Debitantski roman „AL T“ Aleksandra Nedeljkovića, koji je prvo objavljen u Americi pa prošlog meseca i u Beogradu, prilog je žanru naučnofantastike koji je nedovoljno prisutan među našim autorima
„AL T“ je debitantski roman Aleksandra Nedeljkovića, rođenog u Arilju, koji je sa diplomom Filološkog fakulteta otišao u Ameriku i postao montažer američkih i evropskih programa i nezavisnih filmskih kuća. Tamo je pre dve godine „Alt“ objavila američka izdavačka kuća „Atmosphere Press”.
Prošlog meseca, beogradska izdavačka kuća „Besani“ promovisala je „AL T“ u prevodu na srpski jezik.
Promena i realnost
„AL T je mala igra rečima i značenjima koja verovatno bolje funkcioniše na engleskom ali mislim da radi i na srpskom“, kaže za portal „Vremena“ Aleksandar Nedeljković.
Objašnjava da je „Alt u korenu reči alternativa, alternativno, znači drugačije od ustaljenog“ i da ta reč sama po sebi „ima veliki broj konotacija koje bi se mogle sumirati u nešto što znači promenu, drugačiji registar, zamenu nečega… Konkretno u romanu, predstavlja alternativnu budućnost u kojoj se radnja odvija i čija je glavna tema alternativna energija i traženje za alternativnim načinom kako da se izvučemo iz ove rupe u koju se izgleda sve dublje ukopavamo.“
Napominje da „postoji još jedan nivo igre sa značenjem tog naslova. Primetićeš da je prostor između slova AL i T zacrnjen. Ako bi se otkrili delovi koji su prekriveni crnim (koji označavaju nešto što je cenzurisano ili skriveno) dobila bi se reč reč REALITY, što naravno znači realnost. Ideja je da sve ovo što je u knjizi već postoji u našoj realnosti, ali mi ga ne možemo jasno videti.“
Sekunda je dovoljna
Žanrovski, roman je naučnofantastični triler, koji ovako počinje:
“Mnogo toga se može dogoditi u sekundi. Možeš da odlučiš da li ćeš voleti nekoga do kraja života u toku jedne sekunde. Sekunda je dovoljna da prepoznaš ideju koja može uzdići civilizaciju ili započeti rat koji će razoriti bezbrojne živote.
Toliko je potrebno da Newseam Neural Network svojom veštačkom inteligencijom sastavi namensku vest koja odgovara ovakvom naslovu: Sistemi koji se ne rađaju su sistemi koji umiru.
Sekunda je mera singulariteta najbliža nuli u kojoj su prošlost, sadašnjost i budućnost sazdani u jedno, gde ono što je bilo, ono što jeste i ono što može biti i dalje mogu promeniti jedno drugo.”
Nestašica nafte
Radnja romana je smeštena u bliskoj budućnosti (30-50 godina od današnjeg dana), u Ameriku , koja je skup nezavisnih država okupljenih u neke svoje saveze. Moć velikih korporacija je porasla do tog nivoa da određeni broj njih imaju sopstvene države u kojima žive samo najbogatiji.
Svet ALT-a trese velika energetska kriza prouzrokovana trajnom nestašicom nafte, kriza koja preti da sruši ceo civilizacijski model u kome živimo. Povrh toga, negativni efekti klimatskih promena su realnost koja više ne može da se ignoriše. Jedini izlaz je naći novi, alternativni izvor energije koji će simultano da reši oba problema.
Opomena
Protagonista romana, kompjuterski inženjer Teo Smit, pokušava da ponovo stvori davno izgubljeni izum svog oca, Chorus, solarni panel koji pretvara sunčevu svetlost u električnu energiju. sistema za prikupljanje i isporuku solarne energije koji obećava da će rešiti dva najveća izazova sa kojima se suočava civilizacija: globalnu energetsku krizu i klimatski poremećaje. Kad privatna služba obezbeđenja Šeng Long umeša svoje prste, Teov svet se okrene naglavačke, stavljajući realizaciju “Sundance-a” u opasnost.
Može li se čovečanstvo spasti samo od sebe pre nego što bude prekasno, verovatno je glavno od mnogih pitanja koje postavlja Nedeljkovićev roman i, ujedno, upozorava na ono što ga čeka ako nastavi da ignoriše signale koji ukazuju da je planeta ugrožena, pozivajući ga da se promeni.
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinaru će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
