Kraj je novi početak

Ako stvari posmatramo samo kroz brojke, Marvelov filmski univerzum je obeležio prethodnu bioskopsku deceniju. Franšiza Marvelovih filmova obuhvata 22 ostvarenja u 11 godina. Prosečni budžet svakog od njih iznosi oko 200 miliona dolara. Nijedan nije zaradio manje od 250 miliona dolara, a konačni bilans većine kreće se oko margine od milijardu dolara. Drugim rečima, Marvel je za nešto više od deset godina uložio 4,5 milijarde dolara u izradu filmova, a samo od prodaje ulaznica zaradio je petostruko više novca. Ako na taj iznos dodamo i prihod od brendirane robe, dolazimo do vrtoglavih brojeva zbog kojih je Marvelova franšiza najdragoceniji deo kompanije Dizni.

Najviše zasluga za ovaj uspeh svakako pripada producentu Kevinu Fidžu, predsedniku studija Marvel. On je prvi osmislio konture Marvelovog filmskog univerzuma kao niz samostalnih filmova o superjunacima iz stripova, koji će se s vremenom ukrštati, međusobno gostovati, i na kraju okupiti u grandioznim krosoverima pod nazivom Osvetnici (Avengers).

za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

Prvi film u franšizi je nastao 2008. godine. Reč je o i danas izvanrednom Ajronmenu sa Robertom Daunijem Juniorom u naslovnoj ulozi. Drugi je Neverovatni Hulk iz iste godine, da bi usledili Ajronmen 2 (2010), Tor (2011) i Kapetan Amerika: Prvi Osvetnik iz iste godine. Osvetnici iz 2012. godine, u režiji Džosa Vidona, okupili su Ajronmena, Tora (Kris Hemsvort), Kapetana Ameriku (Kris Evans), Crnu udovicu (Skarlet Johansen), Oko sokolovo (Džeremi Rener) i Hulka (Mark Rafalo) u jedinstveni tim pod patronatom Nika Fjurija (Semjuel L. Džekson). Ovako formirani Osvetnici uspeli su da odbrane Zemlju od vanzemaljske invazije i da zarade oko 1,5 milijardi dolara. Tako su postali treći najvredniji film svih vremena i prvi stripski i superherojski film koji je uspeo da dosegne ovu novčanu marginu.

Kevin Fidž i Marvel su pet godina ranije podigli sedmogodišnji kredit od 500 miliona dolara da bi pokrenuli projekat, a samo sa Osvetnicima uspeli su da višestruko povrate novac.

Opet gledano striktno kroz brojke, Osvetnici: Kraj igre je za desetak dana prikazivanja u bioskopima širom sveta premašio skoro sve Marvelove filmove po zaradi. Više od njega zaradili su samo još prošlogodišnji Osvetnici: Rat beskraja, ali nema bojazni da će i ovaj film biti svrgnut sa trona jer je gotovo sigurno da će do kraja maja Kraj igre postati jedan od najgledanijih filmova svih vremena. Šampion je i po budžetu – koštao je više od 400 miliona dolara, kao dva druga visokobudžetna Marvelova filma odjednom.

Kako se Marvelov filmski svet širio, tako je postajalo jasnije da će se sve brojniji kasting na kraju suočiti sa poludelim Titanom Tanosom, koji je planirao da izbriše 50 odsto svih bića u univerzumu zarad kosmičke ravnoteže. Izvorni kasting Osvetnika ostao je srž tima, u koji su s vremenom ušli i Doktor Strejndž (Benedikt Kamberbač), Soko (Entoni Meki), Crni panter (Čedvik Bozman), Spajdermen (Tom Holand) i drugi. Kompleksnost Marvelovog univerzuma je rasla, toliko da ovogodišnje Osvetnike: Kraj igre teško da može da prati neko ko nije pogledao makar većinu od dosadašnja 22 filma.

Godinama unazad se znalo da će ovaj film biti završnica jedne epohe za Marvelov filmski univerzum, ali i kraj puta za nekolicinu junaka sa kojima je sve počelo – Ajronmena, Tora i Kapetana Amerike. Ne zbog pada popularnosti, već zbog činjenice da su ugovori glumcima isticali, pa se Robert Dauni Junior, Kris Hemsvort i Kris Evans neće vraćati ulogama koje su ih proslavile u poslednjoj deceniji. Čelnici Marvela su svesni da glumci mogu da postanu veći od serijala, ali radije će rizikovati sa novom serijom likova nego da im to dopuste. Već se naslućuju obrisi nove postavke, kojom dominira agresivno guranje u prvi plan premoćne Kapetanke Marvel (Bri Larson) kao nove feminističke ikone i pandana Kapetanu Americi. Tu je i mlađahni Spajdermen, koji tek što je ponovo prešao u ruke Diznija i Marvela nedavnom kupovinom Foksa. Ni Doktor Strejndž, Antmen i Soko izgleda ne planiraju da napuste udoban i unosan angažman u Marvelu. A kako su prava na Fantastičnu četvorku i Iks-mene takođe ponovo prešla u Marvel, jasno je da će se plejada likova samo uvećavati i da postoji dosta kandidata koji mogu da popune vakuum nastao odlaskom tri omiljena lika.

