Foto: Kultura u blokadi
Kulturni centar Beograda je deo istog sistema, institucija kojoj su potrebne promene kako bi bolje obavljala svoju javnu funkciju, kaže inicijativa Kultura u blokadi koja je pre nedelju dana blokirala KCB, i najavljuje oslobađanje i drugih kulturnih institucija
Neformalna inicijativa „Kultura u blokadi“ saopštenjem u utorak odgovorila je na pitanje „Zašto baš KCB a ne…“. Kažu da je to pitanje koje joj se najčešće postavlja od kako je 18. februara blokirala Kulturni centar Beograda, jednu od malobrojnih gradskih ustanova koja nije pod stranačkim uticajem.
“Činjenica je da kulturni centri i nekadašnji domovi kulture služe za stranačko zapošljavanje i izvlačenje para iz budžeta, uz netransparentno donošenje odluka.
Kulturni centar Beograda kao javna institucija nije izuzet iz ovih procesa, on je deo istog sistema. To je samo jedna od institucija kojoj su potrebne promene kako bi bolje obavljala svoju javnu funkciju.
KCB je važan gradski centar i krovna institucija za savremenu kulturnu scenu u Beogradu i upravo na tom mestu smo započeli proces koji treba da vodi ka demokratizaciji kulture.” smatra Kultura u blokadi.
Kažu da je “Kulturni centar Beograda prva oslobođena institucija u javnom sektoru kulture” i najavljuju da se neće zaustaviti na tome.
“Težićemo da oslobodimo svaki prostor namenjen kulturi u svim delovima Srbije. Sva vlast plenumima !” poručuje Kultura u blokadi. Naglašavaju da je većina javnih institucija kulture primorana da svoje delovanje i programe podredi imperativu tržišne logike i profita, a da su u svemu tome najveći gubitnici umetnici, radnici u kulturi.
„Činjenica je da kulturni centri i nekadašnji domovi kulture služe za stranačko zapošljavanje i izvlačenje para iz budžeta, uz netransparentno donošenje odluka.“
Kažu da znaju “da se pojedinci trude i prinuđeni su da se snalaze kako bi realizovali programe i umetnicima obezbedili minimum dostojanstva“, ali i da „deo zaposlenih, posebno na rukovodećim pozicijama, koristi svoju moć zarad ličnog interesa“.
Zato, zaključuju, „ovaj sistem nije dobar, rad institucije ne sme da zavisi od morala pojedinaca. Okretanje glave od suštine problema dok ’samo radimo svoj posao’, nije opcija ako želimo promene.“
Predlažu „udruživanje i zajednički rad na kreiranju sistema u kome će svi odlučivati kroz principe direktne demokratije”, ističe se u saopštenju.
Trospratna podzemna garaža u Skerlićevoj ulici je na 10 metara od depoa Narodne biblioteke Srbije, upozorava Plenum ove ustanove i pokušava da peticijom spase celokupno pisano blago Srbije
Goran Vasić v.d. direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture poslao je bez znanja zaposlenih Predlog o ukidanju statusa spomenika kulture za kompleks Generalštaba, tvrde oni, i zato traže od onih koji su ga i postavili na to mesto, od Vlade Srbije, da ga smene
Gradonačelnik Zrenjanina je poništio konkurs za sufiansiranje projekata tokom godine Prestonice kulture. Šta to u stvari znači?
Izložba „Partibrejkers – biti samo svoj“,povodom 40 godina od izdavanja prvog albuma ovog čuvenog benda, priča o Canetu, Antonu, Ljubi i Manzaneri koji su definisali rokenrol u jugoslovenskm krajevima
Laž je moćan alat, s njom možete da postignete sve. Ali i istina je moćna. Ako želite da prihvatite istinu, onda to ne možete da uradite parcijalno, morate odlučiti da li želite da znate i prihvatite kompletnu istinu i živite u skladu s njom, ili morate da istrajavate u lažima koje mogu bolje da vas utješe. Crvena ili plava pilula
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Vučić i Šešelj: Gde ja stadoh, ti produži
Povratak radikalskog nasilja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
