“Ono što je možda u celoj priči nedostajalo, je da i pored izuzetno uspešnih predstava, velikog broja nagrada i gostovanja, naša medijska i šira kulturna misija nikada nije do kraja prepoznata", kaže Jelena Kajgo pred 15. rođendan Bitef dens kompanije
Bitef dens kompanija obeležava premijerom plesne predstave „Ostrvo“ 15 godina rada, mada se, nakon što su saznali da im Ministarstvo kulture neće sufinansirati ni dinar za ovaj projekat i za jubilej, činilo da slavljeničke premijere neće biti.
Bitef dens kompanija je jedini profesionalni plesni ansambl kod nas. Do sada, kompanija je realizovala četrdeset jednu plesnu produkciju sa nekim od najznačajnijih evropskih i domaćih koreografa, osvojila je trideset nagrada, i ostvarila više od dvesta gostovanja u zemlji i svetu.
Premijera najnovije plesne predstave „Ostrvo“ je 22. novembra u Bitef teatru, u koreografiji Joa Stromgrena, stalnog koreografa Opere i Baleta u Oslu.
Ako bi pokušala da sumira ovih petanest godina rada Bitef dens kompanije, kaže za portal “Vremena” Jelena Kajgo umetnička direktorka kompanije, onda bi rekla da je to “bilo petnaest godina plesa sa vetrenjačama. Kada sam 2009. godine došla na čelo Bitefa pokrenula se logična ideja da se osnuje ono što Beogradu, a naravno i celoj Srbiji, nedostaje, a to je profesionalna plesna kompanija koja bi cele godine pružala publici mogućnost da prati najkvalitetniji plesni teatar. Toga naprosto nikada kod nas nije bilo, nikada nije postojala trupa vezana za jednu instituciju kulture, koje ima plesne predstave na redovnom repertoaru. Bitef teatar je po tome jedinstveno pozorište u zemlji.”
Jelena Kajgo priča da su uspeli da dovedu neke od najznačajnijih evropskih koreografa, da podrže i razviju domaće koreografsko stvaralaštvo, da stvaraju i neguju nove koreografe i igrače, da već od Srednje belatske škole “Lujo Davičo”, daju najtalentovanijim mladim igračima mogućnost da igraju na sceni Bitef teatra.
“Ono što je možda u celoj priči nedostajalo, je da i pored izuzetno uspešnih predstava, velikog broja nagrada i gostovanja, naša medijska i šira kulturna misija nikada nije do kraja prepoznata. Mi smo recimo prvo pozorište i trupa koja je posle dvadeset godina pauze gostovala na Dubrovačkim letnjim igrama, i to čak tri puta, sa tri različite predstave, ali o tome se malo zna. Da smo gostovali recimo i u Japanu i odigrali šesnaest predstava na festivalima.”
Navodi “da se izuzetno promoviše Beogradski festival igre, (što je sasvim u redu), ali da kada ti isti najbolji evropski koreografi dođu u Bitef, (a nije ih lako dovesti, za male pare i u lošije uslove od onih na koje su navikli recimo u Sedlers Vels pozorištu u Londonu), dakle da kada njih dovedete da naprave sa našim igračima sjajne predstave, to prolazi ispod radara. To je svojevrstan paradoks. A to su recimo Gaj Vajcman, Roni Haver, Edvard Klug, Jasmin Vardimon, Jo Stromgren…”
Pa ipak, smatra da mogu biti “jako zadovoljni, na prvom mestu zato što smo opstali, što radimo, što u teškim uslovima bez mogućnosti zapošljavanja igrača ipak nekako održavamo produkciju na veoma visokom nivou. Imamo zaista sjajne koreografe i igrače, i dalje možemo da dovedemo strane goste, iako je raspon njihovih honorara recimo u Norveškoj i u Srbiji dramatično veliki, na našu štetu naravno.”
Sve im to uspeva, kaže, zahvaljujući koproducentima, sada su to Jadranski festival igre u Budvi i Jo Stromgren kompani iz Osla.
“Dakle poznate strane kompanije nas prepoznaju kao dobre partnere i ulažu novac u naše produkcije što je veoma značajno, budući da već dve godine u nazad ne dobijamo podršku Ministrartva kulture. Čak do paradoksa, da nam komisija da novac, ali nam ga tadašnja ministraka Maja Gojković oduzme”.
Pa ipak, zaključuje: “Idemo u susret premijeri plesne predstave ‘Ostrvo’, u susret jubileju, sa vedrinom i zadovoljstvom. U planu su već novi projekti, meni je lično velika satisfakcija omogućiti talentovanim umetnicima da pokažu svoj rad, i zato mislim da, uprkos teškim uslovima, ne treba odustajati.”
Ovogodišnji Bemus počinje koncertom operskih umetnika iz Rusije, a do kraja festivala u Beograd dolaze i orkestri iz Sofije, Soluna i Budimpešte. U oktobru u prestonicu dolazi i maesto Zubin Mehta, na poziv i zbog Beogradske filharmonije
Kadare, Vegel, Varadi, Đukić-Perišić, Veljanovski, su neki od autora čije je javno prepoznate knjige objavila Akademnska knjiga ove godine, ali ih neće biti na Sajmu knjiga. Ne zaboravimo Memoare slikara Paje Jovanovića
Na Fakultetu dramskih umetnosti od petka do ponedeljka besplatne projekcije nekih od naših najboljih filmova, a u okviru Blacklist festivala
Vikend u Beogradu i Novom Sadu na ne:Sajmu Pobunjenih izdavača uz knjige, predizborno pripovedanje, kviz, humanitarnu prodaju, snimanje emisije, a pre svega na ne pristajanje stvarnosti bez kulture
Projekat „Savremena srpska proza“ koji je ove godine pokrenulo Blum izdavaštvo, dostupno je na programima Pobunjenih izdavača. Na Sajmu knjiga ga neće biti
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Zašto se sve što Aleksandar Vučić dotakne pretvara u u sprdnju ili skandal, a najčešće u oboje? I zbog čega je jasno da je izgubio, ali mu to još niko nije rekao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
