Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Sve što postoji pre same završnice u svemiru zapravo je izgovor da se do te tačke dođe; ako se to čak i na novija gledanja dalo tolerisati Kameronovom Titaniku, malo dobrovoljnog slepila možemo da darujemo i u slučaju ovog vrlo dobrog i sasvim funkcionalnog bioskopskog hita Klima Šipenka
Početkom ovog veka, a možda i koju godinu ranije, koncem prethodnog, ponajpre među filmofilima i filmskim kritičarima fleksibilnijih i otvorenih umova, kao i po bespućima internet-foruma, kružila je pitalica koja otprilike glasi ovako: “A šta kada svi nauče da prave filmove?” (ovde se mora zastati i hitro precizirati da se pritom mahom mislilo na, naravno, profesionalne, gledljive, potencijalno komercijalne, žanrovski jasnije određene, takozvane repertoarske filmove za poželjno što brojniju, širu i raznolikiju publiku). Ova se mozgalica, pomenimo i to, oslanjala na tu tihu oprečnost film versus movie, pri čemu drugopomenuto pripada opisanom u gorenavedenoj zagradi. I zbilja, krenula je bujica umešno sročenih, vešto u delo sprovedenih i zanatski učinkovitih filmova iz delova sveta za koje to do tog trenutka i nije bilo toliko tipično/učestalo, a Holivud, neprolazno reaktivan, prilično brzo se prenuo iz sna na lovorikama, te su reditelji sa tih egzotičnijih adresa hitro pozvani u Holivud, gde je za njih već bio spremljen novoustanovljeni folder naslovljen “vizionari”. Dobar deo pozvanih se domogao američkih filmova, od čega je, pak, dobar deo potklizao promenivši dotadašnji zdrav i prirodan tok svojih karijera, a narečena mozgalica sve se ređe čula, jer je barem u tom pojašnjenom smislu sve veći broj filmskih stvaralaca u raznim delovima planete sve elegantnije i češće pokazivao konkretne dokaze u prilog tezi da je navedeni cilj dosegnut.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve