Debitantski roman „AL T“ Aleksandra Nedeljkovića, koji je prvo objavljen u Americi pa prošlog meseca i u Beogradu, prilog je žanru naučnofantastike koji je nedovoljno prisutan među našim autorima
„AL T“ je debitantski roman Aleksandra Nedeljkovića, rođenog u Arilju, koji je sa diplomom Filološkog fakulteta otišao u Ameriku i postao montažer američkih i evropskih programa i nezavisnih filmskih kuća. Tamo je pre dve godine „Alt“ objavila američka izdavačka kuća „Atmosphere Press”.
Prošlog meseca, beogradska izdavačka kuća „Besani“ promovisala je „AL T“ u prevodu na srpski jezik.
Promena i realnost
„AL T je mala igra rečima i značenjima koja verovatno bolje funkcioniše na engleskom ali mislim da radi i na srpskom“, kaže za portal „Vremena“ Aleksandar Nedeljković.
Objašnjava da je „Alt u korenu reči alternativa, alternativno, znači drugačije od ustaljenog“ i da ta reč sama po sebi „ima veliki broj konotacija koje bi se mogle sumirati u nešto što znači promenu, drugačiji registar, zamenu nečega… Konkretno u romanu, predstavlja alternativnu budućnost u kojoj se radnja odvija i čija je glavna tema alternativna energija i traženje za alternativnim načinom kako da se izvučemo iz ove rupe u koju se izgleda sve dublje ukopavamo.“
Napominje da „postoji još jedan nivo igre sa značenjem tog naslova. Primetićeš da je prostor između slova AL i T zacrnjen. Ako bi se otkrili delovi koji su prekriveni crnim (koji označavaju nešto što je cenzurisano ili skriveno) dobila bi se reč reč REALITY, što naravno znači realnost. Ideja je da sve ovo što je u knjizi već postoji u našoj realnosti, ali mi ga ne možemo jasno videti.“
Sekunda je dovoljna
Žanrovski, roman je naučnofantastični triler, koji ovako počinje:
“Mnogo toga se može dogoditi u sekundi. Možeš da odlučiš da li ćeš voleti nekoga do kraja života u toku jedne sekunde. Sekunda je dovoljna da prepoznaš ideju koja može uzdići civilizaciju ili započeti rat koji će razoriti bezbrojne živote.
Toliko je potrebno da Newseam Neural Network svojom veštačkom inteligencijom sastavi namensku vest koja odgovara ovakvom naslovu: Sistemi koji se ne rađaju su sistemi koji umiru.
Sekunda je mera singulariteta najbliža nuli u kojoj su prošlost, sadašnjost i budućnost sazdani u jedno, gde ono što je bilo, ono što jeste i ono što može biti i dalje mogu promeniti jedno drugo.”
Nestašica nafte
Radnja romana je smeštena u bliskoj budućnosti (30-50 godina od današnjeg dana), u Ameriku , koja je skup nezavisnih država okupljenih u neke svoje saveze. Moć velikih korporacija je porasla do tog nivoa da određeni broj njih imaju sopstvene države u kojima žive samo najbogatiji.
Svet ALT-a trese velika energetska kriza prouzrokovana trajnom nestašicom nafte, kriza koja preti da sruši ceo civilizacijski model u kome živimo. Povrh toga, negativni efekti klimatskih promena su realnost koja više ne može da se ignoriše. Jedini izlaz je naći novi, alternativni izvor energije koji će simultano da reši oba problema.
Opomena
Protagonista romana, kompjuterski inženjer Teo Smit, pokušava da ponovo stvori davno izgubljeni izum svog oca, Chorus, solarni panel koji pretvara sunčevu svetlost u električnu energiju. sistema za prikupljanje i isporuku solarne energije koji obećava da će rešiti dva najveća izazova sa kojima se suočava civilizacija: globalnu energetsku krizu i klimatski poremećaje. Kad privatna služba obezbeđenja Šeng Long umeša svoje prste, Teov svet se okrene naglavačke, stavljajući realizaciju “Sundance-a” u opasnost.
Može li se čovečanstvo spasti samo od sebe pre nego što bude prekasno, verovatno je glavno od mnogih pitanja koje postavlja Nedeljkovićev roman i, ujedno, upozorava na ono što ga čeka ako nastavi da ignoriše signale koji ukazuju da je planeta ugrožena, pozivajući ga da se promeni.
Sve se desilo impulsivno, bez dogovora – kaže Ivana Savić Jaćić o crvenim dlanovima koje su, nakon baletske predstave „Krcko Orašćić“ pokazali članovi Baleta i Orkestra Narodnog pozorišta u Beogradu
Uprava pozorišta u Vranju otkazala je izvođenje predstave „Galeb“ navodno zbog tehničkih razloga, čim je saznala da će glumci javno uputiti podršku studentima. Pre Vranja, i upravi Narodnog pozorišta u Beogradu se nije dopalo što su glumci javno iskazali svoj stav
Ministarstvo kulture je objavilo da će Vlada na prvoj sednici glasati o njihovom Rešenju o obustavi izvršenja Tarife, te da će preispitati nepravilnosti u radu OORP među kojima se najviše njih odnose na advokata Dušana Mijatovića
Dokumentarac Srđana Šarenca prikazuje se ove sedmice u Beogradu i Valjevu , a „Vreme“ vodi čitaoce na projekcije
Prva retrospektivna izložba Miodraga Dade Đurića otvorena je u Galeriji SANU. Amaret Zidon, autorka izložbe i umetnikova ćerka, odabrala je 50 radova od kojih se mnogi od njih prvi put prikazuju
Nije mu palo na pamet, ali da jeste, a očigledno jeste, "Kobre" bi na njegov mig „razbacale“ studente koji protestuju, poručio je u dva navrata predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Samo – “Kobre” ne bi smele da ga poslušaju
Lazar Ristovski je istupio iz članstva u Udruženju dramskih umetnika Srbije zato što se okrenulo protiv Vučića, umesto da mu se zahvaljuje kao on. Ima u njegovom pismu još niz bisera
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
