Idi i gledaj Fest

Od 52 godine Festa, međunarodnog filmskog festivala čije najnovije izdanje počinje ovog petka u Beogradu, filmove za poslednjih deset birao je Jugoslav Pantelić.

Ne vredi ni zamisliti koliko je filmova za to vreme trebalo odgledati, koliko razgovora obaviti, odluka doneti, ličnog života darovati i koliko čega još sve ne kako bi u ovoj državi Fest napredovao. Zato nismo dali teškim i lepim danima prošlosti da nas odvuku od sadašnjosti, jer ovu potonju još uvek možemo da raspertlamo i popravimo. A čeka nas i novi Fest, velika i opuštajuća tema.

“VREME”: Kako birate filmove, kako ste, na primer, ove godine došli baš do ovih 108 naslova koliko će ih biti na ovogodišnjem Festu?

JUGOSLAV PANTELIĆ: Fest je oduvek bio poseban festival, na kome publika ima priliku da se susretne sa najznačajnijim ostvarenjima koja su obeležila prethodnu godinu. U tom smislu, odabir filmova se u nekoj meri podrazumeva: Fest objedinjuje filmove koji su kandidovani za Oskara, kao i one koji su osvajali nagrade ili bili zapaženi na velikim svetskim festivalima. To bi bio jedan deo programa, dok bi drugi podrazumevao manje popularne, a takođe kvalitetne naslove i u tom smislu je posao selektora delikatniji, jer te filmove treba pronaći ili prepoznati. Kriterijum je jednostavan i isti od kada Fest postoji, a to je – dobar film.

Fest počinje višestruko nominovanom za Oskara Bartonovom akademijom, a završava se domaćim filmom Ruski konzul. To su filmovi koji i bez gledanja, samo na osnovu informacija o njima, deluju kao dobar okvir festivala.

Film Aleksandera Pejna može zvučati kao preporuka po sebi, ali se radi i o zaista odličnom filmu, jednom od, po mom mišljenju, najboljih iz prethodne godine. To je film koji podseća na dela klasičnog Holivuda i kao takav predstavlja ostvarenje koje većinu nas podseća na ono zbog čega smo, nekada davno, i zavoleli film. Reditelj filmova Dogodilo se na današnji dan, Nož ili Lavirint, Miroslav Lekić, svojim novim filmom Ruski konzul vraća nas na ove naše prostore pola veka unazad i obrađuje delikatnu temu koja je i danas aktuelna. Odličan glumački ansambl u filmu predvodi Žarko Laušević, kome je naslovna uloga u Ruskom konzulu poslednja u karijeri.

O čemu će govoriti filmovi Festa ove godine?

Jako je teško odgovoriti na to pitanje imajući u vidu broj filmova koji ste i sami pomenuli. Mislim da je program ipak prilično raznovrstan u pogledu tema, a jedina programska celina koja je tematski koncipirana ove godine jeste “Fest fokus”. Ona objedinjuje filmove koji govore o deci i mladima koji se suočavaju sa nekom vrstom nasilja. Osećao sam potrebu da postoji jedna takva selekcija koja bi, kao što joj i ime kaže, fokusirala određenu temu, iz različitih aspekata, a koja je od velikog značaja za naše, pa i ne samo naše društvo.

Suprotno tradiciji, ove godine nije istaknut naslov koji objedinjuje sve filmove, ali se Fest reklamira kao – za svakog po nešto. Da li je to naslov? Ako jeste, da li je njegov autor tim Festa ili tim Cebefa, organizatora festivala?

Fest ima ove godine slogan, koji će verovatno pre izlaska ovog intervjua biti objavljen, a to je jedna jednostavna a efektna rečenica – Idi i gledaj, inspirisana remek-delom reditelja Elema Klimova iz 1985. godine. To je potresan ratni film, snimljen u vrlo ekspresivnom stilu i prati ratne patnje jednog dečaka. Pored toga što su ratovi, nažalost, poslednjih godina veoma prisutni i što je u fokusu tog filma dete, ova rečenica je uzeta i kao metafora i poziv na jedno budno stanje svesti, usmerene kako prema samim filmovima tako i prema stvarnosti, ali i samima sebi. Opširnije o tome moći ćete da pročitate u uvodnoj reči za katalog Festa.

Šta je bila namera kriterijuma – za svakog po nešto? Da li se potiskuje elitizam koji je podrazumevajući element jednog festivala?

Izraz za svakog po nešto nikada nije predstavljao kriterijum, a ni moto festivala, jer filmovi koji dolaze na Fest najpre moraju da ispune određene umetničke kvalitete. S druge strane, ima istine u tome da je Fest, o čemu smo već govorili, festival koji okuplja filmove raznih poetičkih usmerenja, filmove koji dolaze iz različitih nacionalnih i kulturnih tradicija, drugačije u pogledu forme, kao i budžeta. U tom smislu se može reći da to nije koncepcijski ograničen festival i da nije elitistički.

Ove godine, ni vi a ni bilo ko drugi iz Festa nije medijima predstavio novi program, već smo o tome saznavali iz saopštenja organizatora, Cebefa. Ako dobro pamtim, tako je bilo i prošle godine kad nije bilo ni zaključne konferencije za medije. Zašto?

