Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrović nije otvoren ni sad, povodom 110 godina od slikarkine smrti, kao što nije ni 2023, povodom 150 godina od njenog rođenja
Pre 110 godina, 3. aprila, kao ratna bolničarka Valjevske bolnice preminula je od pegavog tifusa Nadežda Petrović, velika slikarka koja je u srpsku umetnost uvela modernizam.
Decembra prošle godine završeni su radovi na rekonstrukciji Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića, a ministar Nikola Selaković je tim povodom objavio da će za publiku biti otvorena u februaru.
Sad je april, a u Narodnom muzeju, koji baštini Spomen-kuću brata i sestre Petrović, kažu da su radovi u završnoj fazi, ali da ne znaju kada će publika moći da vidi postavku zaostavštine velike slikarke i velikog pesnika.
To je drugi jubilej Nadežde Petrović koji nije bio dovoljno veliki povod za konačno otvaranje njenog legata.
Prvi je bio novembra 2023. godine – 150. godina od rođenja Nadežde Petrović. Umesto da bude završena i otvorena, tada je tek počela obnova slikarkine kuće. Tadašnja ministarka kulture Maja Gojković je govorila da je početak radova na jubilej simboličan gest. Javnost je govorila da je to bila posledica pritiska medija.
O kući Petrovića
Porodičnu kuću u Ljubomira Stojanovića 25 i svu svoju zaostavštinu, darovala je Narodnom muzeju Ljubica Luković, sestra Nadežde i Rastka kako bi se u njoj otvorio Spomen-muzej.
Da bi se stvorili uslovi za izlaganje, 1974. godine izvedeni su radovi prema projektu arhitekte Milana Pališaškog, a te godine je Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrović proglašen za spomenik kulture rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Naredne godine je, kao muzej u sastavu Narodnog muzeja u Beogradu, Spomen-muzej je otvoren za javnost.
Zbog višegodišnje neupotrebe bio je u izuzetno lošem stanju. Spoljašnji zidovi su otpadali, krovna konstrukcija i oluci su zarđali, bile su rupe na plafonu, sa zidova je otpadao malter, a u nekim delovima su bile vidljive cigle.
Zatim je kao nebezbedan, zatvoren i 37 godina je propadao. Sad je renoviran, ali je još uvek zatvoren.
Fond Spomen-muzeja čine izuzetna dela Nadežde i Rastka Petrovića – trideset Nadeždinih kapitalnih likovnih ostvarenja, sedam akvarela Rastka Petrovića, njegova biblioteka, gramofonske ploče i putopisni filmovi, važna rukopisna građa Ratka Petrovića, dela ključnih protagonista istorijskih avangardi poput Pikasa, Кislinga, Modiljanija, Ernsta i drugih, kao i inspirativni umetnički predmeti različitih namena, estetskih i upotrebnih vrednosti, uz etnološke predmete koji pripadaju kulturama afričkih i američkih naroda.
Svi eksponati iz ovog Spomen-muzeja čuvaju se u depou Narodnog muzeja.
Nišvil džez festival ostao je bez podrške Ministarstva kulture i neće dobiti finansijska sredstva od države, saopštio je direktor tog festivala Ivan Blagojević. Organizatori Nišvila su početkom godine podržali studentske proteste
Galerija Haos obeležila je 30 godina postojanja i isto toliko godina saradnje sa Francuskom, izložbom u Francuskom institutu
Zbirka eseja Gojka Božovića „Negde između epoha“ otkriva da je srpska moderna proza unazad sedamdeset godina nastajala upravo na društvenim i epohalnim granicama
Ukrali su nam vojsku, ukrali su nam emociju, rekao je Aleksandar Radić komentarišući najnoviju vojnu paradu u Beogradu, i setio se dokumentarnog filma „Parada“ Dušana Makavejeva iz vremena kad je svega toga bilo
Sa dve nagrade, za Vesnu Smiljanić Rangelov i Luku Tilingera, izdavačka kuća „Službeni glasnik“ pobednik je ovogodišnjeg izbora za nagradu „Neven“
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
