Novi skup na Građevinskom fakultetu biće još jedan pokušaj struke da vlast umesto Generalštaba ne podigne Tramp tower. Učesnici su i cenjeni stručnjaci iz inostranstva
Pre gotovo godinu dana, 23. marta 2024, u svečanoj sali Građevinskog fakulteta Beogradskog univerziteta brojna udruženja, akademska zajednica i studenti iskazali su zabrinutost za Beogradski sajam i Generalštab, što je dovelo do nastanka Deklaracije o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba,
U sredu 5. februara na Građevinskom fakultetu, stručnjaci će opet govoriti o Generalštabu ne bi li ih neko iz vlasti čuo, s obzirom da do sad nije.
Pomoć iz inostranstva
Na tom skupu nazvanom „Generalštab nasleđe u opasnosti“ učestvovaće i inostrani stručnjaci, gosti Evropa Nostre, kako bi pomogli ovdašnjim kolegama u nastojanju da sačuvaju Generalštab, odnosno da srpska vlast umesto njega ne podigne Tramp tower.
Uprkos mobilizaciji stručnjaka i civilnog društva u korist obnove i revitalizacije kompleksa, situacija se dodatno pogoršala 14. decembra 2024. godine, kada je Vlada Srbije odlučila da ukloni modernistički kompleks Generalštaba iz Registra zaštićenih kulturnih spomenika, otvarajući put za planirano rušenje u svrhu izgradnje velikog komercijalnog projekta nekretnina.
Odluka Vlade da kompleksu Generalštab oduzme status kulturnog spomenika, a da pripadajuće parcele izuzme iz područja zaštićene prostorno-kulturno-istorijske celine Ulice Kneza Miloša, donete su uprkos proceduri propisane nacionalnim Zakonom o kulturnom nasleđu.
Ovo je urađeno sa ciljem da se omogući rušenje kompleksa Generalštaba i izgradi potpuno neprihvatljiva poslovno-stambena struktura na njegovom mestu. Vladi i Ministarstvu kulture upućivana su otvorena pisma domaćih i međunarodnih strukovnih udruženja, sa zahtevom da se sporna odluka povuče, ali bez ikakvog odgovora ili poziva na dijalog.
Zahtev Ustavnom sudu
To je izazvalo novi talas masovnih protesta stručnjaka za baštinu i organizacija civilnog društva u Srbiji, uključujući i stručni tim Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji su zatražili poništenje Vladinih odluka. Podnet je i formalni zahtev Ustavnom sudu Srbije da ispita usklađenost ovih odluka s Ustavom zemlje.
Od 30. januara ove godine, modernistički kompleks Generalštaba u Beogradu uvršten je među 14 najugroženijih evropskih lokaliteta kulturnog nasleđa, u uži izbor za listu „7 najugroženijih“ spomenika. Rezultat će se znati u martu.
U obrazloženju piše:
„Modernistički kompleks Generalštaba u Beogradu, istaknuti primer modernističke grane poznate kao češki kuboekspresionizam, predstavlja važnu komponentu pejzaža grada i slojevite kulturne memorije Beograda, uključujući i disonantne memorijalne aspekte njegove uloge u modernoj istoriji šireg regiona.
Danas je ovaj modernistički kompleks, oštećen NATO bombardovanjem 1999. godine, suočen s neposrednom pretnjom rušenja radi stvaranja prostora za veliki komercijalni projekat nekretnina. Predloženi razvoj imao bi ogroman štetan uticaj na gradski pejzaž, koji je suštinski oblikovan kompleksom Generalštaba. Štaviše, takav razvoj bio bi u suprotnosti s pravnom zaštitom ovog arhitektonskog i urbanističkog ansambla koja je uvedena 2005. godine, a koju je nedavno Vlada Srbije ukinula, kršeći odredbe Nacionalnog zakona o kulturnom nasleđu.
Preporuka Srpskoj vladi
Neposredna pretnja gubitka kompleksa Generalštaba i njegove zamene novom građevinom treba biti sprečena u interesu Srbije i cele Evrope. Umesto toga, Vlada bi trebalo da započne opsežnu konsultaciju sa stručnjacima i civilnim društvom o budućem projektu očuvanja i mogućoj adaptivnoj prenameni ovog modernističkog ansambla, prepoznajući njegov složeni nasleđeni značaj, na osnovu evropske vizije, vrednosti i najbolje prakse, kao što je predviđeno u članu 7 Faronske konvencije, koju je Srbija potpisala i ratifikovala.“
Srbija se, međutim ponaša kao da je iznad struke, zakona i konvencija.
Novi skup na Građevinskom fakultetu održava se upravo povodom ulaska Generalštaba u uži izbor za „7 najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi“. O važnosti Generalštaba govoriće i Loran Levi-Štros član upravnog odbora Evropa Nostra i Johen Šnajder iz Evropske investicione banke.
Za razliku od mainstream albuma tog vremena, Treći svijet nije ciljao na instant prepoznatljivost nego na trajni dojam. A za nekoga tko ga danas prvi put otkriva, to je i dalje ploča koja može otvoriti oči, jer nije nimalo ostarjela ni u temama ni u načinu na koji poziva na maštu i drugačiji pogled na svakodnevicu
Alan Mur, V kao Vendeta, Čarobna knjiga
(400 str, format 225x336 mm); prevod Ivana Jovanović
Obaveštavajući o nagradama koje su dobili njegovi članovi Veljko Mićunović i Vanja Milačić na festivalu „Purgatorije“ u Tivtu, Narodno pozorište je izostavilo sliku glumice Vanje Milačić. Pogledajte video, znaćete zašto
Nezamislivo je da građani i studenti priznaju pobedu izvojevanu krađom. A sasvim je izvesno da će da krade. S druge strane da li iko veruje da bi Vučić, ukoliko izgubi izbore, priznao izbore? Naravno da ne bi, ali ovoga puta ne pita se on
Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
