Sonja Ćirić: Prilagođavanje je bele boje
Izdavač: Besjeda, Banja Luka, Clio, Beograd 2002.
„Prilagođavanje je bele boje je rukopis o ljubavi, pokušaj da se dokuči onaj drugi koji stoji nasuprot i u kojem se kao u ogledalu reflektuju želje, nade, tjeskobe. Negdje u međuprostoru nastaje prilagođavanje koje oblikuje aktere. Ono se javlja kao nužnost ali i prijetnja čija krajnost inicira neželjene posljedice. Autorica ispituje stepene prilagođavanja, njegove nijanse, kako se ispoljava u svakodnevnom životu, ona ga lovi i dešifruje; razotkriva mu početak i razvoj, devijacije, onaj trenutak kad se prilagođavanje preobražava u nekakvo perverzno samoponištavanje“, piše u recenziji ovog književnog prvenca dugogodišnjeg novinara „Vremena“. „Ovo je jedna drugačija knjiga o ženi. Bez uzbuđenja, jednim polaganim intenzitetom kao proticanje dana, ništa odjednom i naglo, autorica slaže dane, razgovore, sitnice u kojima čitalac lako može prepoznati odlomke svog života i zato treba oslušnuti što je to Sonja Ćirić knjigom pričala.“
Naomi Klein – Fences and Windows Dispatches from the front lines of the globalization debate
Izdavač: Flamingo, London, 2003.
Kad neko sa 30 godina postane intelektualno pokriće jednog globalnog
pokreta, može se očekivati da postane i pomalo nadobudan. Na sreću, ni
tragova toga nema u novoj knjizi Naomi Klein, jedne od neospornih zvezda alter-globalističkog pokreta – posle istraživačkog rada od 1995. do 1999, koji je objavljen u kapitalnom delu No Logo, došlo je vreme za neku vrstu aktivističkog dnevnika. Ova zbirka predavanja, kolumni, eseja i govora sa različitih skupova od prekretničkih demonstracija u Sijetlu do post-11/9 Amerike, beleži jednu jedinstvenu avanturu aktiviste koji to nije želeo da bude, često veoma duhovito komentarišući aktuelne događaje i dajući upustva za preživljavanje u svetu podivljalog tržišta.
White Stripes: Elephant
Izdavač: BMG, 2003.
Detroitski sastav predstavlja „vlažni san“ savremenog rok kritičara – radi
se o rodonačelnicima najnovijeg, novog talasa rokenrol grupa, (čiji su
komercijalni vrh The Strokes), potom grupi koja je, uz sav „rock’n’roll
attitude“ neobično politički korektna (počevši od jednakog odnosa sastojaka po rodovima: čine je samo brat i sestra), konačno talentovanim muzičarima koji sa lakoćom pišu dobre pesme. Pri tom, one su dovoljno „isčašene“ da zadovolje ukus elitističke publike, ali i dovoljno pop, na način jednih Pixies, da svako u njima nađe melodiju za sebe. Njihov četvrti album, drugi za major tržište, ushićuje rok kolekciju koja predstavlja temelj plana WS da se duže vreme zadrže u našim krajevima, a brilijantni momenti kao što su In The Cold Cold Night i The Hardest Button To Button ostaju zauvek upisani kao najbolji transcendentni blues s one strane Jon Spencer Blues Explosion. A tu je foto posveta Nikoli Tesli.
Džerald Darel: Moja porodica i druge životinjske vrste
Futura publikacije, Novi sad, 2002.
Prevod sa engleskog: Bojan Radić
„Svima nam je potrebno sunce… Zašto se ne bismo spakovali i otišli za Grčku“, konstatovao je trideset i neke jedan od članova porodice Darelovih, umoran od dosadnih engleskih kiša, a onda se porodica spakovala i otišla na Krf. Petogodišnji boravak na ostrvu, dečaka Džeralda Darela, inače brata slavnog Lorensa, odrediće njegovu sudbinu i opredeliće ga da se profesionalno posveti prirodi i spasavanju ugroženih životinjskih vrsta. Za života osnivao je zoološke vrtove i društva za očuvanje divljih životinja od kojih mnoge vrste još žive na planeti samo zahvaljujući njegovom angažmanu. Ova duhovita, šarmantna, zavodljiva knjiga je priča desetogodišnjeg Džeralda o njegovoj ekscentričnoj porodici i sopstvenom otkrivanju čudesnog životinjskog sveta Krfa, ali i sopstvene ljubavi prema prirodi, koja je u ovom slučaju, verujte – zarazna.
Filip Kor: Kemp – Laž koja govori istinu
Prevod sa engleskog: Siniša Mitrović
Izdavač: Rende, Beograd, 2003.
Da je ova knjiga nekim slučajem prevedena i objavljena u Beogradu 1984. kada je Filip Kor napisao, verovatno bi dugo bila na listi bestselera jer je Beograd tada bio – kemp. Iako su mnogi pre njega pokušali da definišu kemp, Kor je napisavši ovaj „deskriptivan i faktografski“ leksikon, svojevrsnu enciklopediju ovog pojma, lukavo uspeo da se izbori sa problemom. Pokušao je da objasni neobjašnjivo i da ponudi neka od mogućih rešenja. Tako on navodi da je pojam „kemp“ nastao od skraćenice K.A.M.P, od known as male prostitute – u prevodu „poznat kao muška prostitutka“ – koja se nekada koristila u američkim policijskim stanicama. Kemp čine osobe koje se svojim načinom života, delima i ponašanjem razlikuju od stereotipa i moralnih normi vremena u kome žive. U knjizi su našli mesta ljudi i pojmovi iz raznih epoha ljudske istorije, pa su se tako u njenim koricama našli i Aleksandar Makedonski, Luj XIV, Bet Midler, Dejvid Bouvi, Kaligula, Marlen Ditrih, Ludvig II, Grejs Džons… Kor na kraju svoje knjige daje i obiman spisak kemp stvari i ljudi. Kemp su na primer: kauboji, Kina, kokain, Drakula, perje, tanga gaćice, mišići, policajci, kič, krzno… „Kemp je“, kaže Kor, „umetnost bez umetnika, oznaka ograničena na kontekst, neugodnost bez kukavičluka, rod bez genitalija i najzad kemp je laž koja govori istinu“.
