Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrović nije otvoren ni sad, povodom 110 godina od slikarkine smrti, kao što nije ni 2023, povodom 150 godina od njenog rođenja
Pre 110 godina, 3. aprila, kao ratna bolničarka Valjevske bolnice preminula je od pegavog tifusa Nadežda Petrović, velika slikarka koja je u srpsku umetnost uvela modernizam.
Decembra prošle godine završeni su radovi na rekonstrukciji Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića, a ministar Nikola Selaković je tim povodom objavio da će za publiku biti otvorena u februaru.
Sad je april, a u Narodnom muzeju, koji baštini Spomen-kuću brata i sestre Petrović, kažu da su radovi u završnoj fazi, ali da ne znaju kada će publika moći da vidi postavku zaostavštine velike slikarke i velikog pesnika.
To je drugi jubilej Nadežde Petrović koji nije bio dovoljno veliki povod za konačno otvaranje njenog legata.
Prvi je bio novembra 2023. godine – 150. godina od rođenja Nadežde Petrović. Umesto da bude završena i otvorena, tada je tek počela obnova slikarkine kuće. Tadašnja ministarka kulture Maja Gojković je govorila da je početak radova na jubilej simboličan gest. Javnost je govorila da je to bila posledica pritiska medija.
O kući Petrovića
Porodičnu kuću u Ljubomira Stojanovića 25 i svu svoju zaostavštinu, darovala je Narodnom muzeju Ljubica Luković, sestra Nadežde i Rastka kako bi se u njoj otvorio Spomen-muzej.
Da bi se stvorili uslovi za izlaganje, 1974. godine izvedeni su radovi prema projektu arhitekte Milana Pališaškog, a te godine je Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrović proglašen za spomenik kulture rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Naredne godine je, kao muzej u sastavu Narodnog muzeja u Beogradu, Spomen-muzej je otvoren za javnost.
Zbog višegodišnje neupotrebe bio je u izuzetno lošem stanju. Spoljašnji zidovi su otpadali, krovna konstrukcija i oluci su zarđali, bile su rupe na plafonu, sa zidova je otpadao malter, a u nekim delovima su bile vidljive cigle.
Zatim je kao nebezbedan, zatvoren i 37 godina je propadao. Sad je renoviran, ali je još uvek zatvoren.
Fond Spomen-muzeja čine izuzetna dela Nadežde i Rastka Petrovića – trideset Nadeždinih kapitalnih likovnih ostvarenja, sedam akvarela Rastka Petrovića, njegova biblioteka, gramofonske ploče i putopisni filmovi, važna rukopisna građa Ratka Petrovića, dela ključnih protagonista istorijskih avangardi poput Pikasa, Кislinga, Modiljanija, Ernsta i drugih, kao i inspirativni umetnički predmeti različitih namena, estetskih i upotrebnih vrednosti, uz etnološke predmete koji pripadaju kulturama afričkih i američkih naroda.
Svi eksponati iz ovog Spomen-muzeja čuvaju se u depou Narodnog muzeja.
Srpska koprodukcija Nestanak Jozefa Mengelea je, umesto na Festu, postala deo programa FAF-a. Producent Miloš Đukelić ovaj film Kirila Serebrenikova opisuje kao univerzalnu priču o zločinu iz ubeđenja, koji pravdamo višim ciljem
U Užicu je u toku 20. književni festival „Na pola puta“ koji okuplja pisce jugoslovenskih prostora. Ni Ministarstvo kulture ni Grad ne učestvuju u njegovoj realizaciji
Zaposleni Narodnog pozorišta dobili su predlog repertoara za decembar, ali im njegov sadržaj nagoveštava da ni sledećeg meseca neće biti na svojoj sceni
Po Vladimiru Đukanoviću Đuki ključni razlog zašto ljudi ne idu u pozorište je politički i ideološki stav njihovih glumaca. Prema podacima RZS, ljudi idu u pozorište, čak i više nego pre
Bijeljina planira restauraciju zapuštene nemačke Evangelističke crkve, dajući tako primer drugima u regionu kako se štiti kulturna baština i ako pripada narodu koji više tu ne živi
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
