Preporuka
Filmski nekrolog za sve naše roditelje
Idite u bioskop. Bez straha da je ovo još jedan težak domaći film. Jugo florida uspela je da vrati film običnim ljudima, usamljenima, onima čiji problemi nikako da dođu na red

Nije važno da li je knjiga ikad bila pozajmljena iz biblioteke, njen autor će dobiti nadoknadu na osnovu autorske tarife samo zato što je član OORP-a. Ovo je jedna od nelogičnosti odluke po kojoj biblioteke treba da plate OORP-u to što pozajmljuju knjige
Tribina „Stavljanje van snage – tarife ili biblioteke“ koja je u utorak održana na Sajmu knjiga, znatno je rasvetlila suštinu neverovatno velikog problema koji je nametnut javnim bibliotekama. Tribinu je organizovalo Bibliotekarsko društvo Srbije.
Reč je o spornoj zakonskoj regulativi koja će od 1. januara 2025. obavezivati biblioteke u Srbiji da za svako pozajmljeno delo plate 15 dinara na ime autorskih i prevodilačkih prava.
Bez posebnog budžeta
Ti propisi su usklađeni sa zakonodavstvom EU, oni omogućavaju autorima da ostvare svoja autorska prava, i to je sve u redu. Nije u redu što je zakonodavac, u nameri da pomogne autorima da ostvare svoje pravo, ugrozio biblioteke.
Jer, biblioteke neće dobiti poseban budžet za plaćanje te autorske tarife, niti imaju svoj budžet – novac od godišnje članarine koju naplaćuju od članova ne ostaje bibliotekama već ide lokalnoj samoupravi. Preostaje im jedino godišnji budžet koji dobijaju od osnivača, a koji im je potreban za kupovinu novih knjiga, organizaciju programa, izdavačku delatnost – za rad.
Članstvo
Autorskom tarifom bavi se Organizacija za ostvarivanje reprografskih prava u Srbiji (OORP) osnovana pri Zavodu za zaštiti intelektualne svojine. Član ove organizacije može da postane svako ko je u poslednjih pet godina objavio dve knjige od kojih je jedna prošla katalogizaciju.
U OORP će se slivati novac od svih pozajmljenih knjiga bez obzira da li su njihovi autori savremeni ili preminuli, domaći ili strani. Zakonski nije rešeno kome će OORP poslati autorsku tarifu za, recimo Šekspirova dela ili bilo kod drugog preminulog autora.
Kako je rečeno na pomenutoj tribini, radi se o 190.000 evra.
OORP će taj novac raspoređivati svim članovima svoje organizacije. Znači uopšte nije potrebno da je vašu knjigu neko pozajmio iz biblioteke, bitno je samo da ste član OORP-a. Takođe nije bitno ni da li ste napisali knjigu koja je dobila Nobelovu nagradu, ili ste objavili samizdat brošuru o na primer escajgu.
Peticija
Ako ne ispune svoju obavezu prema OORP, biblioteke će dobiti sudsku tužbu.
Bibliotekarsko društvo Srbije je pokrenulo peticiju kojom traži ukidanje ove tarife. Premijera Miloša Vučevića su već obavestili o ovom svom problemu mejlom a zatim i zatim su mu poslali i dopis poštom. Čekaće do kraja sledeće nedelje, pa će mu ponovo poslati dopis, potpise peticije, i pisma podrške inostranih organizacija.
Takođe, neki članovi tarife su u koliziji sa Zakonom o bibliotečkoj i informacionoj delatnosti, pa će tražiti proveru ustavnosti odluke po kojoj je doneta autorska tarifa. Takođe će ispitati i legitimitet organizacije koja utiče na njihov rad.
Idite u bioskop. Bez straha da je ovo još jedan težak domaći film. Jugo florida uspela je da vrati film običnim ljudima, usamljenima, onima čiji problemi nikako da dođu na red

Narodno pozorište je pozvalo publiku na svoje predstave od 7. decembra, ali nije obavestilo da li je zgrada ponovo bezbedna, da li su otklonjene sve opasnosti od požara zbog čega je bila zatvorena više od dva meseca

Završen je 18. „Mali Joakim“ iako se do skora činilo da ove godine neće biti održan. Srećnom kraju najviše su se radovala deca, publika Narodnog pozorišta u Leskovcu

U projektu “Arheologija sećanja” fotografišem kuće u jednom kraju Beograda, potom ih monohromatski obrađujem, zatim štampam na glinenim pločicama i kasnije preko toga intervenišem crtežom. Proces izgradnje jednog sveta traje dugo, a mi smo skloni da ga u trenutku srušimo i zamenimo. Ja mislim da ima nešto u tome, u tim kućama... Opstati stotine godina, kao tajna. U tom urbanističkom vrtlogu susreću se razni paradoksi gradnje, kao i nemar u ophođenju prema prirodi koja je ranije tu bila dominantna

Za razliku od svoje supruge, nije potpisao glasovitu Havel-Patočkinu “Povelju 77”, zamjerajući joj da nije dovoljno oštra prema komunističkom režimu, što ga je izoliralo od disidentskih kružoka. Istovremeno se i on sve više udaljavao od kolega po peru, smatrajući kako nema smisla gubiti vrijeme na “jalove” političke akcije, već svoje nezadovoljstvo treba jasno kritički artikulirati u knjigama i drugim publicističkim tekstovima, jer im je doseg i veći i širi
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve