Iscentrifugirano – odgovara na pitanje „kako ste“ Jelena Popadić Sumić, urednica Dečjeg programa RTS-a protiv koje je pokrenut disciplinski postupak zato što je u emisiji Važne stvari dečak Leon, rekao da se studenti bore za našu budućnost.
Jelena Popadić Sumić je odbila da dečakove reči izbaci iz emisije i RTS u nedelju nije reprizirao Važne stvari.
Podršku je dobila od Udruženja novinara Srbije (UNS) i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), od stručnjaka iz oblasti medija, ali i od dela zaposlenih u RTS-u, kolega koji su protestovali ispred zgrade u Takovskoj.
Prva važna stvar
„Postoji nekoliko važnih stvari u vezi sa Važnim stvarima“, kaže Jelena Popadić Sumić na početku razgovora.
„Protokol snimanja serijala zadat je licencom projekta: nakon objavljenog poziva na kasting, deca (i njihovi roditelji) se dobrovoljno javljaju šaljući kraći video-snimak deteta, na osnovu kog se vrši selekcija dece i odlučuje koje će dete doći na razgovor. Razgovor služi da mi bliže upoznamo dete, nakon čega se deca pozivaju na snimanje.“
„Ove godine snimljeno je devedeset šestoro dece i nemali broj puta se deca na snimanju uopšte ne bave temama o kojima su pričala na kastingu. Razlozi su višestruki: kao prvo, nekoliko meseci koji prođu između kastinga i snimanja u životima dece zna da bude jako dug period, u njihovim životima se dešavaju promene, u životnim okolnostima se dešavaju promene. Osim toga, iako ne vide kameru, kod veće dece se događa svest o tome da su snimana, pa često pokušavaju da prikažu najbolju verziju sebe, a neretko se dešava da dete upravo koristi priliku da izgovori nešto što inače ne govori i time pošalje poruku nekome iz okruženja.“
Snimanje prate urednica i roditelj
„Tokom snimanja, ja sedim u prostoriji sa odraslom osobom koja je dovela dete (najčešće je to jedan roditelj) gde preko kontrolnog monitora prate snimanje. Više puta smo imali situaciju u kojoj su i roditelji bili iznenađeni stavovima svog deteta ili čuli tajnu za koju nisu znali. Nakon završetka snimanja, svaki roditelj popunjava saglasnost za snimanje deteta uz napomenu da može da ne bude saglasan sa tim da neka tema ili izjava budu iskorišćene u emisiji. To su nekada benigne stvari, nekada su porodični odnosi, nekada roditelj prosto ne želi da se nešto čuje u javnosti. Dakle, dete se prijavljuje dobrovoljno, svaki roditelj mora da da saglasnost i ima opciju da nije saglasan da se u emisiji koristi neki deo razgovora.“
Druga stvar
„Serijal je sniman tokom maja ove godine. Društvene okolnosti u kojima je serijal sniman nisu sasvim iste kao danas. Blokade i protesti bile su i te kako živa tema u školama, koliko god da se to nerado kaže u određenom delu javnosti, određen broj škola nije imao nastavu i po nekoliko meseci.“
Treća stvar
„Ja se, naravno, posle ovoliko vremena ne sećam kog su dana snimana koja deca, a Leonova izjava ni po čemu nije bila za nas incidentna – kako zbog okolnosti u kojima smo snimali, tako i zbog toga što je preko 50% dece u nekom kontekstu pominjalo proteste, blokade, izostanak nastave, mnoga od te dece žive u porodicama sa roditeljima koji su aktivni na protestima. Deca koja su snimana žive u Srbiji, nisu nesvesni onoga što se dešava.“
„ Oni možda ne razumeju ceo kontekst događanja, ali svakako imaju informaciju o tome, ne zato što su zatrovani, nego zato što se u porodici gledaju vesti, zato što deca imaju mobilne telefone i zato što svaki posvećeni roditelj dete ne ostavlja bez objašnjenja situacije koja nije uobičajena. Neki od njih imaju i stav. Leon ga ima.“
Da li se razgovori montiraju?
„U svakoj epizodi pojavljuje od tri do petoro dece. Vreme koje dete provede u pravljenju frizure je u proseku oko jedan sat, a od tog vremena se uzima od tri do pet minuta. U toku snimanja ima praznog hoda, dok se kosa fenira, na primer, ali ima i delova kad deca jednostavno ćute i frizer, po instrukcijama rediteljke, ostavlja dete u tišini dok mu pravi frizuru, kako bi dete samo pokrenulo neku temu. U tom smislu, naravno – razgovori se montiraju, ali! Dečjim izjavama se ne manipuliše, izjave se ne valorizuju, ne ocenjuju i procenjuju njihovi stavovi. Leon je o protestima govorio preko deset minuta i njegova izjava je skraćena, ali joj nije promenjena suština. Izjave koje ulaze u epizode su autentične, ne šteluju se i značenjem izjava se ne manipuliše.“
Da li je dečak imao problema u školi zbog emisije?