I ovaj vid komunikacije jeste svojevrsno medijsko predstavljanje programa. Konferencije za novinare su sastavni deo festivala tokom trajanja Festa, a što se tiče najavne konferencije za medije, siguran sam da ćete o njenom održavanju biti obavešteni od strane pres službe festivala.

Fest će biti dostupan u desetak bioskopskih sala u Beogradu, na čelu sa MTS dvoranom, a i cene ulaznica nisu povećane. Pre izvesnog vremena je bilo izvesnih nesuglasica ove dvorane i organizatora, ali su, očigledno, prevaziđene?

Ne znam na koje tačno i gde objavljene informacije mislite. Ukoliko biste ih sa mnom podelili, možda bih i mogao da odgovorim na to pitanje, koje inače izlazi van okvira delovanja umetničkog direktora i selektora Festa.

O Festu su poslednjih meseci “brinuli” ljudi kojima to nije u opisu radnog mesta, mislim na Ivana Karla, direktora FCS, koji je predlagao promenu termina Festa. Uticaji spolja su uobičajena pojava u kulturi godinama unazad. Kako se snalazite?

Fest pripada svima nama i u tom smislu smatram da svako ima pravo da povodom njega izrazi svoje mišljenje, a budući da je Ivan Karl bio i selektor Festa, verovatno ima i dodatno interesovanje za Fest i motiv da se o njemu izjasni. Sa bilo kim ko iznosi stavove povodom Festa mogu da se složim ili ne složim, ali komentare, ukoliko su dobronamerni i argumentovani i tiču se programskog dela Festa, svakako uzimam u obzir.

Verovatno vam nije bilo lako da izaberete domaće filmove jer uvek postoji mogućnost da se nekom zamerite. Šta vas čeka ove godine?

Ima mnogo domaćih filmova na ovogodišnjem Festu, što većinski što manjinski srpskih koprodukcija. Samo u takmičarskom programu imamo tri jako zanimljiva naslova, od reditelja koji su se svojim igranim debijima već dokazali kao autori upečatljivog izraza. Tu je najpre Mladen Đorđević, autor srednje generacije koji je filmom Život i smrt porno bande prilično ustalasao našu kinematografiju pre nekih desetak i više godina, ali i mlađi reditelji poput Marka Đorđevića i Siniše Cvetića, koji su svojim filmovima Moj jutarnji smeh i Usekovanje najavili dolazak novih snaga od kojih i te kako imamo šta da očekujemo u budućnosti.

Što se tiče potencijalnog zameranja nekome zbog odabira filmova, to je neminovnost na koju selektor Festa uvek može da računa i sa tim se mora pomiriti. Naprosto, selektor mora očuvati svoj integritet i odlučivati o tome da li neki film vidi na festivalu i kako ga vidi.

Kao selektor, verovatno ne biste hteli da otkrijete svog ličnog favorita, ali recite makar koje filmove preferirate: Oskarovce, filmove malih kinematografija ili …

Zaista moram da kažem da u tom smislu nemam određenih preferencija, volim naprosto dobre filmove, nezavisno od toga odakle dolaze, o čemu govore ili za koliko su novca snimljeni. Lično, naravno, mogu da imam određene teme, reditelje ili stilove koji mi u nekom periodu više prijaju nego neki drugi, ali to suštinski ne utiče ni na šta bitno prilikom prosuđivanja nekog filma ili njegovog odabira za Fest.

Ako je cilj pitanja da skrenem pažnju na neke naslove, spisak bi bio zaista dug, pa mogu da pomenem samo neke. Imamo, recimo, naslove koje publika dugo iščekuje da vidi, što zbog njihovih tema, što zbog uspeha na festivalima, poput Zone interesa Džonatana Glejzera ili Anatomije jednog pada Žastin Trije. Imamo i filmove Romana Polanskog, Vudija Alena, Akija Kaurismakija, koji su već moderni klasici. Takođe, tu su i filmovi koji će sigurno privući pažnju, a koji možda nisu bili toliko prisutni u javnosti u poslednje vreme, kao što je film Svi mi stranci Endrua Haja.

Moram da izrazim i zadovoljstvo činjenicom da ove godine oko 50 odsto čine nedistributerski naslovi, koje je, dakle, sam festival otkupio za prikazivanje, što znači da je prilika da se pogledaju na Festu ekskluzivna. Takođe bih skrenuo pažnju i na program “Fest klasik”, koji možda nije dovoljno prepoznat kao značajan jer publika, očekivano, najpre teži da pogleda aktuelne naslove. Ipak, ove godine u toj selekciji su veoma zanimljiva ostvarenja, počevši od Bertolučijevih Sanjara koje ćemo moći da pogledamo u restaurisanom 4K izdanju, pa do filma U vrtlogu greha, koji dolazi iz Nemačke na 35-milimetarskoj traci, iz 1937. godine, u kome glavnu ulogu igra Svetislav Ivan Petrović, naš glumac koji je ostvario najveći uspeh van granica zemlje, a čijih 130 godina od rođenja obeležavamo ove godine.

Da li nalazite vremena za nešto drugo osim za gledanje filmova?

Moram da nađem vreme i za nešto drugo osim gledanja filmova, što zbog drugih obaveza koje imam, što zbog toga što čovek mora da bude prisutan i u realnom svetu, van filma, kako bi, na kraju krajeva, i same filmove mogao da posmatra na adekvatan način.