Remont je odigrao važnu ulogu na likovnoj sceni postajući jedan od nezaobilaznih gradskih punktova
Nezavisna umetnička asocijacija Remont, koja je krajem februara proslavila rođendan, osnovana je oktobra 1999. godine, dok je svoj izložbeni prostor otvorila pre godinu dana. Dakle, u teškim i opskurnim vremenima, kada je represija nad svim delatnim sferama ulazila u kulminativnu fazu, Remont se upustio u kreativnu avanturu neizvesnog ishoda. Primarna težnja Nezavisne umetničke asocijacije Remont, čiji je inicijator i spiritus movens istoričarka umetnosti Darka Radosavljević, bila je da izvrši određene remontne zahvate na oronulim pogonima lokalne likovne scene. Od samog početka delovanja osnovni proklamovani ciljevi ticali su se pospešivanja povezanosti rasutih delova i činilaca aktuelne likovne scene, intenziviranja razmene informacija, uspostavljanja kontakata i razmene sa svetskim likovnim centrima, ali i predstavljanja stvaralaštva naših umetnika koji su tokom devedesetih godina napustili zemlju i čiji je rad ovde malo poznat… No, žestok intenzitet i kvalitet programskog delovanja Remonta u godini prvoj ukazuju da su planirane norme čak premašene. Tokom proteklih godinu dana Remont je ostvario više od 30 programskih jedinica – izložbi, promocija, prezentacija, video projekcija, gostovanja, akcija. Kulminativnu tačku predstavljalo je letošnje gostovanje kultnog ruskog umetnika Olega Kulika u Beogradu, ali su od velikog značaja i izložbe mladih bugarskih umetnika Ive Mudova i Desislave Dimove, kasnije i Lučezara Bojadžijeva, zatim, Tanje Ostojić, beogradske umetnice koja već nekoliko godina izlaže i radi širom Evrope, itd.
DRUGAČIJA RECEPCIJA: Posebno značajan segment aktivnosti Remonta predstavlja izdavačka delatnost. Sredinom oktobra prošle godine promovisano je CD rom izdanje pod nazivom Virtual Exhibition. Reč je o grupnoj virtualnoj izložbi umetnika, učesnika i članova Asocijacije, čiji su radovi koncipirani i osmišljeni upravo za medij CD roma – što je ujedno i prvi umetnički projekat tog tipa ostvaren u našoj sredini. Pored celina koje sadrže informacije i dokumentaciju o delovanju i koncepciji Remonta, promo filma, zatim, dela sa interaktivnim biografijama umetnika i članova Asocijacije, samu srž izdanja čine radovi šesnaest jugoslovenskih autora mlađe i srednje generacije: Jovana Čekića, Branka Pavića, Milete Prodanovića, Ere Milivojevića, Uroša Ðurića, Stevana Markuša, Dragane Žarevac, Saše Rakezića, Saše Markovića, Mihaela Milunovića, Tanje Ostojić, Valentina Tomića, Žane Poliakov i drugih. Ostvareni u rasponu od sasvim svedenih digitalnih audio-vizuelno-tekstualnih zapisa, do veoma složenih interaktivnih ostvarenja, svi radovi jesu referentni stvarnosti i okruženju, tako da poseduju u različitoj meri eksplicitne ili implicitne komentare i umetničke interpretacije dešavanja iz naše recentne prošlosti ili pak različito formulisane lične iskaze i reakcije na proživljena iskustva. Virtual Exhibition je ovdašnju publiku suočila sa zahtevima drugačije recepcije i komunikacije sa umetničkim delom, dok su inostranoj publici, koja je takođe ciljna grupa ovog izdanja, ovim putem otkriveni neobični kreativni potencijali i specifičnosti jednog segmenta naše aktuelne likovne scene. Ali, to nije sve. Krajem protekle godine objavljen je i prvi broj art magazina „Remont“. Ovaj dinamičan i nepretenciozan tromesečnik sadrži informacije o delovanju Remonta ali i i niz vesti, beleški, prikaza, komentara, prevoda, teoretskih tekstova, intervjua koji se tiču relevantnih dešavanja na lokalnoj sceni, kao i delovanja naših umetnika u sklopu internacionalne art scene.
„Remont je, po meni, odigrao jednu važnu ulogu na sceni, pokazao je da se u suludim uslovima ipak može nešto raditi. Postao je i jedan od važnijih gradskih punktova, kao i mesto na kome se zainteresovani obraćaju za informacije. Počeli su da svraćaju strani novinari, čak i kustosi, da se raspituju, traže kontakte sa umetnicima. Takvog mesta ranije nije bilo. Sve što je do sada urađeno, pogotovo projekti u pripremi, pokazuje da je ovakav punkt potreban u našoj sredini“, glasi neposredno zapažanje Darke Radosavljević.
