KCB: I dalje se ne zna kakav je plan inicijative Kultura u blokadi

Razgovor o situaciji u kojoj se zatekao Kulturni centar Beograda od kako je neformalna inicijativa Kultura u blokadi (KUB) zauzela bioskop Dvoranu KCB, kao i o prilikama na lokalnoj kulturnoj sceni, održan je u atmosferi sučeljavanja stavova, poziva na jedinstvo radnika u kulturi, ali i tenzija i međusobnih optužbi.

Skupu u galeriji Artget 20. marta prisustvovalo je stotinak zaposlenih u KCB-u, umetnika, kulturnih delatnika i novinara. Posle više od dva sata burne diskusije ostaje utisak da su dve strane i dalje na suprotstavljenim pozicijama.

Bez odgovora na glavno pitanje

V.d. direktora KCB-a Ninela Gojković ocenila je da se 18. februara desio „upad u KCB“, da zaposleni smatraju da je ono što radi KUB „malo manipulativno“ i da još nema odgovora na pitanje „od koga i od čega se oslobodio KCB“.

„Objavama na društvenim mrežama bacaju senku na naš rad i profesionalizam. Posledica upada je onemogućen rad DKC-a, koji je 2023. nagrađen kao najbolji bioskop evropskog filma. Ukinuto je pravo na rad petoro zaposlenih u Dvorani, sprečeni smo da ispunimo obaveze prema partnerima za ugovorene programe“, rekla je Ninela Gojković.

Kako je upozorila, problem je bezbednost kada mesec dana neprekidno rade klima uređaji u zgradi sa starim instalacijama, kao i to što je promenjena brava na ulaznim vratima.

Na tom mestu prekinuta je povicima da to nije tačno, da pripadnici KUB nisu došli da slušaju govore, pa su čak neki i napustili skup, na samo desetak minuta od početka, uz reči da bi za pravi dijalog trebalo organizovati plenum.

Nema saradnje

Zorana Đaković Miniti iz KCB-a primetila je da je tužno što se „ionako mala kulturna scena podelila na mi i vi“, te pozvala KUB da „prizna greške u akciji“, jer se broj ljudi na plenumima ne povećava, kao i da inicijativa KUB bude „otvorenija za preuzimanje odgovornosti“. Podsetila je da je KCB jedina gradska ustanova kulture koja je 24. januara, kada su studenti pozvali na generalni štrajk, obustavila rad.

„Žao mi je što niste prepoznali borbu koju smo započeli, pokušaj osnaživanja sindikata, povezivanje s drugim institucijama kulture, za koje osnivače apsolutno nije briga. Možda smo u tome spori, ali sa vaše strane do sada nismo prepoznali iskrenu zainteresovanost za saradnju“, rekla je Zorana Đaković Miniti, pomoćnica direktora KCB-a za program.

Ova podela je besmislena

Danica Jovović Prodanović iz KCB-a istakla je da su problemi gotovo svih prisutnih zajednički.

„Tome su bili posvećeni mnogi programi KCB-a u kojima ste i vi učestvovali. Mi smo otvarali vrata. Saradnja sa institucijom nije sramota. To treba iskoristiti na pametan način. Ova podela je besmislena“, rekla je Danica Jovović Prodanović, urednica programa arhitekture u KCB-u.

Dodala je da nije u redu da se pominju “elitne pozicije i foteljice“, budući da programski budžet KCB-a nije promenjen pet godina, a plate su od 53.000 za zaposlene sa srednjom školom do 85.000 dinara za visoku spremu.

Nismo protiv zaposlenih

Slikarka i glumica Ivana Milovanović iz KUB-a izjavila je da je direktorka iznela neistine, da oni nisu promenili bravu i da paze na bezbednost u vezi sa strujom i instalacijama.

„Ovde postoji veliki nesporazum. Naš upad nije bio uperen protiv zaposlenih. Vi se pozivate na kvalitetan program. Fakulteti nisu blokirani zato što su imali lošu nastavu. Blokada fakulteta je poruka nekom drugom. A vi ste se postavili kao atakovani. Podela se tu desila“, dodala je ona.

