Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrović nije otvoren ni sad, povodom 110 godina od slikarkine smrti, kao što nije ni 2023, povodom 150 godina od njenog rođenja
Pre 110 godina, 3. aprila, kao ratna bolničarka Valjevske bolnice preminula je od pegavog tifusa Nadežda Petrović, velika slikarka koja je u srpsku umetnost uvela modernizam.
Decembra prošle godine završeni su radovi na rekonstrukciji Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića, a ministar Nikola Selaković je tim povodom objavio da će za publiku biti otvorena u februaru.
Sad je april, a u Narodnom muzeju, koji baštini Spomen-kuću brata i sestre Petrović, kažu da su radovi u završnoj fazi, ali da ne znaju kada će publika moći da vidi postavku zaostavštine velike slikarke i velikog pesnika.
To je drugi jubilej Nadežde Petrović koji nije bio dovoljno veliki povod za konačno otvaranje njenog legata.
Prvi je bio novembra 2023. godine – 150. godina od rođenja Nadežde Petrović. Umesto da bude završena i otvorena, tada je tek počela obnova slikarkine kuće. Tadašnja ministarka kulture Maja Gojković je govorila da je početak radova na jubilej simboličan gest. Javnost je govorila da je to bila posledica pritiska medija.
O kući Petrovića
Porodičnu kuću u Ljubomira Stojanovića 25 i svu svoju zaostavštinu, darovala je Narodnom muzeju Ljubica Luković, sestra Nadežde i Rastka kako bi se u njoj otvorio Spomen-muzej.
Unutrašnjost
Da bi se stvorili uslovi za izlaganje, 1974. godine izvedeni su radovi prema projektu arhitekte Milana Pališaškog, a te godine je Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrović proglašen za spomenik kulture rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Naredne godine je, kao muzej u sastavu Narodnog muzeja u Beogradu, Spomen-muzej je otvoren za javnost.
Zbog višegodišnje neupotrebe bio je u izuzetno lošem stanju. Spoljašnji zidovi su otpadali, krovna konstrukcija i oluci su zarđali, bile su rupe na plafonu, sa zidova je otpadao malter, a u nekim delovima su bile vidljive cigle.
Zatim je kao nebezbedan, zatvoren i 37 godina je propadao. Sad je renoviran, ali je još uvek zatvoren.
Fond Spomen-muzeja čine izuzetna dela Nadežde i Rastka Petrovića – trideset Nadeždinih kapitalnih likovnih ostvarenja, sedam akvarela Rastka Petrovića, njegova biblioteka, gramofonske ploče i putopisni filmovi, važna rukopisna građa Ratka Petrovića, dela ključnih protagonista istorijskih avangardi poput Pikasa, Кislinga, Modiljanija, Ernsta i drugih, kao i inspirativni umetnički predmeti različitih namena, estetskih i upotrebnih vrednosti, uz etnološke predmete koji pripadaju kulturama afričkih i američkih naroda.
Svi eksponati iz ovog Spomen-muzeja čuvaju se u depou Narodnog muzeja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Počelo je čišćenje Dvorane KCB-a koja je u petak neplanirano odblokirana. Jutrošnje „oslobađanje“ SKC-a bilo je namerno i pokazno: da narod vidi šta ga čeka
Ministarstvo kulture je u julu gotovo svakog dana doniralo novac jednom od gradova uključenih u projekat „Gradovi u fokusu“ s namerom da poseje kulturu van prestonice
Iako kraći za dva dana nego inače, ovogodišnji Festival evropskog filma na Paliću imaće 140 filmova, a počeće dodelom nagrade “Lifka” Svetozaru Cvetkoviću I Sergeju Loznici
Solistkinja Opere Ljubica Vraneš postala je direktorka umesto kolege Dragoljuba Bajića koji je avanzovao za v.d. upravnika Narodnog pozorišta. Krajem decembra odbila je da pruži ruku dirigentkinji zbog crvene rukavice
Umesto da se okome na obolele ćelije, odbrambene ćelije srpskog organizma su se okrenule protiv zdravih ćelija. Lek je počeo da kola krvotokom, ali je proces ozdravljenja dug i neizvestan
Mitropolit žički Justin otvoreno je stao na stranu studenata i upozorio vlast da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“. Šta je to trebalo arhijereju poznatom po tome da se kloni sukoba
Kao što je Šešelj početkom devedesetih potezao pištolj na tadašnje studente, tako Vučić na njihove pobunjene kćerke i sinove danas poteže svoje batinaše. Ista je to politika, samo prilagođena vremenu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
