dete na rođenju dobije paketić naše Biblioteke. Cilj nam je da ih od najranijih dana upoznamo sa knjigama pomoću igračaka-knjiga, tu su strunjače za njih, dečja muzika, sve u jarkim ali mirnim bojama. Dok se deca igraju sa knjigama, roditelji mogu da dobiju savet pedijatra.“ Projekat namenjen deci i mladima „Biblišina ringeraja“ je igra koju mališani uz pomoć lutki, malih sovica Bibliše (Biblioteka šabačka) i njegove najbolje drugarice Bibline igraju sa junacima iz bajki i iz koje nastaje drugarstvo zasnovano na čitanju. Kristina Aleksić kaže da su „već na početku ovog projekta deca smislila da noću, kad u biblioteci nikog nema, sovice čitaju sve ove knjige, a da se danju sakriju iza njih. Mi smo zato smislili igru da ih deca traže po policama, i kako bi, dok ih traže, naišli i na knjigu koja ih interesuje.“ Po rezultatima sprovedenog istraživanja, ovaj projekat je rezultirao većom čitanošću među decom.
Biblioteka šabačka je jedina u Srbiji sa sajtom za mlade. Zove se „Knjigožder“, a u podnaslovu piše „Jedino preterivanje koje se isplati.“ Roditelji su u početku negodovali, tvrdili da mladima treba ponuditi nešto drugo a ne internet zbog koga po ceo dan sede za računarom, ali „ako već ne možemo da pobedimo računare, hajde da zloupotrebimo vreme koje mu mladi posvećuju pa da im ponudimo naš sajt“, objašnjava Kristina Aleksić. „Sad pravimo odeljenje za tinejdžere, sami sve radimo. Novac u ovoj ustanovi nikad nije bio izgovor. Kako mogu da ne uradim nešto zbog čega će mi biti bolje? Kako mogu da prođem pored paučine a da je ne obrišem?“
Kako nabavljaju knjige, kako ih biraju? „Naravno da postoji interes za knjige koje su manje kvalitetne. Naša politika je u tom slučaju jednostavna: nećemo kupiti 50 primeraka nekog popularnog naslova već samo pet, a za ostatak novca ćemo kupiti kvalitetne naslove i pokušati da ih nametnemo korisnicima. Mi smo javni servis i moramo da imamo sve knjige koje naši čitaoci traže, ali tu knjigu nećemo predstaviti na književnoj večeri. Mi imamo pravo i treba da vodimo računa šta nudimo ljudima“, objašnjava Kristina Aleksić.
Manjak prostora u Odeljenju za odrasle rešen je kako nije ni u jednoj biblioteci: police sa knjigama su, osim duž zidova kako je uobičajeno, postavljene i kao stubovi unutar prostora. Pored prozora odakle se vide magnolije u dvorištu, postavljena je udobna fotelja – kutak za čitanje, a u njemu fioka za pitanja i želje. „Sad pred praznike, na primer, najviše pitanja dobijamo o ishrani, pa mi u kutak postavimo knjige iz te oblasti u kojima se može naći odgovor na traženo pitanje“, objašnjava Kristina Aleksić.
U holu Biblioteke je galerija. Najnovija izložba posvećena je sećanju na oslobođenje Srbije 1918. godine i sećanju na solidarnost srpskih i francuskih vojnika i civila u Prvom svetskom ratu. Izložbu je otvorio ambasador Francuske u Srbiji Frederiko Mondoloni.
Otkazana je i treća predstava očekivana na Bitefu. Selektor ovog festivala Spasoje Ž. Milovanović kaže da sudbina Bitefa ne sme da zavisi od toga ko je trenutno na vlasti. A priča i o pritiscima domaće javnosti na inostrane umetnike da ne dođu na Bitef
„Duplikat“, jedan od četrdesetak filmova „Apollon“ produkcije Željka Mitrovića dokazuje da kinematografija nije fabrika u kojoj je najvažnije koliko je komada izašlo sa trake
Glumci Drame Narodnog pozorišta osudili su postupak uprave svoje kuće da sa Instagrama povuče vest o Zlatnoj areni koju je dobio glumac Vučić Perović na Filmskom festivalu u Puli
Prikazivanje mađarskog filma „Kao kod kuće“, psihološkog trilera sa snažnim elementima horora, u takmičarskom programu Palića je još jedan zanimljiv izbor selektora i svojevrstan otklon od dosadašnje festivalske prakse
Od knjiga edicije „Reč i misao“ koja odavno ne postoji, nastala je velika apstraktna slika u crvenoj boji njenih korica, brišući granicu između umetnosti i umetničkog dela. Izložbom na kojoj je postavljena ova slika Irene Lagator Pejović, otvoren je likovni program Budvanskog leta
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
