“Ono što je možda u celoj priči nedostajalo, je da i pored izuzetno uspešnih predstava, velikog broja nagrada i gostovanja, naša medijska i šira kulturna misija nikada nije do kraja prepoznata", kaže Jelena Kajgo pred 15. rođendan Bitef dens kompanije
Bitef dens kompanija obeležava premijerom plesne predstave „Ostrvo“ 15 godina rada, mada se, nakon što su saznali da im Ministarstvo kulture neće sufinansirati ni dinar za ovaj projekat i za jubilej, činilo da slavljeničke premijere neće biti.
Bitef dens kompanija je jedini profesionalni plesni ansambl kod nas. Do sada, kompanija je realizovala četrdeset jednu plesnu produkciju sa nekim od najznačajnijih evropskih i domaćih koreografa, osvojila je trideset nagrada, i ostvarila više od dvesta gostovanja u zemlji i svetu.
Premijera najnovije plesne predstave „Ostrvo“ je 22. novembra u Bitef teatru, u koreografiji Joa Stromgrena, stalnog koreografa Opere i Baleta u Oslu.
Ako bi pokušala da sumira ovih petanest godina rada Bitef dens kompanije, kaže za portal “Vremena” Jelena Kajgo umetnička direktorka kompanije, onda bi rekla da je to “bilo petnaest godina plesa sa vetrenjačama. Kada sam 2009. godine došla na čelo Bitefa pokrenula se logična ideja da se osnuje ono što Beogradu, a naravno i celoj Srbiji, nedostaje, a to je profesionalna plesna kompanija koja bi cele godine pružala publici mogućnost da prati najkvalitetniji plesni teatar. Toga naprosto nikada kod nas nije bilo, nikada nije postojala trupa vezana za jednu instituciju kulture, koje ima plesne predstave na redovnom repertoaru. Bitef teatar je po tome jedinstveno pozorište u zemlji.”
Jelena Kajgo priča da su uspeli da dovedu neke od najznačajnijih evropskih koreografa, da podrže i razviju domaće koreografsko stvaralaštvo, da stvaraju i neguju nove koreografe i igrače, da već od Srednje belatske škole “Lujo Davičo”, daju najtalentovanijim mladim igračima mogućnost da igraju na sceni Bitef teatra.
“Ono što je možda u celoj priči nedostajalo, je da i pored izuzetno uspešnih predstava, velikog broja nagrada i gostovanja, naša medijska i šira kulturna misija nikada nije do kraja prepoznata. Mi smo recimo prvo pozorište i trupa koja je posle dvadeset godina pauze gostovala na Dubrovačkim letnjim igrama, i to čak tri puta, sa tri različite predstave, ali o tome se malo zna. Da smo gostovali recimo i u Japanu i odigrali šesnaest predstava na festivalima.”
Navodi “da se izuzetno promoviše Beogradski festival igre, (što je sasvim u redu), ali da kada ti isti najbolji evropski koreografi dođu u Bitef, (a nije ih lako dovesti, za male pare i u lošije uslove od onih na koje su navikli recimo u Sedlers Vels pozorištu u Londonu), dakle da kada njih dovedete da naprave sa našim igračima sjajne predstave, to prolazi ispod radara. To je svojevrstan paradoks. A to su recimo Gaj Vajcman, Roni Haver, Edvard Klug, Jasmin Vardimon, Jo Stromgren…”
Pa ipak, smatra da mogu biti “jako zadovoljni, na prvom mestu zato što smo opstali, što radimo, što u teškim uslovima bez mogućnosti zapošljavanja igrača ipak nekako održavamo produkciju na veoma visokom nivou. Imamo zaista sjajne koreografe i igrače, i dalje možemo da dovedemo strane goste, iako je raspon njihovih honorara recimo u Norveškoj i u Srbiji dramatično veliki, na našu štetu naravno.”
Sve im to uspeva, kaže, zahvaljujući koproducentima, sada su to Jadranski festival igre u Budvi i Jo Stromgren kompani iz Osla.
“Dakle poznate strane kompanije nas prepoznaju kao dobre partnere i ulažu novac u naše produkcije što je veoma značajno, budući da već dve godine u nazad ne dobijamo podršku Ministrartva kulture. Čak do paradoksa, da nam komisija da novac, ali nam ga tadašnja ministraka Maja Gojković oduzme”.
Pa ipak, zaključuje: “Idemo u susret premijeri plesne predstave ‘Ostrvo’, u susret jubileju, sa vedrinom i zadovoljstvom. U planu su već novi projekti, meni je lično velika satisfakcija omogućiti talentovanim umetnicima da pokažu svoj rad, i zato mislim da, uprkos teškim uslovima, ne treba odustajati.”
Ideju koju je pokrenuo ruski književnik Zahar Prilepin, sada podržava predsednik Rusije Vladimir Putin - stvaranje ruske nagrade za kjiževnost za „globalnu većinu” kao pandan „postkolonijalnoj” Nobelovoj nagradi za književnost
„Red Pants“ serija iz Kirgistana čiji je jedan od producenata Miloš Đukelić, pobednik je festivala „Series Mania“. U konkurenciji je bilo 1500 projekata iz celog sveta
Od Beograda do Berlina jasno je da je pank živ i zdrav. U Beogradu više muzički i stilski, u Berlinu ideološki i filozofski. Spaja ih univerzalnost pokreta. I besmrtnost ideje
Evo, pedeset odsto naše publika čine klinci od 20 i nešto godina. To retko koji bend ima. Pevaju pesme sa našeg prvog albuma, kada se još nisu ni rodili. To je najveći uspeh koji možeš da zamisliš
Novi EP grupe donosi introspektivne refleksije stvarnosti i suptilnu evoluciju zvuka, bez gubitka prepoznatljivog identiteta benda
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
