Čitaocima su potrebni samo štandovi sa izloženim knjigama, bilo oni pod krovom ovog ili onog udruženja, saveza i asocijacija ili čak Skupštine grada Beograda, kao novog staratelja nad Sajmom knjiga
Kao i svake godine u ovo vreme, u utorak je počeo Sajam knjiga. Ovogodišnju manifestaciju otvorio je jedan pravi pisac: David Albahari. Samim tim što je Albahari pisac, a ne slučajni namernik koji je zalutao u književnost, on nije zloupotrebljavao ovu prigodu za bilo kakve aluzije o onome što nema veze s knjigama. Našalio se da je on pisac kratkih priča, a dugačkih govora, rekao par reči o svetu u menjanju i knjigama koje ostaju iste, nagovestio da bi to moglo biti neki oblik savršenstva, pozdravio prisutne, okrenuo se i otišao da vidi nova izdanja i porazgovara s prijateljima, zbog čega je, između ostalog, i zapucao iz daleke Kanade.
Nešto slično uradili su i drugi koji su došli na otvaranje Sajma knjiga. Saslušali su Albaharija i kanadskog pisca Naima Katana i krenuli da pogledaju ima li nečeg za čitanje. Nikoga nije zanimalo da li je to 48. „međunarodni“, treći „milenijumski“, drugi „međunarodni beogradski“ ili „beogradski“ sajam knjiga bez rednog broja, bez obzira na to što je pre tri godine održan 45. „međunarodni“, a pretprošle „prvi milenijumski“, niti je ko zaista mario što prošlogodišnji sajam nije bio četrdeset sedmi, a ni drugi. Ni nulti. Niti milenijumski. Zato je valjda ovogodišnji samo „beogradski“, da bi se prekinula trogodišnja agonija oko njegovog imena. Jedino je malo neobičan njegov naziv – Beogradski sajam knjiga 1956–2003, kao da je, ne daj bože, u pitanju nekakav memorijal, ali je ovim barem stavljena tačka na spor između Udruženja izdavača i knjižara Jugoslavije i Poslovnog udruženja izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore, u kome su se gadno posvađali oni koji u knjizi vide robu, a u sajmu knjiga priliku za brzu zaradu, čineći sve, navodno, u interesu čitalaca. A čitaocima su potrebni samo štandovi sa izloženim knjigama, bilo oni pod krovom ovog ili onog udruženja, saveza i asocijacija ili čak Skupštine grada Beograda, kao novog staratelja nad Sajmom knjiga.
Štandova i ove godine ima, i to više nego poslednji put. Na Sajmu je prisutno preko pet stotina izdavača i izlagača, što je za trećinu veći broj od prošlogodišnjeg zbira učesnika. Pored najznačajnijih domaćih, došle su i strane izdavačke kuće iz Kanade, Engleske, Hrvatske, Norveške, Španije, Bosne i Hercegovine, Engleske, Italije, Japana, Irana, Nemačke, Francuske, Makedonije, Bugarske, Poljske, Slovačke, Grčke i Mađarske, a ovih dana mogli su se sresti i pisci iz neke od ovih država, između ostalih, Nikolo Amaniti, Paolo Rumic, Frenk Kaningam, Naim Katan, Dejvid Toskana i drugi. No, ono što je najvažnije, sigurno se može naći bar dvadesetak novih naslova koji bi se lako izborili za mesto u svakoj bilioteci.
Stoga je sklonost onih koji izdaju knjige da iznova prave probleme oko Sajma postala gotovo dirljiva: ili organizatori kradu ulaznice ili je izložbeni prostor preskup, jedni su povlašćeni prilikom plaćanja zakupa, drugi dobijaju najveći prostor i najbolja mesta, treći imaju stečena prava iz bivših vremena, pojedini imaju prijatelje na vlasti, a oni posebno privilegovani, bogme, rođake ili čak supružnike… i tako u nedogled. Neobično je što pometnju stvaraju oni koji objavljuju knjige, a ne, što bi se moglo očekivati, čitaoci, nezadovoljni zbog loših izdanja, slabe ponude, padova omiljenih autora ili katastrofalnih prevoda, zbog kojih, uostalom, i postoji Beogradski sajam knjiga.
Razlozi za nezadovoljstvo pojedinih izdavača mestom koje su dobili ovog puta mogu se lako odmeriti. Eno spiska Narodne biblioteke Srbije o onima koji su objavili najveći broj knjiga u ovoj godini, pa svako može lako proveriti ko je od njih dobio mesto u areni, a ko visi sa strane, mada i tu treba imati rezervu jer knjige nisu drva, da bi se produktivnost pojedinih kuća merila kamarama naslaganog papira.
Naravno, onima koji sve to organizuju ne preostaje ništa nego da se brane i hvale. Svaki sajam knjiga uvek je bolji od prethodnog, veći, jeftiniji, depolitizovaniji, samostalniji, raskošniji, jeftiniji, posećeniji i značajniji, tako da je samo pitanje dana kada će se tako grandiozna manifestacija odlepiti sa savske obale i vinuti u nebo, ostavljajući daleko iza sebe sumorno okruženje jedne siromašne zemlje, i sitne izdavačke sujete.
„Da li su samo Selak, Bokan, Baja i njima slični krivi za ovakvu situaciju u pozorištima? Da li je naše dugogodišnje pristajanje na sve lošije uslove rada takođe uticalo na ovako poražavajuće stanje“, pita Željko Hubač povodom našeg teksta „Devet pozorišta u Beogradu realizovalo je 1,7 premijeru ove sezone“
U Beogradu je medijsku i javnu pažnju okupiralo Narodno pozorište, pa se ne primećuje da ostala pozorišta ove sezone imaju po jednu do dve premijere, a to je tačan pokazatelj položaja kulture u ovoj Srbiji
Emisija „Ode ponedeljak“ Dejana Cukića skinuta je sa programa Radija 202 zato što je ovaj muzičar odnedavno u penziji
Upravni odbor je odlučio da ne produži ugovore za tri emisije rađene kao inostrane franšize kako bi napravio mesta za nove projekte, dok Vladimir Kecmanović više neće uređivati Kulturno-umetnički program
U Muzeju devedesetih izložba logotipa i vizuelnih identiteta Jugoslavije „Yugo.logo“ vraća u vreme kad je dizajn oblikovao svakodnevnicu
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