„Stanje u kulturi nije problem već simptom problema u kojima se nalazimo. Promenom ministra, pa čak ni povećanjem budžeta, ništa nećemo uraditi. Ovde sistem mora da se menja. A da bi se sistem promenio, mora da bude jako, jako povređen. I to moraju da urade ljudi kojima je udobno u ovom sistemu“, rekla je Ivana Milovanović.

Nećemo se povući

Siniša Marček, antropolog, izvinio se za prekidanje izlaganja zaposlenih, dodajući da „treba da imamo više sluha jedni za druge“.

„U sali bioskopa se, pored plenuma, održavaju razgovori pobunjenih radnika RTS-a, kao i drugih grupacija. Tu imaju prostor da se sastanu. Možemo da se izvinimo, ali se nećemo povući. Mi smo u stvari došli da vas pozovemo na blokadu celog KCB-a“, rekao je Marček. Priznajući da je idealista, pozvao je, između ostalog, na osnivanje kolektivnog fonda da se pomogne onima koji zbog blokade neće dobiti plate.

Član plenuma KUB-a Filip Ivančić ocenio je da bi trebalo svi da blokiraju sve. “Vreme je za borbu“, dodao je.

Slikarka Nina Todorović, koja trenutno ima izložbu u Likovnoj galeriji KCB-a, primetila je da KUB poziva na solidarnost, ali da ona ne oseća solidarnost upravo od kolega koje je na početku protesta podržala. Naime, na izlogu Likovne galerije pojavila se parola Stop NATO kulturi, koja se nalazi i na ulazu u DKC.

„Ne razumem zašto je to tu. Licemerno je zahtevati da ovde sve stane, dok druge galerije u gradu rade. Potresena sam. Kao da se meni lepi etiketa, a moja izložba je u skladu s prvim zahtevima KUB-a“, rekla je Nina Todorović.

Pored toga, kritikovala je „razvodnjavanje i skretanje teme od prvih zahteva“: „Očekivala sam da se menja sistem, a ne da biram koji ću film da gledam. Podržavam pomoć Palestini, ali trenutno mi ovde gorimo. Ako se pravi bazar, neka se prvo napravi da se prikupe sredstva za prosvetne radnike koji ne primaju plate, ili za našu bolesnu koleginicu (Sonju Kostić)“.

Bioskop dobrog filma

Ivana Milovanović joj je odgovorila da je slobodna da organizuje blokadu i drugih galerija i prostora.

„Nas nema dovoljno. Nas ima dvocifren broj, možda do sto. Slobodni ste da nam se pridružite pa da organizujemo akcije solidarnosti. A parolu nismo mi napisali. Vi pričate o sebi i svom iskustvu, a neophodno je da počnemo da pričamo o društvu u okviru kojeg se nalazi kultura“, rekla je Ivana Milovanović.

Tokom dalje diskusije, uz česta upadanja u reč, pokrenut je niz pitanja – od lošeg statusa slobodnih umetnika, potrebe povlačenja linije između prave i tržišno vođene kulture, prednosti horizontalne demokratije, do poziva da „idemo da zaštitimo most umesto što se ovde prepucavamo“, ali i pitanja boravka beskućnika u DKC-u.

Jedan student Filozofskog fakulteta i, kako je rekao, stalni posetilac bioskopa DKC, zapitao je zašto se ne blokiraju MTS dvorana ili Sinepleks umesto „bioskopa dobrog filma“, te dobio aplauz, isto kao i za izjavu da „ovde čuje dosta prepiranja, dok su studenti u blokadama, iako međusobno razni, uspeli da se ujedine“.

Koji su vam planovi

Autorka dokumentarnih filmova i knjiga Anita Panić istakla je da podržava proteste, ali da je pitanje u načinu borbe.

„Zašto agresivni dijalog? Dajte konkretne odgovore zašto sedite već mesec dana dole. Koji su tačno planovi?“, kazala je ona.