ISTRAŽIVANJE SLIČNOSTI: Bogatiji za kapital proživljenih iskustava i ostvarenih programa, kao i dobar feed–back uspostavljen sa publikom i javnošću, u godinu drugu Remont je ušao još žešćim tempom. Nesumnjivo je da će tom godinom dominirati nedavno promovisan projekat Remont Review koncipiran kao preispitivanje i rekapitulacija beogradske umetničke scene 90-ih, gde će serijom od 12 izložbi biti predstavljeni radovi 40-ak beogradskih umetnika koji su obeležili 90-te. Ovaj projekat, koga su koncipirali likovni kritičari Darka Radosavljević, Jasmina Čubrilo i Stevan Vuković, biće praćen nizom tematskih razgovora i u krajnjoj instanci pretočen u CD rom izdanje. Pored niza izložbi i projekata koji se nalaze u planu za godinu drugu, između ostalog, Remont priprema CD rom Vurtual exhibition II, kao i dva izdanja publikacije Balkan Umbrella – u okviru prvog Beograd/Zagreb, čija je tema „Kultura-Mediji-Politika“, istražuju se sličnosti, razlike i specifičnosti aktuelnih likovnih scena dva grada koja su nekada egzistirala u istoj zemlji; drugi broj, Beograd/Sofija, sa temom „Umetnik kao individua i društvo“, traga za identitetima i bliskim iskustvima likovnih scena dvaju centara.
U vremenima kada je Remont otpočeo svoje delovanje bio je jedini specijalizovani punkt savremene likovne umetnosti u Beogradu koji je imao kontinualnu izložbenu delatnost. U periodu posle 5. oktobra stvari su se promenile – reaktivirano je više centara i institucija čija je delatnost bila zaleđena, ometana, usmerena na gerilski rad, što gradi pozitivnu klimu konkurentnosti i višeglasja. Dilema da li je Remont moguć je razrešena. Trenutno – Remont je u toku.
Učenici Škole za dizajn, autori humanitarne izložbe „DizaLica“ koja je upravo u toku, sav prihod namenili su studentima u blokadi Fakulteta likovnih i Fakulteta primenjenih umetnosti. Kažu da im je izložba bila neka vrsta spasa, „osetili smo za šta smo sposobni i da kao umetnici imamo moć“
Predstava koju je dovela direktorka Šabačkog pozorište nije predstava Teatra „Slavija“ kao što ona tvrdi. Ne zna se kojim novcem je plaćena ni koliko. Zna se samo da su ulaznice podeljene besplatno SNS kolektivima
Sa nekim našim pesnicima, jednim filozofom anarhizma i drugim prijateljima, pravili smo neke hepeninge na kojima smo na bini kuvali špagete. Na dva-tri gostovanja ovog hepeninga oterali su nas sa bine, jer je to bilo previše ludo. Bio sam ubeđen sam da će “Pankrti” trajati koliko i ti hepeninzi. Ali desilo se sledeće: kad smo svirali u Moščanskoj gimnaziji svoj prvi koncert – koji smo inače reklamirali kao “Prvi pank koncert iza Gvozdene zavese” – toliko je puno ljudi došlo da smo se iznenadili. Da su pripadnici sile reda i zakona tom prilikom svratili, ne bi ni mogli da uđu unutra, jer je u sali sve bilo skroz puno, a i da su nekako ušli, ne bi ništa razumeli
Izdavačka kuća Biblioteka XX vek organizovala je, dan pre nego što će se ovaj broj “Vremena” pojaviti na kioscima, svoj sajam knjiga u Novom Sadu i posvetila ga Teofilu Pančiću. Objavio je Teofil u XX veku šest knjiga: Urbani Bušmani 2001, Čuvari bengalske vatre 2004, Kroz klisurine 2007, Vremeplov na remontu 2010, Kritika vatrene moći 2013, svih pet s podnaslovom “Život i smrt u srpskom postkomunizmu”, te Karma koma 2007, a neposredno pred novosadski sajam pojavilo se drugo izdanje Urbanih bušmana, “ojačano” predgovorom Ivana Čolovića i indeksom imena
Snežana, “Dizni”, režija Mark Veb,
scenario Greta Gervin i Erin Kreside Vilson,
uloge Rejčel Zegler, Endru Bernap i Gal Gadot
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Ovo su poslednji dani kada postoji šansa da velika pobuna u Srbiji ne prođe uzaludno i bez političkog rezultata. Ako prođe tako, režim će krenuti u još jaču odmazdu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
