Kafana vekovima predstavlja pozornicu javnog života i lokus jedinstvenih kulturnih obrazaca ponašanja, piše u obrazloženju Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, kojim predlažu da se Praksa kafanske kulture zaštiti kao nematerijalno kulturno nasleđe
Institut za filozofiju i društvenu teoriju podneo je predlog Centru za nematerijalno nasleđe Srbije da se Praksa kafanske kulture zaštiti kao nematerijalno kulturno nasleđe Srbije.
Široko rasprostranjena u svim delovima Srbije, ali i na velikom delu Balkana, kafana vekovima predstavlja pozornicu javnog života i lokus jedinstvenih kulturnih obrazaca ponašanja. Kao prostorna jedinica, kafana poseduje karakteristične arhitektonsko-urbanističke i estetske forme i funkcije, dok kao društvena institucija predstavlja mesto kulturnih, političkih, istorijskih i socioloških praksi i pojava.
Zbog kompleksnosti i „neuhvatljivosti“ predloženog elementa, planiramo dalje istraživanje i saradnju sa Centrom, kao i sa nosiocima ovog elementa.
Za potrebe prijave, snimljen je kratak video, u režiji Filipa Martinovića , dok je obradu zvuka radila Maja Ćurčić.
Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da je Institut za filozofiju i društvenu teoriju podneo predlog Centru za nematerijalno nasleđe Srbije da se Praksa kafanske kulture zaštiti kao nematerijalno kulturno nasleđe Srbije.
Široko rasprostranjena u svim delovima Srbije, ali i na… pic.twitter.com/WpDmyT8ZdR
— Institut za filozofiju i društvenu teoriju (@IFDT_Beograd) April 1, 2024
Država u okviru Ekspa gradi nekakav Centar muzikalnosti za koji niko ne zna šta je, dok novca za davno planiranu i obećanu zgradu Beogradske filharmonije nema
Već na početku mandata, novi predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije Pavle Pekić izdvojio se od svojih prethodnika time što je za Predsedništvo izabrao osam koleginica
U periodu stagnacije i produkcije i programa u kulturi, Beograd dobija novi festival - Balkanski festival filmske režije. „Režija nije samo zanatski postupak, već prostor autorske slobode i odgovornosti“, kaže Darko Bajić, jedan od osnivača
Mostar je podijeljen u glavama onih koji ga dijele. Ja živim svoj život u punini. To je nešto za šta sam se sam izborio i zbog čega se smatram slobodnim čovjekom. I svima drugima želim da su slobodni, ali to je nešto što oni sami moraju isposlovati
Tri izuzetna ostvarenja domaćih autora zahtevala su ne samo umetničku već i egzistencijalu odvažnost (ako je to uopšte moguće razlikovati). Želimir Žilnik ne posustaje, Stefan Malešević i dalje voli svoje junake, Maja Novaković odvažno uranja u predele tišine
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