Vajar Mrđan Bajić pokrenuo je pitanje reprezentativnosti, ali je prekinut.

„Siguran sam da su svi koji su sada ovde bili i u subotu na onom velikom okupljanju, svako iz svog razloga sa ubeđenjem da treba šira sredina da se jako promeni. Takođe sam siguran da velika većina tih 20-ak ili 30-ak hiljada radnika u kulturi imaju zajednički povezitelj i da bismo mogli da pokažemo kapacitet da prevaziđemo tu vrstu antagonizacije, koja se ponekad bazira na ličnim ubeđenjima, na manjinskim ili većinskim mišljenjima. Pomenuta je borba. Trebalo bi da se predlože modaliteti ta zajedničke, okupljajuće agende. Voleo bih da o tome razgovaramo”, kazao je Bajić, koji je i profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Konstatujući da naravno da položaj samostalnih umetnika nije adekvatan, Bajić je rekao da je situacija u KCB-u takva da izgleda kao da postoji “neko ometanje funkcionisanja ili uspostavljanja nekog novog modela”.

“Sa obe strane postoje neke nedoumice i nedoslednosti. Prvo, što se tiče radnika u kulturi, moram da kažem da je pitanje njihove reprezentativnosti upitno. Umesto kojih ljudi ste vi baš portparoli?”, upitao je on predstavnike KUB-a, ali je prekinut upadicom da je to “malo vučićevska retorika”.

Uzvratio je da je takva izjava „najlakši način da se neko diskriminiše“, ali je galama nastavljena. Nakon smirivanja atmosfere, Bajić nije želeo dalje da govori.

Jedna radnica u kulturi i medijima iz regiona ocenila je da Kultura u blokadi otvara novi prostor slobode.

Vesna Danilović, doskorašnja dugogodišnja glavna urednica KCB-a, izrazila je žaljenje što se malo polje delatnika u kulturi na nezavisnoj sceni i u institucijama deli, ocenivši da je „ono što se desilo vrlo čudno“.

Pominjući da je grupa u DKC-u jako mala, istakla je da bez velikih brojeva nema adekvatnog pritiska, kao ni bez odgovarajućih modaliteta i jasnih ciljeva.

Ovo jer bio svršen čin

„Podela je kontraproduktivna, isto kao i ‘oslobađanje jedne institucije na način da se onemogući njena primarna delatnost. Ova kuća je bila otvorena i za mlade i za sve generacije i za inicijative. Sad imamo zabarikadiran prostor, čak i vizuelno nekomunikativan. Mislim da je za protest izabrana, osim lokacijski, pogrešna institucija kulture“, rekla je Vesna Danilović.

Inače, plenumi u DKC-u početku su održavani svako veče, a sada tri puta nedeljno.

Rediteljka Irena Ristić rekla je da se obradovala pozivu KCB-a na razgovor, ali da ju je na skupu razočarala „autoreferencijalnost i nemogućnost da se izađe iz mehura zvanog kulturna scena, dok je društvo u ekstremnoj krizi“, te pozvala da se razgovara o projektu “Jadar”, o Starom savskom mostu…

Danica Jovović Prodanović je odgovorila da su te teme u redu, ali nije način na koji je počela blokada.

„Zašto niste došli par dana pre toga da razgovaramo? Ne bi bilo problema. Uvek smo otvoreni. Ali ovo je bio svršen čin. To nije poziv na dijalog“, rekla je ona, uz aplauz većine prisutnih.

KCB je najavio da će nastaviti seriju razgovora o situaciji na kulturnoj sceni i nastojati da svojim aktivnostima, koliko god je to moguće, i dalje propituje društvene realnosti.

„Na tragu studentskih zahteva da institucije treba da rade svoj posao, mišljenja smo da ovakva vrsta razgovora otvara mogućnost drugačije, prilagođenije uloge institucija u novim društvenim okolnostima“, poručio je KCB u pozivu na prvi razgovor.

Izvor: SEEcult.org