Nije važno da li je knjiga ikad bila pozajmljena iz biblioteke, njen autor će dobiti nadoknadu na osnovu autorske tarife samo zato što je član OORP-a. Ovo je jedna od nelogičnosti odluke po kojoj biblioteke treba da plate OORP-u to što pozajmljuju knjige
Tribina „Stavljanje van snage – tarife ili biblioteke“ koja je u utorak održana na Sajmu knjiga, znatno je rasvetlila suštinu neverovatno velikog problema koji je nametnut javnim bibliotekama. Tribinu je organizovalo Bibliotekarsko društvo Srbije.
Reč je o spornoj zakonskoj regulativi koja će od 1. januara 2025. obavezivati biblioteke u Srbiji da za svako pozajmljeno delo plate 15 dinara na ime autorskih i prevodilačkih prava.
Bez posebnog budžeta
Ti propisi su usklađeni sa zakonodavstvom EU, oni omogućavaju autorima da ostvare svoja autorska prava, i to je sve u redu. Nije u redu što je zakonodavac, u nameri da pomogne autorima da ostvare svoje pravo, ugrozio biblioteke.
Jer, biblioteke neće dobiti poseban budžet za plaćanje te autorske tarife, niti imaju svoj budžet – novac od godišnje članarine koju naplaćuju od članova ne ostaje bibliotekama već ide lokalnoj samoupravi. Preostaje im jedino godišnji budžet koji dobijaju od osnivača, a koji im je potreban za kupovinu novih knjiga, organizaciju programa, izdavačku delatnost – za rad.
Članstvo
Autorskom tarifom bavi se Organizacija za ostvarivanje reprografskih prava u Srbiji (OORP) osnovana pri Zavodu za zaštiti intelektualne svojine. Član ove organizacije može da postane svako ko je u poslednjih pet godina objavio dve knjige od kojih je jedna prošla katalogizaciju.
U OORP će se slivati novac od svih pozajmljenih knjiga bez obzira da li su njihovi autori savremeni ili preminuli, domaći ili strani. Zakonski nije rešeno kome će OORP poslati autorsku tarifu za, recimo Šekspirova dela ili bilo kod drugog preminulog autora.
Kako je rečeno na pomenutoj tribini, radi se o 190.000 evra.
OORP će taj novac raspoređivati svim članovima svoje organizacije. Znači uopšte nije potrebno da je vašu knjigu neko pozajmio iz biblioteke, bitno je samo da ste član OORP-a. Takođe nije bitno ni da li ste napisali knjigu koja je dobila Nobelovu nagradu, ili ste objavili samizdat brošuru o na primer escajgu.
Peticija
Ako ne ispune svoju obavezu prema OORP, biblioteke će dobiti sudsku tužbu.
Bibliotekarsko društvo Srbije je pokrenulo peticiju kojom traži ukidanje ove tarife. Premijera Miloša Vučevića su već obavestili o ovom svom problemu mejlom a zatim i zatim su mu poslali i dopis poštom. Čekaće do kraja sledeće nedelje, pa će mu ponovo poslati dopis, potpise peticije, i pisma podrške inostranih organizacija.
Takođe, neki članovi tarife su u koliziji sa Zakonom o bibliotečkoj i informacionoj delatnosti, pa će tražiti proveru ustavnosti odluke po kojoj je doneta autorska tarifa. Takođe će ispitati i legitimitet organizacije koja utiče na njihov rad.
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinaru će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
