Brojevi uništenih lokaliteta, muzeja, verskih objekata, spomenika, biblioteka, su veliki. Brojevi zauvek nestalih kulturnih dela se ni ne znaju. Od arhitektonskih vrednosti ostale su samo fotografije
Prema podacima Uneska, od početka rata u Ukrajini do 21. februara oštećeno je 343 lokaliteta, 127 verskih objekata, 151 zgrada od istorijskog ili umetničkog interesa, 31 muzej, 19 spomenika, 14 biblioteka i jedan arhiv.
Prema nešto ranijim podacima ministarstva kulture u Kijevu, oštećeno je ili uništeno više od 800 kulturnih objekata, uključujući 120 od nacionalnog značaja.
UNESKO
Već u martu 2022. godine Unesko je objavio da u Ukrajini ima sedam spomenika kulture koji su na listi svetske baštine, ocenivši da su sva ugrožena.
To su: Drvene crkve poljskih i ukrajinskih Karpata, Drevni grad Taurski Hersones i njegova hora, Kijevsko špiljska lavra i Katedrala Svete Sofije u Kijevu, Stari grad Lavrov, Rezidencija bukovinsko-dalmatinskih mitropolita, Struveov luk, i Bukove prašume u Karpatima i drugim područjima Evrope.
Prva zaštita, koju je Unesko preduzeo bila je obeležavanje objekata Plavim štitom, prepoznatljivim amblemom kojim se obeležavaju kulturna dobra u području oružanog napada, što je određeno Haškom konvencijom 1954. godine. Ovaj dokument su potpisale i Rusija i Ukrajina.
U oktobru 2022. Unesko je objavio da koristi satelitske snimke za praćenje uništavanja kulturnih dobara i svetske baštine koje je nanela ruska ofanziva u Ukrajini.
Januara naredne godine Unesko je saopštio da je istorijski centar Odese, proglasio za svetsku baštinu u opasnosti. U tom momentu, Odesa je bila nekoliko puta bombardovana. U prvim mesecima invazije uništen je deo staklenog krova i prozora Muzeja lepših umetnosti koji postoji od 1899. godine.
U septembru 2023. Unesko je uvrstio katedralu Svete Sofije u Kijevu i srednjevekovno jezgro grada Lavova na listu ugrožene svetske baštine, iako su oba ova lokaliteta već bila na Listi svetske baštine, kako bi dodatno odvratio Rusiju od eventualnih napada na te lokacije.
Katedrala Svete Sofije u Kijevu se nalazi u blizini sedišta ukrajinske tajne službe, pa bi svaki napad na tu zgradu oštetio i katedralu. Sveta Sofija je spomenik iz razdoblja Kijevske Rusije i smatra se najvećom znamenitosti Kijeva. Ona je ujedno i prvi spomenik iz Ukrajine na UNESCO-ovoj Listi lokacija svetske baštine u Evropi. Izgrađena je 1037. godine za vreme kijevskog kneza Jaroslava Mudrog i ukrašena je izuzetnim mozaicima i freskama.
Ministarstvo kulture Ukrajine
Već nakon prvih meseci rata, granatiranjem su oštećeni Muzej umetnosti u Harkovu kao i Državna naučna biblioteka Korolenko i Akademsko pozorište opere i baleta Nikola Lisenko, Černjigovski regionalni muzej umetnosti, Mariupoljski muzej lokalne nauke, a u Odesi Memorijalni muzej filozofa Hrihorii Skovoroda, Sumi teološki seminar, Svete planine Lavra Presvetog Uspenja i Voroncovska palata.
Ministarstvo kulture Ukrajine je uoči rata, još krajem 2021. i početkom 2022. godine, preduzelo „korake i prikupljanje informacija“ za evakuaciju umetničkih dela, ali nije precizirao o kakvim pripremama je reč, pozivajući se na sigurnosne razloge, preneo je tada BBC.
Na početku rata mediji su javljali da Ministarstvo kulture Ukrajine nije imalo unapred spremne planove za evakuaciju umetničkih dela, a pres-služba ovog Ministarstva je odgovorila da „niko nikada ne može biti 100 posto spreman za rat ovakvih razmera „. „Ministarstvo nije moglo fizički izmestiti objekte kao što su Svetogorska lavra Svetog Uspenja, Narodni muzej Grigorija Skovorode, Voroncovska palata u Odesi ili Lisičanska multidisciplinarna gimnazija“, napisano je u saopštenju.
Naveli su da je odluka o evakuaciji umetničkih dela doneta je 24. februara, kada je u Ukrajini uvedeno vanredno stanje, i objasnili da je lokalno donošenje odluka otežano ruskim udarima širom zemlje i brzim napredovanjem ruskih snaga na nekoliko frontova. Ocenili su da je veliki broj artefakata ipak uspešno evakuisan.