Osvetnici: Kraj igre jesu svojevrstan epilog desetogodišnjem planu Marvelovog univerzuma, ali postavljaju i seting za nešto novo i, nadajmo se, dobro kao što je bilo i sve do sada. Šta će to tačno biti i kakav će veliki događaj Marvelovci graditi u predstojećim godinama, zasad, niko ne zna.

Suštinski, Kraj igre ne nudi ništa posebno, osim izvanredne količine specijalnih efekata, puna tri sata zabave i nešto suza na kraju, mada Kraj igre nije sladunjav i patetičan kao što ovakvi epilozi mogu biti. Priča je dobra i kvalitetna, koliko je to god moguće u filmskom univerzumu kostimiranih superjunaka. Dakle, ko ima senzibilitet za ovaj žanr i može da zažmuri na brojne nelogičnosti u radnji, provešće izvanredna tri sata u bioskopu, a to podrazumeva verovatno svakoga ko je uživao makar u nekom od ranijih filmova.

Marvel je u prethodnoj deceniji učinio malo više od zgrtanja milijardi dolara i razvijanja sve grandioznijih projekata. Otvorio je Pandorinu kutiju i usahloj holivudskoj sceni pokazao da su stripovi neiscrpan izvor inspiracije. Svedoci smo kako mnogi pokušavaju da emuliraju Marvelov uspeh, a u tome najviše prednjači konkurentski DC, odnosno kuća Vorner braders. Doduše, to čine krajnje neuspelo, i krivica je većinom na brzopletosti kojom pristupaju projektu. Dok je Marvel uposlio glumce koji su zahvaljujući tom angažmanu postali ikone, DC je uposlio već formirane zvezde – Bena Afleka kao Betmena, Džejsona Momoa kao Akvamena, Gal Gado kao Čudesnu ženu… A zatim su pod režiserskom palicom Zeka Snajdera pokušali da preskoče nekoliko stepenica i bace se odmah na grandiozne krosovere Betmen protiv Supermena i Liga pravde. I publika ih je kaznila skoro nemilosrdno koliko i kritika.

Epilog DC-jeve bioskopske epopeje je nešto drugačiji od Marvelovog. Zek Snajder je napustio projekte – ili je oteran, zavisi kako se posmatra. A čelnici DC-ja su odlučili da se detaljnije ugledaju na studio Marvel te su počeli da izbacuju na tržište filmove o pojedinačnim junacima poput Akvamena i Šazama. Tek će da se vidi da li je prekasno za drugu šansu, ali gubitak dela glavnog kastinga ne obećava – Henri Kavil je napustio ulogu Supermena, a Aflek se neće vraćati kao Betmen.

Nisu sve stripsko-filmske priče nadahnute Marvelom nesrećne kao DC-jeva. Kameron i Rodrigez su nedavno pokupili sjajne reakcije adaptacijom mange Alita: Borbeni anđeo. Ekranizacije Milarovih Kikesa i Kingsmena su akcione komedije, ali sjajno dočekane od strane fanova. Helboj je pak nakon dva izvanredna filma Giljerma del Tora naleteo na zid ovogodišnjom lošom adaptacijom Nila Maršala. A setimo se i neverovatnog vizuelnog spektakla Lika Besona Valerijan („Vreme“ 1387).

To su samo neki od primera očiglednog trenda da stripsko-filmski blokbasteri uzimaju primat u bioskopskom mejnstrimu. Vizuelna estetika devete umetnosti, kao i akumulirana scenaristička baština, postali su dragoceni resurs za filmske stvaraoce. Neki propovedaju da će taj balon pre ili kasnije pući i da će splasnuti interesovanje publike za filmovane stripove. Za sad je izvesno: Marvel je najbolje iskoristio talas popularnosti stripa, i biće zanimljivo videti šta spremaju u novoj fazi nakon što su Osvetnici: Kraj igre okončali jedno veliko poglavlje. Toliko toga ima da se ekranizuje, jer strip pruža nebrojeno dobrih priča.