Vodeća evropska mreža civilnog društva za kulturno nasleđe Evropa Nostra kandidovala je kompleks Generalštaba za program „7 Najugroženijih“, zbog planova srpske vlasti da ga sruši
Evropa Nostra Srbija kandidovala je kompleks Generalštaba za ovogodišnji program „7 Najugroženijih“ objekata i celina u Evropi.
Vodeća evropska mreža civilnog društva za nasleđe koja pokriva više od 40 zemalja i blisko sarađuje sa Evropskom unijom, Savetom Evrope i UNESCO-om, izražava duboku zabrinutost zbog kontinuiranih izveštaja o planovima srpskih vlasti da potpišu ugovor sa američkom kompanijom kojim bi se omogućilo rušenje istorijski značajnog kompleksa Generalštaba i Ministarstva odbrane u Beogradu, zbog izgradnje hotela.
Šta ugrožava Generalštab
Naime, vlada Srbije je ovog maja ispod radara javnosti i bez objašnjenja potpisala ugovor sa firmom Dažeda Kušnera, zeta nekadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa, za izgradnju luksuznog hotela na mestu nekadašnjeg kompleksa Generalštaba u Beogradu.
Trebalo je još samo naći modus kako da se Generalštabu ukline status kulturnog dobra.
Konzervatori dva zavoda za zaštitu spomenika kulture – republički i gradski usprotivili su se javno ukidanju statusa nepokretnog kulturnog dobra za kompleks zgrada starog Generalštaba u centru grada. Smatraju da je kulturno nasleđe „neobnovljiv resurs“ čijim gubitkom, kako su ukazali u saopštenju, „nestaju trajne univerzalne vrednosti ukupnog nasleđa na nacionalnom i širem planu“.
Direktorke oba zavoda – Olivera Vučković i Dubravka Đukanović, podnele su ostavke, odbivši da skinu zaštitu sa Generalštaba.
Srpska akademija nauka i umetnosti je saopštila da se izričito protivi rušenju.
Arhitekti i stručna javnost su objavili Deklaraciju protiv rušenja Generalštaba i Beogradskog sajma.
Pa ipak, Kušnerovim susretom s Vučićem letos je ovaj projekat ozvaničen.
Od kako je javljeno da je finansijski komitet Senata SAD pokrenuo istragu protiv Kušnera, predsednik Vučić i drugi predstavnici vlasti ređe pominju Generalštab, što naravno ne znači da se odustalo od njegovog rušenja.
Tako je u poslednjoj emisiji „Hit Tvit“ TV Pink šef Radikalne stranke Vojislav Šešelj rekao da su se sad „pojavili pametnjakovići neki iz akademije (SANU) čak, da se to čuva ko spomenik kulture, kakve kulture? Neki arhitekt Dobrović, poznat po izgradnji tih komunističkih objekata, ovde je napravio Generalštab da liči na kanjon Sutjeske gde su se navodno partizani probijali, a gde je Tito žrtvovao ranjenike da bi sačuvao svoju glavu. Je l’ to neka kulturna vrednost? A ako je spreman Trampov zet da uloži milijardu dolara, i da tu izgradi elitni hotel, zašto da to ne damo? Čist dobitak za Srbiju, plus bi se rešili problema u centru grada.“
Generalštab je remek delo
Zbog svega ovoga, Evropa Nostra smatra da je kulturno dobro kompleks Generalštaba ugrožen i da ga, kao kulturno dobro, treba zaštiti.
Nominacija pod nazivom „Modernistički kompleks Generalštaba“ predata je 15.10.2024.godine.
U objašnjenju su naveli da je „Generalštab remek delo jugoslovenske, srpske i evropske modernističke arhitekture. Projektovana po projektu proslavljenog arhitekte Nikole Dobrovića, završena šezdesetih godina prošlog veka, ova graditeljska celina predstavlja jedan od najznačajnijih i najvrednijih simbola urbanog pejzaža Beograda. Njegovo potencijalno rušenje ne samo da bi uništilo jedinstveni deo kulturne istorije, već bi predstavljalo i opasan presedan za buduću zaštitu spomenika nasleđa u Srbiji.“
Odluka srpskog ogranka Evrope Nostre da ove godine predloži Generalštab za „7 Najugroženijih“ je, kažu za „Vreme“, prvenstveno „rezultat iskazane odgovornosti brojnih udruženja i institucija, kao reakcije na vest o nameri rušenja i radikalne promene namene zaštićenih arhitektonskih remek dela“.
Podrška drugih zemalja
Misli se pre svega na pomenutu Deklaraciju arhitekata, koju je do danas u formi otvorenih pisama podržalo 50 institucija i udruženja iz Srbije, Slovenije, Crne Gore, Češke, Bugarske – počev od Srpske akademije nauka i umetnosti, preko fakulteta i ključnih strukovnih udruženja, do ICOMOS-a, DOCOMOMO International – međunarodne organizacije za dokumentaciju i konzervaciju građevina, mesta i celina modernog pokreta u arhitekturi, i Međunarodne unije arhitekata – Generalni sekretarijat.
Koga štiti „7 Najugroženijih“
Program „7 Najugroženijih“ od 2013. godine sprovodi Evropa Nostra u cilju spasavanja evropskog kulturnog nasleđa. Prilikom izbora kandidata pre svega se uzimaju u obzir njihov kulturni i istorijski značaj, kao i stepen opasnosti sa kojom se suočavaju. Od pre tri godine programu se priključio Institut Evropske investicione banke (EIB).
Svaki od sedam odabranih projekata ima pravo na finansijsku podršku EIB-a u iznosu do 10.000 evra, kao početno ulaganje.
Do sada je pedeset i šest ugroženih spomenika i lokacija iz trideset i jedne zemlje izabrano na listu programa „7 Najugroženijih“. Oko dvadeset odsto tih projekata je uspešno završeno, drugih pedeset odsto dobro ili srednje dobro napreduje, a samo tri projekta mogu se smatrati neuspesima.
Iz Srbije u Program su do sad uvršteni Subotička sinagoga, Beogradska tvrđava sa okruženjem, Manastir Dečani, Vodenice Bistrice, Petrovac na Mlavi
i Dom JNA u Šapcu.
Da li će im se priključiti i Generalštab, odlučiće Upravni odbor Evrope Nostre.
Dvoje mladih je ukralo sliku iz Galerije Udruženja likovnih umetnika Srbije. Krađa je razotkrila da Ministarstvo kulture ne izdvaja sredstva za osiguranje izložbi. Svi prošlogodišnji programi održani su bez dinara državne pomoći
Kad god vidimo da neku nagradu ne dodeljuje struka nego bruka, bude nam svima malo muka, zar ne? I zapita li se ko kako se živi od umetnosti i jesu li nagrade zapravo jedini materijalno smisleni trenutak u životu umetnika koji je potcenjen, potplaćen i neplaćen
Filharmoničari slute da je izdavanje građevinske dozvole za zgradu pokušaj skretanja pažnje od njihovog zahteva da se direktor bira konkursom, a ne da se postavlja imenovanjem Vlade Srbije
Dobitnica nagrade „Branko Miljković” Radmila Lazić poručuje da se nagradom ponosi, ali da neće prisustvovati uručenju u Gradskoj kući jer ne želi da učestvuje u legitimizaciji aktuelne vlasti
Ministar kulture Nikola Selaković kaže da je država uložila 11 miliona evra u 53 filma koji nisu snimljeni. Filmski centar Srbije organizuje panel o tom problemu i zove reditelje i producente na Zlatibor u sedište Nacionalknog festivala filma i televizije, iako ga je cela filmska branša bojkotovala
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
