Distributeri su ovog utorka uputili državi i javnosti još jedan apel za rešavanje problema piraterije, u domaćoj kinematografiji prisutnog i akutnog od 1984. godine.
Podaci su zastrašujući, evo nekoliko: u prve četiri nedelje ovog januara bilo je 70 odsto manje gledalaca nego prošle godine u isto vreme; prošle godine u Srbiji je tri miliona ljudi gledalo filmove u bioskopima, što je manje nego 1999. godine kada su bioskopi zbog bombardovanja tri meseca bili zatvoreni; 1984. godine 400 bioskopa u Srbiji imalo je svakodnevne projekcije, a prošle godine samo 150; distributerska kuća Taramaunt želela je da podeli 400 besplatnih ulaznica za film Invisible, crtać sa najviše nominacija i nagrada ove godine, ali je jedva uspela da pronađe 120 ljudi koji ga već nisu videli na piratskoj kopiji!
Zašto ljudi ne idu u bioskop? Odgovori su odavno poznati i odavno nesavladivi: cena ulaznice i piraterija. Cena bioskopske ulaznice je previsoka zato što su je, smatra se, takvom učinili distributeri. „Mi moramo da platimo film, titlovanje, svu dokumentaciju, pa zatim porez na svaku stvar u vezi s tim filmom, a pirati ne moraju baš ništa da plate. Da li je neko nekad video fiskalnu kasu na njihovoj kartonskoj kutiji? PDV važi samo za određene ljude, i to je ono zbog čega mi protestujemo“, kaže Zoran Simić, član Upravnog odbora Antipiratske asocijacije. Zatim: bioskopi su neudobni i loše tehnički opremljeni, pa je razumljivo da se ljudi odlučuju za gledanje iz svoje fotelje filma čija će kopija biti slična ako ne kvalitetnija nego u većini bioskopa. Naime, u Srbiji postoje samo tri bioskopa koji odgovaraju sadašnjim standardima. „Strane investitore ne zanimaju bioskopi u zemlji s tolikom piraterijom, a država nije omogućila poreske olakšice kako bi privukla domaće investitore da ulože u njihovu rekonstrukciju“, tvrdi Savić.
Na osnovu više od 300 krivičnih postupaka koji se trenutno vode protiv piraterije, zaplenjeno je 58.000 piratskih primeraka video-izdanja koji se čuvaju do okončanja krivičnih postupaka. Po rečima Verice Vuković, sekretara Antipiratske organizacije, „to je akcija bez efekta. Prošle godine nije sprovedena nijedna akcija u kojoj bi policija pokupila piratske kopije po ulicama i uništila ih.“ Dragan Jeličić iz distributerske kuće Tak kaže da su pre mesec dana predložili ministru pravde Zoranu Stojkoviću uvođenje mandatne kazne, „kako bi se onaj ko se bavi prodajom piratskih diskova, muzike, svih proizvoda intelektualne svojine, kaznio visokom mandatnom kaznom pa da se posle pokreće krivični postupak protiv njega. To bi znatno pomoglo u smanjenju procenta piraterije.“
Po distributerima, država nije učinila nikakav potez kojim bi zaustavila dvadesetogodišnje carstvo piraterije. „Presuda koju je nedavno doneo opštinski javni tužilac protiv jednog pirata, ništa ne znači, to je simulacija borbe“, kaže Verica Vuković. Dragan Jeličić tvrdi da „država od nas uzima namet u vidu raznoraznih poreza, a da to ništa ne daje za uzvrat, nego na neki način tapše po leđima one koji kinematografiju teraju u propast. Mi od države tražimo samo da radimo.“ Nedavnu najavu ministra finansija Mlađana Dinkića da će od 1. maja revidirati cenu ulaznica smatraju zakasnelom. „Obećao nam je da će ulaznice biti oporezovane po nižoj stopi ako mu navedemo primer jedne zemlje čiji bioskopi manje plaćaju državi. Mi smo doneli listu zemalja po nižoj stopi, među njima nekolicina nije uopšte oporezovana, a samo je Estonija u višoj stopi. Ne znam zašto se gospodin Dinkić poveo baš za tim jednim primerom. Takođe, niko iz vlade nije javno oglasio pirateriju kriminalom. I, normalno je da se posle toga poverenje prema državi smanjilo.“
U situaciji kad država ne preduzima ništa delotvorno protiv pirata, distributeri su pokušali da urade njen posao. „Festival francuskog filma je prva akcija nedavno osnovanog Filmskog pokreta otpora“, kaže Milutin Ranđelović, vlasnik Metro filma, i smatra da za sada ima uspeha. „Ulaznice za Sava centar gde se održava Festival koštaju 100 i 120 dinara, a projekcije su, po ovom kijametu, pune. Niska cena ulaznice plus adekvatna akcija države protiv pirata jeste po meni jedini način da se danas izborimo sa praznim bioskopima i da od 60.000 sedišta u Srbiji popunimo barem 5000. Neke kolege su počele da prodaju DVD uz časopis, to je fenomenalno, to je udarac piratima! Tvrdim da država mora da primeti rezultate ovakvog organizovanog posla koji rade profesionalci, i mora da nam pruži ruku. Meni je jasno da distributeri koji rade sa holivudskim producentima moraju da poštuju njihove uslove, pa i visinu cene ulaznice, jasno mi je i da francuski filmovi i filmovi nezavisnih proizvođača ne zanimaju pirate pa publika može da ih vidi samo u bioskopu, ali tvrdim da ako na jednom primeru dokažemo da smo u pravu, država će konačno morati da reaguje i da već jednom postupi u svoju korist!“
Sve ovo što su izgovorili filmski distributeri odnosi se i na muziku, knjige, softvere, na svu intelektualnu svojinu.
