Štrajk započet u Narodnom pozorištu 26. novembra, od kraja prošle nedelje je u, recimo, latentnoj fazi do 15. februara, do kada će, dogovoreno je sa Ministarstvom, pokušati da se reše njihovi problemi. Štrajkači su pristali na taj plan nakon što im je lični dohodak povećan za 2,5 odsto uz obećanje da će od nove godine taj procenat iznositi 13, i nakon što je Pozorištu uplaćeno deset miliona dinara. Pet sindikata Opere i Baleta sada čekaju da li će im biti obezbeđeni osnovni uslovi za rad, odnosno da li će biti bezbedni na Velikoj sceni, zatim da li će raditi onoliko premijera koliko je planom predviđeno, odnosno da li će uprava Pozorišta poslovati onako kako bi štrajkačima bilo po volji.
Štrajk su započeli zaposleni u sektoru tehnike zbog prekoračenja roka atesta scenskih mehanizama, samoinicijativno su pozvali Inspekciju rada, Inspekcija je zabranila upotrebu svih mehanizama na Velikoj sceni, i time zatvorila Narodno pozorište. „Odluka Inspekcije dokazuje da su naši razlozi za štrajk potpuno opravdani. Posle ovoga bi upravnik Ljubivoje Tadić morao da podnese ostavku“, izjavio je Mališa Đurašinović, predsednik ASNS-a administrativno-tehničkih službi, a Ljubivoju Tadiću je to bio još jedan dokaz da štrajkačima nije do poboljšanja uslova rada nego do „preuzimanja upravljanja pozorištem“. Ni tada, na kulminacionoj tački štrajka, nije se tačno znalo koliko je radnika u štrajku. Po Mališi Đurašinoviću, štrajkovalo je pet sindikata Opere, Baleta i administrativno-tehničke službe, odnosno, „od 735 radnika koje finansira Ministarstvo kulture u štrajku je 420 od 450 zaposlenih“, dok se po računici Ljubivoja Tadića radi samo o „osam do deset odsto tehnike“.
Za to vreme otkazane su predstave na Velikoj sceni, a stručnjaci mašinskog fakulteta su ispitivali ispravnost mehanizacije. Scena nije otvorena 9. decembra premijerom opere Bal pod maskama, već dan kasnije dramom Zečiji nasip, najavljena premijera je odložena za 22. januar „ne zato što nije završen dekor, kako pričaju štrajkači, radionice nisu ni bile u štrajku, nego da bi se opera scenski doradila“, kaže Ljubivoje Tadić i najavljuje da će 16. decembra biti premijera baleta Ko to tamo peva na muziku Vokija Kostića i u koreografiji Staše Zurovca. Broj ostalih baletskih i operskih premijera, što znači i zadovoljenje jednog od glavnih štrajkačkih uslova, zavisi od novca, odnosno od Ministarstva kulture. „Mi smo ispunili sve svoje obaveze prema Narodnom pozorištu za 2004. To je nešto manje sredstava nego prošle godine, što smo ublažili pozajmicom od deset miliona dinara iz budžetske rezerve. To su dobili ovih dana. Ove godine im je uplaćeno 340 miliona dinara, od toga za programe oko 37 miliona, a za plate 242 miliona“, kaže Milena Burić, savetnik Ministarstva i član Upravnog odbora Narodnog pozorišta.
