„Kodovi vremena“ – Peti internacionalni bijenale mladih, Vršac 2002.

6. juli – 6. septembar 2002.

Pred kraj prošlog veka eshatološki mistici predviđali su razne događaje u najluđim noćima 2000, a zatim i 2001. godine. Na otvaranju Četvrtog jugoslovenskog bijenala mladih u Vršcu 1998. godine objavljen je broj 46486800, koji predstavlja broj sekundi do trenutka napada milenijumske bube. Ova pošast nas je zaobišla, ali smo dočekali da vršački Bijenale mladih prvi put postane internacionalna likovna manifestacija.

Centralna izložba ovogodišnjeg petog po redu Bijenala pod nazivom „Kodovi vremena“ i podnaslovom „Zauvek mladi“ otvorena je 6. jula u Centru za savremenu kulturu „Konkordija“ u Vršcu. Sve do 6. septembra izložba je postavljena i u staroj Pčelarskoj banci (nekada je ovaj prostor zauzimao bordel) i Štampariji „Sloboda“. Umetnički direktor izložbe Jovan Čekić i njegovi saradnici Nenad Radić, Ivan Jović i Svetlana Racanović, uz pomoć stručnih saradnika iz inostranstva, predstavili su radove 80 umetnika iz regiona srednje Evrope i Balkana.

Žiri koji su činili Lidija Merenik, predsednik, Slobodan Mijušković i Živko Grozdanić, odlučio je da podeli tri ravnopravne nagrade: Mileni Gordić za rad Nit, Eri Milivojeviću za Seks i rad i Jonu Germanu za Palimpsest. Dakle, jedna mlada umetnica, zatim umetnik iz grupe „zauvek mladih“ i jedan strani (rumunski) umetnik. Ovakvom odlukom žiri daje poseban akcent postavci Jovana Čekića, čija je koncepcija izložbe – montaža radova veoma mladih umetnika i onih koji su „zauvek mladi“.

Spajajući dva ogledala pomoću neonske sijalice, tako da se odrazi multiplikuju u beskonačnoj spirali, Milena Gordić beleži trenutak kada se vreme i prostor spajaju. Hoking, Ajnštajn i Adams uhvaćeni na jednom mestu. Zen. Instalacija Nit se umnogome nadovezuje na naziv „Kodovi vremena“, kojim se predstavljaju postupci kojima umetnici kodifikuju specifični istorijski moment.

Palimpsest (grč. palimpsestos): kodeks; pergament s koga je, u doba oskudice pergamentima, prvobitni tekst izbrisan, pa napisan novi; pomoću hemijskih reagencija često je moguće pročitati raniji tekst (Vujaklija). Palimpsest intervencije Jona Germana formiraju novi medij: manipulacija tekstom Brajeve azbuke, šifrirane fluorescentnim bojama, pod neonskim osvetljenjem. Igra s vremenom koje više nije zarobljeno u jednom mediju: igra otvaranja kulturoloških granica – u pogledu korišćenja Brajove azbuke, pa i šifriranih intervencija na tekstu.

U okviru jedne epizode serije South Park, na američkoj nacionalnoj televiziji junak najpopularnije policijske serije kaže reč „shit“. Od tog trenutka svima je dozvoljeno da je koriste, a pošto se ispostavi da je ona kletva, policajac time pokreće apokalipsu, koju u poslednjem trenutku zaustavljaju dečaci iz South Parka. Era Milivojević se u projektu Sex i rad bavi vokalnim egzibicijama autora serije Sex i grad. Kako su u ovoj seriji „dozvoljene“ i lascivnije reči, istrgnuvši ih iz konteksta, Milivojević, s jedne strane, istražuje ekscesni prag gledalaca, a s druge, banalizuje dramaturški koncept serije. U pomenutoj epizodi South Parka akteri kažu „shit“ 162 puta, čime formiraju dramaturški tok i postižu efekat koji ima i rad Ere Milivojevića.

Pored nagrada žirija, dodeljene su i nagrada časopisa „Beorama“, koju je dobila Maja Rakočević, zatim nagrada Studentskog kulturnog centra u Beogradu, koja je pripala Goranu Despotovskom i Stevanu Kojiću, dok je specijalna nagrada centra Konkordija, izložba s katalogom u Bukureštu, dodeljena Siniši Iliću. Preduzimljivi organizatori Bijenala sačinili su prateći program tokom ove manifestacije: simpozijumi, radionica performansa i Evro art Coctel. Opskurni CD-rom koji prati Bijenale daje samo pregled veb-strane pomenutog Bijenala, bez ikakvih podataka o umetnicima i postavlja pitanje njegove svrhe.