Nije važno da li je knjiga ikad bila pozajmljena iz biblioteke, njen autor će dobiti nadoknadu na osnovu autorske tarife samo zato što je član OORP-a. Ovo je jedna od nelogičnosti odluke po kojoj biblioteke treba da plate OORP-u to što pozajmljuju knjige
Tribina „Stavljanje van snage – tarife ili biblioteke“ koja je u utorak održana na Sajmu knjiga, znatno je rasvetlila suštinu neverovatno velikog problema koji je nametnut javnim bibliotekama. Tribinu je organizovalo Bibliotekarsko društvo Srbije.
Reč je o spornoj zakonskoj regulativi koja će od 1. januara 2025. obavezivati biblioteke u Srbiji da za svako pozajmljeno delo plate 15 dinara na ime autorskih i prevodilačkih prava.
Bez posebnog budžeta
Ti propisi su usklađeni sa zakonodavstvom EU, oni omogućavaju autorima da ostvare svoja autorska prava, i to je sve u redu. Nije u redu što je zakonodavac, u nameri da pomogne autorima da ostvare svoje pravo, ugrozio biblioteke.
Jer, biblioteke neće dobiti poseban budžet za plaćanje te autorske tarife, niti imaju svoj budžet – novac od godišnje članarine koju naplaćuju od članova ne ostaje bibliotekama već ide lokalnoj samoupravi. Preostaje im jedino godišnji budžet koji dobijaju od osnivača, a koji im je potreban za kupovinu novih knjiga, organizaciju programa, izdavačku delatnost – za rad.
Članstvo
Autorskom tarifom bavi se Organizacija za ostvarivanje reprografskih prava u Srbiji (OORP) osnovana pri Zavodu za zaštiti intelektualne svojine. Član ove organizacije može da postane svako ko je u poslednjih pet godina objavio dve knjige od kojih je jedna prošla katalogizaciju.
U OORP će se slivati novac od svih pozajmljenih knjiga bez obzira da li su njihovi autori savremeni ili preminuli, domaći ili strani. Zakonski nije rešeno kome će OORP poslati autorsku tarifu za, recimo Šekspirova dela ili bilo kod drugog preminulog autora.
Kako je rečeno na pomenutoj tribini, radi se o 190.000 evra.
OORP će taj novac raspoređivati svim članovima svoje organizacije. Znači uopšte nije potrebno da je vašu knjigu neko pozajmio iz biblioteke, bitno je samo da ste član OORP-a. Takođe nije bitno ni da li ste napisali knjigu koja je dobila Nobelovu nagradu, ili ste objavili samizdat brošuru o na primer escajgu.
Peticija
Ako ne ispune svoju obavezu prema OORP, biblioteke će dobiti sudsku tužbu.
Bibliotekarsko društvo Srbije je pokrenulo peticiju kojom traži ukidanje ove tarife. Premijera Miloša Vučevića su već obavestili o ovom svom problemu mejlom a zatim i zatim su mu poslali i dopis poštom. Čekaće do kraja sledeće nedelje, pa će mu ponovo poslati dopis, potpise peticije, i pisma podrške inostranih organizacija.
Takođe, neki članovi tarife su u koliziji sa Zakonom o bibliotečkoj i informacionoj delatnosti, pa će tražiti proveru ustavnosti odluke po kojoj je doneta autorska tarifa. Takođe će ispitati i legitimitet organizacije koja utiče na njihov rad.
Ne zna se da li će Narodno pozorište biti otvoreno u petak kao što je najavljeno. Do tad, Balet vežba u Sali na petom spratu, a dramske predstave gostuju na scenama drugih pozorišta i dobijaju velike ovacije
U najpoznatijem muzeju na svetu, Luvru, došlo je do pljačke, zbog čega je zatvoren, a policija sprovodi istragu
U toku je 57. Bemus, a o Bitefu i Festu se ćuti. U čemu je Bemusov recept? Predsednica Odbora Bemusa kaže da je festival dobio isti budžet kao i Fest i Bitef
Izložba kojom Muzej savremene umetnosti počinje obeležavanje 60 godina rada je ujedno i najava njegove stalne postavke koja, ni 8 godina od renoviranja zgrade, nije uspostavljena
Beogradske muzičke svečanosti počinju u svom uobilčajenom terminu italijanskom muzikom u izvođenju Beogradske filharmonije i mladog soliste Strahinje Mitrovića, pod dirigentskom palicom Karla Pontija
Svetislav Bule Goncić, koji podržava SNS i Vučića, solidarisao se sa zaposlenima Narodnog pozorišta koji traže smenu Dragoslava Bokana, uprave, i ministra kulture Nikole Selakovića
Od pouzdanog stabilokrate, Aleksandar Vučić je postao najveća pretnja stabilnosti u vlastitoj zemlji i time, čitavom regionu. Sada mu je to i Ursula rekla
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja I: Srbija–SAD
Pet znakova neuzvraćene Trampove ljubavi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