„Pravilo formata nalaže da se roditelj/staratelj svakog deteta kontaktira od strane produkcije pre i posle emitovanja, kako bi se detetu pružila podrška ukoliko zbog nečega ima problema. U tom smislu, Leonovi roditelji su kontaktirani odmah posle viralnog širenja njegove izjave i roditelji su bili u potpunom miru sa celom situacijom. Kontaktirani su i nakon što se vikend završio i dobili smo informaciju da Leon nema nikakve probleme i da se i on sam odlično nosi sa tim.“
Dragan Bujošević direktor RTS-a je nije podržao
„Sa direktorom Bujoševićem nisam razgovarala nakon emitovanja prve epizode, tačnije, nisam ni sa kim iz menadžmenta razgovarala, osim sa svojim glavnim i odgovornim urednikom Vladimirom Kecmanovićem i kolegama.
Kako je saznala da neće biti reprize
„O ukidanju reprize ni kao urednica, ni kao odgovorna urednica Redakcije, nisam konsultovana, samo sam dobila informaciju od koordinatorke programa Redakcije dečjeg programa da joj je javljeno da je repriza zamenjena drugim sadržajem. Čak i sada, nekoliko dana posle premijernog emitovanja, ja nisam dobila zvanični odgovor koji je tačno deo sporan u epizodi i zašto, premda sam ga zvanično, elektronskim pismom tražila.“
„U toj istoj epizodi drugo dete izgovara da se vanzemaljci sporazumevaju na francuskom. Da li je to mišljenje rediteljke ili moje mišljenje? Nije. Da li je bitno koje je moje mišljenje na tu temu? Nije. Zašto? Zato što je ovo format koji se sastoji od autentičnih izjava dece o temama koje oni smatraju da su im važne ili zanimljive.“
Za šta je terete u disciplinskom postupku?
„Mnoge stvari vezane za ovu situaciju meni nisu jasne. Ja o disciplinskom postupku nisam obaveštavala javnost, čak nisam ništa pisala o tome ni na svojim privatnim mrežama. Činjenica je da sam sa bliskim ljudima podelila informaciju, a kojim putevima je to u roku od nekoliko sati došlo do javnosti, ja ne znam.“
„Moje mišljenje je da je to između mene i RTS-a, ali sada, kada je to tema u javnosti, besmisleno mi je da se pretvaram da ne postoji. U elektronskom pismu dobila sam zadatak da napišem uredničku izjavu u vezi sa ’spornim sadržajem koji je emitovan’, premda mi niko zvanično nije rekao koji je sadržaj sporan i zbog čega. Da sam smatrala da je išta sporno, ne bih dopustila da ostane u epizodi.“
“Došla sam u situaciju da je o tome šta je sporno odlučuju tabloidi, koji ni po jednom moralnom ili novinarskom kodeksu nisu relevantni.“
Čime se brani od tabloida
„Ja se čak ni ne branim. Mediji koji su bili u stanju da mi prebrojavaju krvna zrnca u porodici i na osnovu te ’krvne slike’ tumače moj rad, koji su bili u stanju da repetitivno izgovaraju neistine, koji mi pripisuju da sam radila emisije o Srbiji i Srbe predstavljala kao majmune, a osim songa u okviru Plave ptice u životu nisam radila emisiju o Srbiji… Pa kako adekvatno odgovoriti, a sačuvati minimum dostojanstva? Ne postoji način i zato mi na pamet ne pada da se time bavim, branim i objašnjavam, osim svom advokatu koji će objašnjavati gde treba i kad dođe vreme.“
Kako protiv paranoje i cenzure
„Nemam ideju. Poslednjih dana sam mnogo puta čula da sam hrabra, a u mom učešću na radu na poslednjoj epizodi Važnih stvari nema nikakvog herojstva. Šta je tačno herojsko u tome da svoj posao radite najbolje što umete, ne uključujući autocenzuru zasnovanu na tome kako će nadređeni ili nadležni i nenadležni misliti o tome? Da li možemo da zamislimo da hirurg uđe u operacionu salu i treba da obavi operaciju želuca, a da mu direktor klinike, koji je na primer po struci dermatolog, govori ili naređuje šta da uradi. Ili još gore, da hirurg logično zna kako se operacija radi, ali da pretpostavlja šta bi narečeni dermatolog mislio o svemu tome i umesto da radi onako kako smatra da treba, uradi onako kako misli da bi direktor-dermatolog to želeo? I da prestane da bude bitno da se reši problem sa želucem koji ugrožava funkcionisanje pacijenta, nego se bavimo samo očekivanjima dermatologa kada je estetski izgled reza u pitanju. To je suludo!“
„Protiv cenzure se može boriti raznim sredstvima, a autocenzura je zao demon. Da ostanemo u diskursu medicine – cenzura je tumor koji treba otkloniti, a autocenzura je tumor u fazi metastaze. Dugotrajni nemar prema mnogim tumorima vodi u metastaze. Tu smo.“
„I kao i svako kome nije dobro, nadam se da će neka nova terapija da pomogne u ozdravljenju.“
Pravo deteta da govori i misli
„Svima su nam puna usta dece i brizi o njima, a ne primećujem da ih iko pita šta oni misle o svetu u kome žive. Ja sam oberučke prošle godine i prihvatila ovaj projekat baš zbog toga – da od njih čujemo šta vide i kako vide svet koji ih okružuje. Zašto je ijedno mišljenje deteta koje nikoga ne vređa sporno da se vidi na javnom servisu – ja iskreno ne razumem.“
„Da ukinemo pravo deteta da kaže svoj stav? Godine 2025. u Evropi? Da li je imperativ življenja u Srbiji danas ’ne smeš tako da misliš’ ili ’ne smeš to da kažeš’? Po kom to zakonu i kom pravu?“
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
