Skiptari kralja Milutina i kraljice Simonide i njena odežda, rekonstruisani su i priključeni izložbi „Čekajući stalnu postavku“ Istorijskog muzeja Srbije, kako bi se premostilo vreme čekanja na rekonstrukciju zgrade Železničke stanice
Čekajući na rekonstrukciju zgrade stare Železničke stanice, Istorijski muzej Srbije pokazuje svoju kolekciju na izložbi „Čekajući stalnu postavku“ i obnavlja je novim eksponatima.
Tako joj je u ponedeljak priključio rekonstrukcije skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i odežde kraljice Simonide.
Rekonstrukcije skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide je ručno, starim tehnikama izradio i filigranista Goran Ristović Pokimica po uzoru na predstave sa freske „Loza Nemanjića” iz manastira Gračanica. Skiptari su ukrašeni lapis lazulijama, hesonit granatima i slatkovodnim biserima.
Rekonstrukciju odežde kraljice Simonide je po uzoru na fresku iz manastira Gračanica izradila kostimografkinja Jelena Stokuća sa saradnicima, a na izložbi je predstavljena na posebno dizajniranoj lutki koju je uradio vajar Darko Kuzmanović.
Odeždu čini granaca, haljina sa dugim rukavima, čiji krajevi dosežu do zemlje. Vegetabilni ornament, na tamnocrvenoj taft svili, dekorisan je biserima celom površinom haljine, dok su manijakis, perivrahioni, rote, optoke na rukavima i borduri haljine, bogato ukrašeni biserima i imitacijom dragog kamenja na zlatnoj taft svili. Veo je prugastog dezena, preko koga se nalaze oboci na niski od bisera.
Od otvaranja do sada izložba „Čekajući stalnu postavku” je dopunjena i olovnim pečatom velikog župana Stefana Nemanje iz druge polovine XII veka, kristalnim bokalom sa grbom Kraljevine SHS, novčićima vladara iz dinastije Nemanjić, i rekonstrukcijom prestola kralja Petra I Karađorđevića, skiptarom cara Dušana i carice Jelene, i odeždom despota Stefana Lazarevića i despota Đurđa Brankovića.
Početkom oktobra ministar Nikola Selaković je najavio da kreću radovi na pretvaranju stare zgrade glavne Železničke stanice u Istorijski muzej. Rok je Ekspo 2027.
Vrednost radova je u bruto iznosu, 1,9 milijardi dinara, a neto 1,58 milijardi dinara, precizirano je tada u saopštenju Ministarstva kulture.
„Vreme“ je imalo uvid u zahtev u kojem Bibliotekarsko društvo Srbije upozorava da OOPR protivzakonito vodi autorska prava pisaca, a i da nije osnovan po zakonu. OOPR na to oštro odgovara
Istorija je piščeva osnovna preokupacija, stopljena sa književnošću. Ne postoji svrsishodna i velika Istorija sa velikim slovom – postoji više malih, fragmentiranih istorija u kojima se okuplja nekakav smisao kroz mnoštvo delova: ”tek ponešto postaje istorija. A sve munjevito postaje prošlost: ‘senka senka, a potom ništaʼ”. To razgrađivanje, a zatim “lepljenje” priče je važan postupak Petkovićeve poetike, njegove istoriografske metafikcije, koju bismo jednostavnije mogli nazvati igrom, maštarijom, fantastikom
Sentiš-putešestvije jubilarnog BJF završilo se s manjom flekom, ali uspešno: svi ispoštovani, publika brojnija i mlađa no ranije
Ovaj Abasijev film je, čini se, dovoljno iskren i promišljen pokušaj da ukloni Trampove šake sa lica, i onda što uverljivije prikaže portret čoveka koji i kada sam pati, ne odustaje od mogućnosti (a koja nije tek odraz alfamužjačkih i kompetitivnih poriva) da patnju nanese i drugima, makar oni spadali i u krug njegovih najbližih “satelita”
Ksenija Radulović:
Otvaranje granica – stručna recepcija Bitefa u Srbiji;
Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, 2023.
Skidanje pa vraćanje semafora na raskrsnici kod Ušća koja je pretvorena u kružni tok je još jedan eksperiment in vivo na Beograđanima
Šefica Evropske komisije donela je pohvale Vučiću. Ali, ništa lično, pa ona je ionako došla samo zbog posla, a ne zbog nekakvih „evropskih vrednosti“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