Dragan Kojadinović, ministar kulture, smatra da je aktuelno nezadovoljstvo u Narodnom pozorištu rezultat dugodišnjih nerešavanih problema. „Sad su se odjednom svi pokazali, i dobro je što će se sad razotkriti sve.“ Jedan od bitnih razloga, kaže Dragan Kojadinović, jeste veliki broj stalno i honorarno zaposlenih. „Mora da se u dogledno vreme, vrlo brzo, početkom godine, vidi koji je optimalni broj, pa da se sa Ministarstvom za rad dogovori šta mogu da učine s onima koji čine višak. Nije nam namera da otpuštamo ljude, namera nam je da uposlimo ljude. A da bismo to postigli, moramo da izmislimo bar još jednu scenu. Postoji ideja da se jedan deo Drame prebaci u Dom kulture ‘Vuk Karadžić’. Mnogo nam nedostaje scena u Zemunu, ali za prosutim mlekom ne vredi kukati. Opera, Drama i Balet se guše na jednoj sceni. Zato moramo da tražimo od Direkcije za zemljište dva ili tri reprezentativna placa za kapitalne objekte od kojih jedan mora da bude Opera i koncertna dvorana. Linija manjeg otpora je otpustiti ljude pa svesti ostatak sve na jednu scenu. Svima je jasno da se neće ta nova zgrada izgraditi za pet gdina, ali dajmo srpskom narodu novi zadatak: hram svetog Save se sada završava, zidajmo sada zgradu Opere!“
BIBLIOTEKA: Kiše su otkrile da je hidroizolacija magacina Narodne biblioteke već četiri godine oštećena i da je pet miliona knjiga ugroženo. Za mesec dana prokišnjavanja poplavljeno ih je više od hiljadu. Stručnjaci koje je angažovala Skupštna grada ustanovili su da je korito zgrade puklo na dva mesta, da su joj temelji rastreseni zbog metroa, gradnje Hrama i Svetosavskog platoa, i da je neophodna rekonstrukcija kompletnog magacina.
Katastrofa je sprečena krpljenjem rupa u podrumu Biblioteke, privremenom sanacijom. Trajno rešenje, rekonstrukcija magacinskog prostora u okviru izgradnje novog depoa, najavljeno je za proleće. „Do tada radimo sve što se može. Izmestili smo magacin, najugroženiji deo, što je ekstremna mera zato što je onda teže naći knjige koje traže korisnici“, kaže Sreten Ugričić, upravnik Narodne biblioteke. „Nakupovali smo neku specijalnu so koja ublažava vlagu u vazduhu ne bismo li smanjili opasnost od buđi, što nam je najveća briga. Pored rekonstrukcije postojećeg magacina, trajno rešenje bi bilo njegovo proširenje. Potreba za većim prostorom postoji desetak godina unazad.“ Skupština grada je najavila da će do proleća biti završen projekat rekonstrukcije, a za finansiranje radova je nadležno Ministarstvo kulture. O poplavi Narodne biblioteke, komisija UNESKO-a tražila je izveštaj od nadležnih.
Dragan Kojadinović, ministar kulture, posetio je Biblioteku i za „Vreme“ kaže: „Može se reći da situacija nije strašna, ali može da postane ako se početkom godine ne počne rekonstrukcija. Ovo što se sada radi samo je zapušavanje rupa. Skupština grada je obećala da će ofarbati fasadu i krov koji je počeo da korodira. Moramo da razmišljamo i o dogradnji novog depoa. Na Svetosavskom platou treba da se gradi i garaža, pa moramo da nađemo mesta i za jedno i za drugo. Inače, prijatno sam iznenađen kako Biblioteka izgleda, depo je već i sad za ponos.“
KINOTEKA: Moguće je da će festivali nitratnog i podvodnog filma (6–8. i 10–13. decembra) biti poslednje manifestacije održane u sali Kinoteke u Kosovskoj 11. Početak radova na rekonstrukciji i dogradnji komšijske zgrade, hotela Union, najavljeni su za 15. decembar i trajaće, ako sve bude po planu, godinu dana, a za to vreme biće nemoguće prikazivati filmove u Kinoteci. Šta će biti posle, trenutno se ne zna.