Slike Marije Primačenko
Mnogi muzeji nisu objavili evakuaciju zbog potrebe da se ne širi panika.
Redak primer dobre pripreme bio je Muzej likovnih umetnosti Odesa, čija zbirka obuhvata ukrajinska i ruska kulturna remek-dela, od ikona do platna Repina, Levitana, Vrubela i Kandinskog koji je svoja artefakta prebacio na sigurno mesto za privremeno skladištenje.
Jedno od prvih znamenitosti koja je stradala u ovom ratu bio je Istorijski muzej u malom gradu Ivankivu, osamdeset kilometara severozapadno od Kijeva. Granata ga je pogodila već 26. februara 2022. Ništa drugo u tom području nije oštećeno,
Muzej u Ivankivu je čuvao tradicionalne nošnje, keramiku i druge kulturne artefakte iz regije Polesia, oružje iz Drugog svetskog rata, čak i skelet mamuta.
No, najvredniji eksponati muzeja bila je kolekcija platna Marije Primačenko, predstavnice „narodnog primitivizma” poznate po svojim živopisnim slikama inspiriranim folklorom, bićima iz bajki, kokošijim nogama i fantastičnim cvećem sa ljudskim očima. Picasso je opisao rad Primačenkove kao umetničko čudo, a drugi su u njenim slikama isticali užase poput Staljinove velike gladi u kojoj je život izgubilo više od tri miliona Ukrajinaca.
Kad je ruska granata pogodila ovaj muzej, ljudi su krenuli da spasu prvo njene slike.
Zatim je krajem marta uništen Muzej Kuindži u Mariupulju. I tako redom, do danas.
Krađe
Tokom prve dve godine rata prijavljene su nebrojene pljačke kulturnog blaga. Ceo svet je saznao da je iz Melitopolja nestala zlatna tijara sa dragim kamenjem, jedan od najvrednijih artefakata iz perioda vladavine Atile, vladara Huna, iz 5. veka. Radnici tamošnjeg muzeja sakrili su tijaru i stotine drugih vrednosti u tajni podrum ali, ruski vojnici su ga nakon nekoliko nedelja potrage pronašli.
Nestale su i dragocenosti iz grobne humke skitskog kralja iz 4. veka pre naše ere koje je bilo izloženo u Muzeju istorijskog blaga u Kijevu.
Uništene građevine
Za ove dve godine stradalo je, kao što je već navedeno, 800 kulturnih objekata. Zbog toga je Arhiv iz Marburga u Ukrajinu oktobra 2022. poslao oko 20 domaćih fotografa u Kijev, Odesu, Nikolajev i Zaporožje. Do sad su fotoghrafisali oko 250, istorijski ili kulturno, značajnih građevina. Napravili su nekoliko hiljada fotografija spoljašnosti i unutrašnjosti objekata.
„Ako budu uništeni, fotografije služe kao osnova za rekonstrukciju, kao naučna dokumentacija i za kulturno pamćenje.“, rečeno je.
Crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Harkovu marta 2022. uništeni su enterijeri, ikone, prozori, vitraži i ukrasi spoljne fasade. To je jednu od najstarijih pravoslavnih crkava u gradu, sagrađenu krajem 17. veka, poznata po zvoniku, koji je podignut u čast ruskog cara Aleksandra I koji je porazio Napoleona 1812. godine.
Crkva u Odesi, koja se našla pod vatrom krajem jula 2023. godine, takođe je žestoko oštećena. Kupola i krov su se urušili tako da rekonstrukcija više nije moguća. Ostale su samo fotografije.
Debitantski roman „AL T“ Aleksandra Nedeljkovića, koji je prvo objavljen u Americi pa prošlog meseca i u Beogradu, prilog je žanru naučnofantastike koji je nedovoljno prisutan među našim autorima
Da nije bilo karantina u vreme korone, možda ne bi bilo ni izložbe digitalnih grafika „Pasji život“ Luke Tripkovića, sa njegovim psom Frankom Nerom u glavnoj ulozi
Fotografije međunarodnih fotoreportera biće pokazane na izložni „Ukrajina: Ljubav i rat“, kako bi svedočile o posledicama desetogodišnjeg rata u Ukrajini
Na sednici Saveta za srpski jezik predloženo je da lektori portala lektorišu hrvatske vesti, da RTS reprizira seriju „Vuk Karadžić“ i da se kod Narodne biblioteke proveri šta je sa srpskim knjigama štampanim latinicom
„Ćirilica je i naša, nije samo njihova – onih koji je koriste u maniru ’zavadi, pa vladaj’ da nas razdvajaju i više nego što smo već, jadni, usamljeni i prestravljeni onim da ko nije s nama/njima taj je protiv nas/njih“, kaže urednica edicije „AzBučni red“ koja godinama promoviše ćirilicu
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