„Po tekstu Sporazuma koji je predložio hotel Union, po tačkama 11, 12 i 13 trebalo je da postanemo hotelski bioskop. Ministar Kojadinović se složio s tim predlogom“, kaže Dinko Tucaković, upravnik Muzeja Kinoteke. „Tačkama 7 i 8 tog sporazuma, Ministarstvo je trebalo da nam obezbedi adekvatan bioskop u kom bismo radili tokom radova na hotelu. Mi nismo potpisali taj tekst zato što je naš upravni odbor ocenio da je štetan po Kinoteku, da je neprihvatljiv. To što nam je ponuđeno narušavanje je osnovnih ljudskih prava, prava na rad i na posed.“
Dragan Kojadinović, ministar kulture, o ovom događaju kaže: „Kinoteka mi se obratila sa željom da budem garant dogovora sa vlasnikom hotela Miloradom Majkićem. Razgovori su tekli vrlo dobro, međutim, ljudi iz Kinoteke su otišli kao da neko treći donosi odluke umesto njih. Majkić je predložio ono što niko drugi ne bi: da Kinoteka nađe drugu salu, da im on plati troškove preseljenja pa i zakupa, a kada se završi rekonstrukcija hotela, da se vrate u Kosovsku. Međutim, uprava Kinoteke je tražila nešto što nisu mogli da dobiju, da im Beograd film ustupi Balkan. Balkan je najposećeniji bioskop Beograd filma pa su hteli da ga ustupe samo uz plaćanje komercijalne zakupnine – hteli su i oni da time reše svoje probleme – ali mi nismo mogli to da prihvatimo. Ponudili su Kosmaj, a ja sam predložio i bioskop Jugoslavija zato što Novi Beograd postaje tržišno zanimljivo mesto. Kosmaj nisu prihvatili zato što je u lošem stanju, ali je i to moglo da se sredi. Njihov privremeni boravak u Kosmaju je strateški dobro rešenje, jer će Kinoteka sutra imati matičnu zgradu u Uzun Mirkovoj 1. Mi smo izmirili sve finansijske obaveze prema toj gradnji, plus imaće i renoviranu salu u Kosovskoj. To bi odgovaralo i hotelu.“
MUZEJ: Narodni muzej skoro deceniju nema stalnu postavku, zbog loših uslova eksponati su u depou, ali poslednje godine vrlo često se sazna da su vrednosti koje čuva na nekoj izložbi negde po svetu. Najatraktivnije je bilo učešće na svetskoj izložbi Vizantija u njujorškom Metropoliten muzeju, a trenutno su aktuelne tri: u Hohborfu kod Štutgarta izloženo je 166 dela na postavci Srebro Ilira i Kelta na centralnom Balkanu, u Nacionalnoj pinakoteci Bolonje je izložba Od Karpača do Kanaleta, a u Kunst hale u Klagenfurtu su 103 dela na izložbi Od Barbizonske škole do konstruktivizma. Za adaptaciju postojećeg prostora potrebno je oko 11 miliona evra.
Dragan Kojadinović kaže da je „CIP uradio projekat trenutnog stanja, zgrada je utonula, i potreban je projekat rekonstrukcije i izgradnje novog dela s obzirom na to da je sadašnji prostor premali. Depoi u kojima se čuva nacionalno blago su u katastrofalnom stanju. Svojevremeno, u vreme kandidature za gradonačelnika, predlagao sam da se zgrada Narodne banke dodeli Narodnom muzeju: veće blago je u pitanju nego što je budžet! U svakom slučaju, dok se ne obezbedi nov prostor, imamo jednu rezervnu varijantu: firma Kunsttrans iz Beča, koja se bavi skladištenjem kulturnih vrednosti, kupila je jedno veliko skladište na Pančevačkom drumu i nameravaju da po uzoru na svoje depoe po Evropi i ovde naprave prostor u kome će naše ustanove kulture u idealnim uslovima moći privremeno da čuvaju svoje blago. Oni bi taj prostor izdavali po izuzetno povoljnim komercijalnim uslovma. To bi, recimo, bio idealan prostor za čuvanje ugroženih knjiga Narodne biblioteke. I Muzeju bi to bila rezervna varijanta, ali se bojim da će proći dosta vremena dok se ne napravi nešto trajnije.“
